Narod još niko nije prevario. Nekad javnost reaguje na samom početku izazova i događaja s kojim se vlast suočava u jednom vremenskom nizu, a češće zbog mnogo razloga na kraju samog tog procesa, kada kap prevrši čašu, kad istina izbije na videlo, kada trpeljivost pređe u bunt, kada bežanje od stvarnosti i otuđenost postanu kontraproduktivni, kad nestane potiskivanje sopstvenog identiteta zbog nade da će neki globalni doneti rešenja za sve probleme, odnosno, na samom kraju, kad više nemaš ni jedan argument za koji bi se uhvatio uporno pokušavajući da pobegneš od onoga što dobro znaš. A narod to zna, ma koliko naivan bio.
Srpski narod, na žalost, istorija je to zabeležila, reaguje tek na kraju jednog istorijskog ciklusa odnosno tzv. procesa dugog trajanja koji se s vremena na vreme po naučnim ili Bogu znanim zakonitostima na neki način ponavljaju. Nauka će reći da je to zbog stvaranja ponovnih uslova za konflikte između suprotstavljenih velikih sila zarad raznih interesa baš u strateškom regionu gde se mi nalazimo, a objašnjenja duhovnika sigurno će ići u pravcu da nam se to dešava uvek onda kada smo se previše udaljili od vere, od Boga, od sebe samih, od sabornosti i istine, od kada smo počeli da šurujemo sa đavolom, i kada smo postali slabi, prvrtljivi, zajedljivi, nesložni, lenji, i da ne nabrajam sve smrtne grehe koji nam u vremenu kriza zajedno sa preispitivanjem vrednosti koje delimo, dolaze kao posebna iskušenja.
Istorija je učiteljica života, pa nema napretka bez osvrta na daleka vremena i događaje. Iako nekoliko vekova za istoriju ljudskog roda nije puno, skoro svaki pogled u neku epohu i za nas jasno podseća na izazove s kojima smo se morali suočiti i koje su nam drugi nametali. Bilo da krenemo od iskušenja pred Lazarom i dela Obilića odnosno Brankovića, perioda i učinka Karađorđa i Obrenovića, ili zapadne politike i izbora jedne strane Mihajla i Aleksandra odnosno drugog pravca na istok ali i preko Albanije kojim su krenuli Petar i Pašić, zatim onoga što su Srbi uneli posle Velikog rata u zajedničku ideju utopije Aleksandra ujedinitelja, ili zabluda srpskih komunista i bratstva i jedinstva koje su Srbi preskupo platili, tokom i nakon 2. svetskog rata ili od nedavnog perioda kojeg se većina nas seća u izborima i potezima Miloševića i Đinđića, tih ratnih devedesetih, i ovih ”mirnih” i integrativnih evropskih koja traju od 5. oktobra pa sve do danas… Kad god se zagledamo u istoriju videćemo sudbonosne odluke srpske svetovne vlasti na koje smo manje ili više ponosni. Duhovna spiralu tražili smo i tražimo je od perioda Svetog Save i Njegoša, preko Vladike Nikolaja sve do vremena Patrijarha Pavla čiji smo savremenici.
Neka nam taj pogled u istoriju i kritički osvrt na današnje zablude pomogne da znamo kuda ćemo zajedno u budućnost jer smo u poslednje dve decenije i mi kao narod i naši savremeni vladari počeli da upisujemo važne ”redke” u korice srpske istorijske knjige. Jednog dana kad se u vremenu pred nama dobro poodmaknemo od sadašnjeg trenutka (mlađi od nas svakako) i kad budemo sudili o našim delima na čiji deo i trag koji ćemo ostaviti ne smemo da se postidimo, možda ćemo kad bura prođe i zaplovimo ponovo mirnijim vodama, biti ponosni na izbor i odluke koji smo u teškim vremenima svi zajedno doneli.
U moru međunarodnih i domaćih događaja, rizika, izazova i tmurnih najava šta nam se još sprema (kao da nam i ovo stanje i problemi nisu dovoljni), praćenih detaljno sa nebrojenim brojem članaka, saopštenja, komentara, analiza koja su u poslednje vreme preplavila društvene mreže, malo je konkretnih predloga sa jasnim rešenjima i odgovorima na pitanje: Kako da se brojčano mali i ekonomski i vojno slab narod, podeljen u više susednih država, razjedinjen i iscrpljen, kakav je danas srpski narod, ponaša u ovim izazovnim vremenima i kako da se postavi, koje odluke da donese, i kako da ih sprovede?
Sadašnje vreme je slično onome pred Veliki rat, kada srpsko nacionalno pitanje nije bilo rešeno isto kao što nije ni danas, i kad su se namerili stranci da ga reše tako da nam ”uzmu meru”, na način da nas više ne bude, što nam i sada na nešto suptilniji način spremaju. Zajednička paralela između perioda je da smo i onda bili slabi i izmučeni Balkanskim ratovima, kao što smo i danas neoporavljeni od ratova devedesetih, zajedničko je i što su se mnogo veće sile okomile da nas raskomadaju, ali je zajedničko i to da je u oba slučaja proradio srpski ponos i inat da svoje ne damo, da smo spremni da se odlučno branimo i odbranimo, i da imamo iskrene istorijske saveznike koji su spremni da nam pomognu. Ovaj put pijemont slobode poneo je srpski narod sa leve obale Drine, odlučno ustajući da zaustavi proces okupacije i odbrani bar deo stečene slobode, na sreću za sada olovkom, a ne puškom. Pritisnut danas ogoljenom istinom ultimatuma i ucena poput onih od pre stotinak ili pre dvadesetak godina i deo naroda s desne strane Drine sve više diže svoj glas ne dajući svoje i pokazujući inat i prkos sa namerom da bude svoj na svome.
A šta je sa srpskim vladarima danas, koje je narod nedvosmisleno većinski izabrao i dao im poverenje da ga vode? Jasno je da najveći legalitet i legitimitet vlasti postoji kad je ista ostvarena ubedljivom većinom i to još ako su na početku mandata, koji je potvrđen na nedavnim prevremnim izborima, i zato je tačno da sve izvršne odluke od koje zavisi sudbina naroda donosi sama Vlada, naravno uz izvesne korekcije na njenu politiku od strane Skupštine i Predsednika, i svakako javnosti. Ali isto tako je i tačno da uticaj na aktuelnu vlast vrši i strani faktor i to na različite vidljive i manje vidljive načine, ma koliko se vlast trudila da to sakrije i da se predstavi samostalnom, nezavisnom i potpuno nacionalnom. Iako nisu sporne ni dobre želje i namere kod dela izvršne vlasti i njihova potreba da se ”kupi vreme”, da se balansira između sukobljenih strana i umešno vodi mali srpski brod po uzburkanom okeanu, problem je što talasi postaju sve veći i što više nisu predvidivi da idu na jednu stranu već dolaze sa različitih krajeva sveta preteći da potope sve male brodove koji još ne znaju kuda će, vrteći se u krug, i izbegavajući potop. Čak ni oni koji misle da plove sigurno i smatraju da su na vreme ”uhvatili talas” jedreći ka jednoj strani, nemaju nikakvu garanciju da će uteći buri, jer nisu razmišljali o posledicama svojih odluka onda kad su se opredeljivali i nameštali pogrešan kurs.
Kada izazovi i nevolje kojima se vlast (koju je ta sreća ili nesreća odnosno sudbina zatekla na kormilu) postanu toliko velike da baš ona mora da donosi sudbonosne odluke, i kada objašnjenja zašto je to tako i koje kriv više ne pomažu – vlast ima i pravo, potrebu i obavezu da tu svoju odgovornost podeli sa javnošću, da skine breme sa sebe, i da pokuša da bude državotvorna pozivaući narod da i sam iznese svoje mišljenje i odgovara za svoju sudbinu.
Kroz referendum o svim ključnim pitanjima vladari s jedne strane mogu svojom mudrošću, hrabrošću i odlučnošću sačuvati čast i obraz sopstvenog naroda i ugled zemlje koju vode i predstavljaju, a s druge strane mogu na kraju procesa u kom se nalazimo i koji ćemo prolaziti izbeći veću nesreću, sačuvati narod od uništenja, i spasiti njegov biloški opstanak.
Takav zadatak nije ni malo lak, po onoj Pašićevoj: spasa nam nema propasti nećemo, odnosno: šta god da se uradimo, kajaćemo se… Međutim, odluke se moraju donositi, ne kad mi to želimo, već kad im vreme jeste, i ma koliko mi hteli da budemo drugačiji, kulturni, fini, trpeljivi, ili mudri i taktični, stvari i događaji vam se jednostavno nametnu i tada posežete za nacionalnim jedinstvom, uključivanjem sveopšte društveno-političke zajednice i javnosti, ujdinjujete svu vlast i većinu opozicije formirajući vladu nacionalnog spasa i posežete za referendumskim izjašnjavanjem građana na sudbonosna pitanja i odluke koje se nameću i teraju jedan narod da mora da pravi izbor.
Šta je cilj ovoga podužeg teksta? Na početku sam naveo da mi je želja da bude drugačiji jer će ponuditi jedan konkretan predlog i rešenje a ono glasi:
Vlada, Predsednik, Skupština, sve parlamentarne stranke, Sinod SPC-a, Akademija SANU, Univerziteti, Instituti, Vojska, Policija, Civilne i Vojne službe, i druga relevantna državna tela kao i ugledna udruženja i rodoljubive nevladine organizacije se ”zaključaju” u skupštinsku salu i većaju ”dok ne puste beli dim” da su doneli jedinstvenu odluku koju treba Vlada da saopšti javnosti, tražeći od naroda da se izjasni. Izlaskom pred narod Premijer, Predsednik, Patrijarh, načelnik generalštaba itd, zajedno sa najvišim predstavnicima svih onih organa, organizacija i tela ali i pojedinaca (od Đokovića do Kusturice…) koji imaju najveći ugled u zemlji – vlast će pokazati da ima i odgovornost i državotvornost, otkloniće sve sumnje u nju, i dodatno proširiti svoj nesporni politički uticaj i van svoje stranke na celo društvo, jer će saopštiti javnosti:
da zbog pritisaka, ucena, ultimatuma, pretnji, uslovljavanja, dvostrukih standarda, prevara, laži, obmana i svega drugog što su ”prijatelji” i ”partneri” obećali a nisu uradili ili nisu ispunili ili što zahtevaju da sprovedemo na štetu srpskog naroda i protiv nacionalnih interesa da traži da srpski narod putem hitnog i posebnog referendumskog izjašnjavanja izađe i da odgovori ne na jedno već istvoremeno čak na 26 pitanja (25 + 1) koja su nam se nametnula, i koja traže hitne odgovore:
Da li ste za prekid daljih pregovora i raskid Briselskog sporazuma?
Da li ste za prekid evropskih integracija?
Da li ste za raskid sporazuma o pridruživanju (SSP) i svih njegovih odluka na štetu naših izvoznika, poljoprivrednih proizvođača itd.?
Da li ste za raskid svih nametnutih carinskih sporazuma i vraćanje suverenističke carinske politike koja štiti nacionalnu privredu?
Da li ste za zabranu prodaje zemlje strancima?
Da li ste za nacionalizaciju svih vodnih i drugih prehrabenih resursa i onemugućavanje prodaje strancima?
Da li ste za to da se raskinu sve pod ponižavajućim uslovima date koncesije i da se onemogući prodaja strancima svih rudnih resursa i bogatstava?
Da li ste za to da se zabrani prodaja Telekoma, EPS-a, Aerodroma, RTB Bora, PKB-a i svih drugih strateških preduzeća od nacionalnog značaja?
Da li ste za ispitivanje porekla imovine, raskid svih pljačkaških privatizacija bez obzira ko je titular uz kažnjavanje svih odgovornih i naplatu štete?
Da li ste za vraćanje srpskih banaka, otvaranje srpske razvojne banke i uvođenje poreza na sve strane banke koje posluju u Srbiji?
Da li ste za samostalnu monetarnu i fiskalnu ulogu i celokupan rad naše Narodne banke na način da vodi nacionalnu ekonomsku politiku isključivo u interesu Srbije?
Da li ste za prekid saradnje sa MMF-om i Svetskom bankom i vraćanje svih dugova koje država ima ka njima?
Da li ste za potpuni reciprocitet o stranim ulaganjima sa Slovenijom i Hrvatskom?
Da li ste za obustavljanje i raskid svih sporazuma sa NATO paktom, od Partnerstva za mir, IPAP, SOFA i dr. sporauma ukljujući i zabranu kretanja po Srbiji, korišćenje naše infrastrukture, ukidanje diplomatskog statusa pripadnicima NATO pakta?
Da li ste za uvođenje zakona kojim se nevladine organizacije koje rade protiv interesa države i koje finasiraju oni koji otvoreno rade protiv nacionalnih interesa tretiraju kao strane agenturne organizacije?
Da li ste da se zabrani u potpunosti bilo kakav plasman i proizvodnja GMO hrane, semena i zdravstveno neispitane i po zdravlje ljudi opasne robe?
Da li ste za potpisivanje sporazuma sa Ruskom Federacijom kojim se daje poseban diplomatski status i proširenje kapaciteta Regionalnog centra u Nišu?
Da li ste za potpisivanje ugovora o vojnoj saradnji sa Ruskom Federacijom i svi drugim prijateljskim i savezničkim državama?
Da li ste za omogućavanje Kini i svim drugim prijateljskim zemljama da slobodno bez ograničenja Evropske unije investiraju u Srbiju?
Da li ste za izmeštanje reševanja problema na KiM sa Evropske unije u Savet Bezbednosti i proglašenje dela KiM privremeno okupiranom teritorijom u skladu sa Rezolucijom 1244 ?
Da li ste za povratak naših institucija, ukidanje graničnih prelaza i vraćanje svih naših nadležnosti na prostor severnog KiM na stanje kakvo je bio pre otpočinjanja primene Briselskog sporazuma?
Da li ste za podnošenje zahteva za odštetu od svih zemalja članica NATO pakta za nadoknadu kompletne štete učinjene 1999. godine uključujući i pokretanje krivične odgovornosti za sve nalogodavce?
Da li ste za to da se podnese zahtev Savetu Bezbednosti i Međunarodnom sudu da se omogući svim proterenim i izbeglim Srbima da se vrate u srpske Krajine, na KiM, da im se vrate oduzeti stanovi, zemlja i status konstitutivnog naroda koji su imali, uključujući i u Crnoj Gori?
Da li ste za prestanak saradnje sa svim međunarodnim institucijama, telima i pojedincima, koje će uslovljavati saradnju sa nama na način da se traži ukidanje suverenosti ili rad na štetu srpskih nacionalnih interesa?
Da li ste za ugovaranje saradnje i sklapanje strateških saveza sa svim onim neuslovnim a s druge strane moćnim ekonomskim, političkim i vojnim savezima koji priznaju Srbiju u njenim istorijskim granicima, poštuju je kao ravnopravnog partnera i ne ugrožavaju njen suverenitet?
Da li dajete podršku sadašnjoj Vladi u slučaju da ovaj referendum uspe da formira široku nacionalnu koaliciju sastavljenu od gore pomenutih članica i da predvodeći narod izvrši sve gore pomenute zadatke?
Ako ste se umorili čitajući, ne zamerite, mnogo je pitanja za referendumsko izjašnjavanje, ali ona su neophodna jer predstavljaju jednu širu sliku, i što je najvažnije sva redom impliciraju jedan isti odgovor na svako od njih a to je DA. Nema potrebe da budete sumnjičavi, da osporavate i pitate se kakav je to referendum sa tolikim brojem pitanja? Kod srpskog naroda je sve moguće pa tako i izjašnjavanje o velikom broju stavki koje su nas zbog naše politike popuštanja i primene dvostrukih standarda i dovele da danas moramo da se izjasnimo na toliki (a verovatno i na još veći broj) pitanja, kako ne bi bilo više manipulacija i spinovanja šta u stvari želi srpski narod, i kako posle ne bi bilo kasno! Za one koji traže samo izjašenje na jedno pitanje –ponudiću im rešenje koji zamenjeuje svih 25 pitanja:
Želite li da budete slobodni, nezavisni i da sami odlučujete o svojoj sudbini u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, ili da budete okupirani, ucenjeni, zavisni i vođeni od strane drugih u skladu sa njihovim interesima?
Pošto aktuelna vlast to dobro zna i razume, nema ni jedan razlog da ne proveri narodnu volju i prebaci deo odgovornosti koju svaki narod mora da ponese kad su istorijske odluke pred njim i zato je i ono poslednje pitanje na budućem referendumskom materijalu takvo da istoj toj vlasti i pored očekivanog zaokreta politike i pored potpune promene pravca u odnosu na onaj u kom je vodila do sada narod pruža istorijsku priliku da joj narod kaže DA a time i pravo da napravi NOVI UGOVOR SA NARODOM po kome će ga voditi u novim, izmenjenim okolnostima. Stari ugovor sa narodom od 5.oktobra 2000. kao i onaj ugovor od izbora 2012. kad su stigle tzv. nacionalne stranke i donele ”promenu politike” su odavno istekli i ne važe, a sadašnji ugovor iako na snazi tek pola godine je na ispitu, jer narod nije glasao za ovo što mu se nudi da ide u Evropu iz koji svi beže, da nam oduzimaju deo teritorije, da poklanjamo svoju imovinu i resurse a na poklon dobijamo izbeglice sa Bliskog Istoka, da nas svi od reda ponižavaju i vređaju i teraju da se odreknemo sebe samih, da svi drugi rešavaju svoja nacionalna pitanja, a da samo Srbi ne smeju da ga reše kako oni žele, već kako nam ga drugi na našu štetu nameću.
Zato je i došlo vreme obzirom da treba da se menja i politika i ciljevi i pravac i partneri i prijatelji, za novi ugovor s narodom. Možda postavljate pitanje: šta ako referendum ne uspe? Odogovor je jednostavan – u tom slučaju vlast nastavlja da vodi narod koji je izabrao da ide i dalje starim putem svoje propasti, bez obzira verovali i on i vlast da je to iluzija ili da je obmana, rezultat će na kraju biti isti, poražavajući za naš narod, ali to je onda svestan izbor, pa makar bio i pogrešan. Druga opcija je da referendum uspe, ali da narod ne glasa za ono 26.pitanje, odnosno da ne da podršku aktuelnoj vlasti da ga dalje vodi, mada sumnjam u takvo rešenje, jer vlast koja se usudi da organizuje referendum sa toliko jakim nacionalnim pitanjima može biti samo nagrađena a ne kažnjena.
Ubeđen sam, kad bi vlast nakon sazivanja svih ključnih činilaca u zemlji i obezbeđivanja neophodnog konsenzusa svih relevantnih faktora saopštila narodu jasno šta smo do sada drugima dali i učinili za naše ”prijatelje”, šta nam i pored toga sada traže, i šta će tek da nam traže, odnosno koje su opcije pred nama – zbog čega se i traži referendumsko izjašnjavanje na sve teme uključujući i pitanje da li hoće da aktuelna vlast povede narod i zemlju nakon pozitivne odluke na referendumu – da bi narod apsolutnom većinom izašao i glasao uključujući i pozitivan odgovor na poslednje pitanje. Naš narod voli hrabre i odlučne pa i one koji postanu takvi u određenom istorijskom trenutku (makar grešili u ranijem periodu verujući sebi i delu svetske zajednice, ”prijateljima”, i savetnicima) i koji su u stanju kad je najteže da donesu ispravne odluke (primer predsednika Dodika je ilustrativan) ostavljajući sve pogrešno iza sebe, menjajući pravac u nacionalnom interesu zemlje, i vodeći dalje srpski brod, odlučno i nepokolebljivo.
Na kraju postavlja se pitanje za svaku vlast: Ima li bilo šta moćnije, jače i važnije za sve one koji hoće ispravno da vode državu da pri tome imaju i punu podršku svoga naroda da zajedno donose hrabre i ispravne odluke kako ih danas donose oni koji imaju svoje narode iza sebe poput Putina, Si Đipinga, Erdogana, Orbana, Lukašenka, Kadirova, Nazarbajeva… i mnogih drugih državnika koji bez obzira na teškoće koje su pred njima vode svoj narode koji ih podržavaju i slede ih u svemu. Ima li bolje potvrde rada u interesu naroda, ima li bolje opcije nego da uživaš punu i nepodeljenu podršku od onih za koje se boriš i za koje sve to i radiš?
Zaključiću s onim s čim sam i započeo: narod niko nikada nije prevario, a srpski narod zna kad je najteže, pokazao je to mnogo puta u istoriji i umeo i da oprosti i da nagradi i da razume sve što je bilo, odnosno da se sabere kad je najpotrebnije i kad smutno vreme dođe. Okupljao se uvek oko svojih istinskih vođa koji su spremni da interese nacije stave ispred ličnih i koji su odlučni da bez obzira na ličnu žrtvu narod povedu jedinim putem koji nam se nameće i koji nam je suđen u vekovnoj borbi za očuvanje vere i otadžbine. A o kazni za one koji izaberu drugi put je bespotrebno govoriti, bilo ovovremenoj bilo istorijskoj, narod i istorija su tu na žalost još odlučniji i suroviji nego kad je vrednovanje herojskih i državotvornih dela u pitanju.
Jovan N. Šipovac
Udruženje ČAST OTADžBINE
