Vreme neviđenih uspeha

0
602
Foto: Unsplash

Ako koza laže, rog ne laže! Stara izreka potvrđuje srpsku svakidašnjicu. Elem, ima zluradih ljudi u zemlji Srbiji koji ne veruju u tvrdnje vladajuće elite, i pogotovu prvog među nama, o sveopštom napretku i prosperitetu naše Otadžbine. To je ono o najmanjem padu društvenog proizvoda u Evropi, najpre. Do kraja godine možda i ne bude pada proizvodnje i standarda. Bićemo na nuli. Mada smo mi na nuli već decenijama, a pakosnici još ubeđuju da smo i ispod nule. U debelom minusu!

Onda neverovatno povećanje zaposlenosti u državi. To jest, smanjenje stope nezaposlenosti na tričavih 7,5 %! Kao da smo u Holandiji! Doduše, ako se neki znatiželjko uputi u neku srpsku varoš, po lepom vremenu i u radne dane, tako oko podneva, videće prepune ulice, trgove, doskora kafiće i letnje bašte. Uglavnom tu provode vreme ljudi starosne dobi između dvadesete i četrdesete godine života. Radno aktivne osobe, u najboljim godinama. Biće da su to radnici treće smene ili moguće korisnici godišnjih odmora? Poput radnika Fiata iz srpskog Detroita. Kragujevca! Tamo se uglavnom odmara od posla, ali sve će to narod pozlatiti. Iz budžeta!

O stranim investicijama, novootvorenim pogonima, saobraćajnicama, diplomatskim uspesima, pristupnim pregovorima s Evropskom unijom i ostalim neviđenim uspesima i dostignućima srpske vlasti ne treba trošiti reči, Sve je to već poznato narodu putem sveobuhvatnog i danonoćnog obaveštavanja javnih i nepristrasnih elektronskih i štampanih medija. I nije tačno da se radi o neviđenim uspesima, jer se ne vide, kao što pakosnici navode. Da ima rezultata i uspeha, svako objektivan lako može da uoči.

Upravo ovih dana rebalansom budžeta zadužili smo se za otprilike 4,1 milijardu evra. Malo li je! Na manje od sedam miliona stanovnika Srbije ovo poslednje zaduženje opteretiće svakog građanina sa 600 evra. Inače, da svakog drugog Srbina okrenete naglavačke, iz džepa jedva da bi ispalo stotinak evra. A treba vratiti ne samo ovih 4,1 milijardu, nego blizu trideset milijardi evra spoljnjeg duga. Ko će to vratiti? Pa neka posle neko kaže da ova vlast nije zadužila srpski narod. Jeste. Zadužila ga je do korice! Titove dugove Srbija će vraćati do 2042. godine. Najveći sin naroda i narodnosti tek 62 godine nakon smrti makar finansijski neće biti na grbači ovog naroda. Dok za sadašnje i buduće dugove, koje ova „elita“ bude napravila, bolje i što ne znamo pod kojim kamatnim stopama su se zadužili, koji je rok otplate, kako su pare potrošene… Što bi se narod opterećivao nepotrebnim ciframa i lihvarskim ucenama belosvetskih filantropa iz MMF-a, Svetske banke, komercijalnih kreditora? Kad već imamo „elitu“?

Da Vas podsetimo:  Korona sluđivanje ili Maske su pale, ali se i dalje nose

Veliki napredak postižemo u zaražavanju stanovništva od korone. Kovida 19, kako vam drago. Izgleda da smo prvi u Evropi po tome. Gde li će nam kraj biti? Nadajmo se da će biti nekoga da posvedoči o tome!

Nešto malo zapelo u sportu. Fudbal pogotovu. Slutim da loši rezultati u fudbalu dolaze zbog činjenice da predsednik države ne studira nogometnu igru. Okrenuo se košarci. I rezultati su izostali. Ne može čovek sve da postigne. Fudbal jeste najvažnija sporedna stvar na svetu, ali ipak sporedna. Mnogo je važnija borba protiv mafije. Tu smo prionuli svojski, mada borba protiv mafije nikada nije ni prestajala. Samo je sada dobila na inetinzitetu. Isto kao i obnova i izgradnja, tranzicija, privatizacija, demokratizacija društva. Sve to se odvija godinama unazad. Pa imamo ovo što imamo. A bolje bi bilo da imamo ono što drugi imaju. Za početak da smo bar kao Slovačka, Češka, Slovenija… Da ne preterujemo pa da naprasno poželimo da budemo poput Švajcarske ili Danske!

Kovid ili nešto drugo, tek nismo izvezli svinjske glave i papke u Kinu. Ni Kinezi nisu napravili fabrike letećih automobila i autobusa u Srbiji. A toliko smo se nadali! Ni Tenis, onaj nemački, nije više kao što je bio. Ni srpski tenis nije na vrhuncu, ali Tenis iz Nemačke nikako da otvori silne farme svinja po Srbiji. A obećao, nije da nije. Ili su naši obećavali u njegovo ime? Ne sećam se više. Kasni se i s nacionalnim stadionom. Onda osam stadiona u većim centrima. To nam treba kao hleba. Ništa bez igara. Hleba ima. Zasad. Godina bila rodna. Kuburimo s igrama. Na to treba obratiti pažnju. Hleba i raznih zadruga, golišavih pevaljki, fudbalsih derbija, povremenih izbora, i narod će biti zadovoljan. Ovde noć traje najduže. Nikako da svane!

Da Vas podsetimo:  Kad žrtva progovori

Miodrag Tasić
Izvor: aleksinac.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime