Svima onima koji nisu zaposleni u bilo kojoj firmi, ili je firma u stečaju, sa fakultetom i bez fakulteta preporučujem da se prvo naoštre volјom za vršenje bilo koje delatnosti ako misle da od sebe oteraju mrzovolјu i tugu koja ih svakodnevno spopada na gradskom užarenom asfaltu. Bežimo u prirodu u selo, svuda tamo gde možemo naći plodove prirode.
Ukoliko radite u nekoj firmi a recimo zaredom tri, četiri, pet meseci ne dobijate platu, meni nije jasno šta čekate? Davno je prošlo vreme da ti država hrani decu i da neko treći misli o tebi. Ljudi nikako da shvate koje je ovo vreme i koji je datum? Ukoliko ono što trenutno radite u gradu nije plaćeno adekvatno to je jasan signal da to nije ni potrebno na tržištu, da ima dosta takvih proizvod akoje vi isporučujete tržištu. Upravo zbog toga tu i nema krivice bilo kojega gazde firme već je krivica prevashodno u vašem izboru i načinu razmišlјanja.
Sve ono što nije odmah plaćeno znači da je nepotrebno i toga se treba otkaniti i bežati ka drugim polsovima koji su plaćeni i koji su traženi na tržištu. Šta ćete bolјe od zdrave hrane. Gde se nalazi zdrava hrana već proizvedena? Pa u prirodi. I mi samo treba da dođemo i da je uberemo. Još ćemo udisati svež vazduh, bićemo stalno nasmejani i raspoloženi što nešto radimo.
Mi se nalazimo u 21 veku u kome vladaju zakoni ponude i potražnje. Ako ono što vi trenutno radite nije traženo na tržištu, vi odmah radite ono što jeste traženo. Sve ove turbulencije i tržišni lomovi zasnovani su na prirodnim zakonima ponude i potražnje i ti su zakoni nemilosrdni. To što je neko dobio posao preko veze u nekom javnom preduzeću ne treba da vas obeshrabri da krenete svojim putem i da sami budete krojač svoje sudbine i života. Ima dosta slučajeva da mladi lјudi čak dignu ruku na sebe zbog nemanja redovnih primanja.
Najveću krivicu za sve to leži u našim navikama da nas država izdržava umesto da mi nju izdržavamo. Kada će se lјudi osvestiti i konačno zasukati rukave i hrabro promeniti svoj stil i način života. Na život moramo gledati sa optimizmom i uvek gledati kako sami da obezbedimo svoju egzistenciju, da nismo zavisni od bilo kojih fondova, već od svoga truda i rada.
Pa lјudi moji, zar je malo blaga recimo na našim prelepim planinama koje kriju brdo poslova. Tu možete naći sve što je najzdravije za ishranu i što se veoma lako može prodati. Ako vam nije poznato koje su to trave, bilјke, plodovi i sve ostalo čega ima u izobilјu na svim našim planinama vi se raspitajte. U proleće imaju jedni plodovi, recimo divlјe jagode u drugo doba godine imaju kupine, kada je kišno vreme imaju puževi, zatim imaju pečurke, pa maline oko Arilјa i Ivanjice. Kilogram pečuraka lisičarki može se prodati za 200 do 300 dinara na svakoj pijaci u Srbiji.
Pitate se gde boraviti za vreme toga sezonskog posla. Pa selјani u podplaninskim selima vape za dobrim radnicima, još ako imate i neki zanat, vašoj zaradi nema kraja. Morate se pomučiti u startu dok ne zaradite osnovni početni mali kapital koji će kasnije omogućiti da sagradite svoj dom u seoskom ambijentu, da obrazujete zdravu porodicu i da cela porodica pohita u prikuplјanje zdrave hrane na planini.
Zamislite da jednog dana osnujete malu farmu koza koju svake godine uvećate za desetak novih grla? Ovaj vek će biti vek za najveću tražnju čiste pijaće vode i zdrave hrane. Ovo što pišem i sam sam isprobavao u trenucima krize sopstvenog budžeta. Moramo odmah i sada smišlјati šta da radimo a ne kako da kukamo, kako da štrajkujemo i kako da tražimo tuđu pomoć.
Ovim putem ne mogu da idu samo stara, iznemogla i bolesna lica. Svi ostali koji su bez posla i koji žive na grbači svojih roditelјa, baka i deka moraju još ovoga trena dok čitaju ovaj tekst da se pripremaju za put da se pakuju za novi život i da rade nešto korisno.
Slobodno krenite, počnite, pitajte za početak kako se i gde pronalaze puževi, divlјe jagode, kupine, pečurke. Svega toga ima u izobilјu a tržištu upravo nedostaju takvi proizvodi. Siguran sam da će svaki srpski domaćin biti od pomoći u početku i pri ruci svakom onom koji hoće nešto da radi i da sopstvenim radom održava egzistenciju cele svoje porodice.
Tako će potpuno oživeti i selo i višak zaposlenih u gradovima time dobija svoje pravo rešenje. Niko se neće pokajati ko iole ima smisla za bilo koji rad. Ne možemo svi biti programeri i IT stručnjaci.
Simo S. Stokić, dipl. pravnik
„Ne možemo svi biti programeri i IT stručnjaci.“ Niti to zelimo … 🙂 Slazem se sa vecim delom teksta i sam razmisljam o odlasku na selo medjutim postoje dva kljucna problema. Prvi je to sto vecina nasih sela nema osnovne uslove za normalan zivot sto nije toliko veliki problem ako u blizini postoji neki manji grad i ako imate svoj automobil. (benzin je vec problem) Drugi problem je sto ova drzava gusi nase selo i nase domace proizvode raznoraznim sizofrenim uvozima i jako je tesko prodati svoj proizvod.