Vreme uspona i padova

Kaže se da svaka vlast kvari, a apsolutna vlast apsolutno kvari vladara. Mislimo na zdravlje istog tog vladara. Svejedno bio to knez, kralj, vođa, despot, car, predsednik, ili, najčešće, Gospodar. Gospodara na sreću vreme je pregazilo tako da danas u Srbiji vladara bira narod. Na slobodnim i demokratskim izborima. Razume se. Ipak i kada narod bira, i kada je država demokratski i napredno ustrojena, predsednik na svoja (ne)jaka pleća drži i nosi ogroman teret. Prvi put je, valjda, takvo stanje u miloj nam Srbiji. Očas taj teret ugrozi srce i umalo da dođe do tragedije. Međutim, srpski lekari su čudo. Dva dana i predsednik je ko nov. Srpski lekari nisu čudo samo zato što su teško bolesnog predsednika izlečili za dva dana. Čudo su oni pre svega zato što rade u oronulim bolnicama, što ih nema dovoljno u bolnicama i ambulantama a ima ih na biroima za zapošljavanje. Tamo drežde i čekaju zaposlenje čim to MMF odobri! Za to vreme pacijenti u bolnicama moraju sami da obezbede sebi većinu lekova, posteljinu, sapun, papuče… Hrana se još uvek priprema u bolnicama, ali je uputnije i to kupiti u obližnjoj radnji.

Inače, Beograd i još neki gradovi u Srbiji poneli su titulu najzagađenijih gradova na planeti. I ovo je bilo prvi put u istoriji Srbije. Prednjačimo, nema šta. Mnogi su se zgražavali zbog te činjenice, međutim, ima i te kako razloga za optimizam i za veselje. Nije to ono čega se pametan stidi, tim se budala ponosi. Ne, naravno. Velika zagađenost vazduha znači da je industrija procvetala. Fabrički dimnjaci istina zagađuju vazduh, ali, s druge strane, privreda raste, inflacije nema, dinar je jak, a penzije i plate skaču li, skaču. Svaki penzioner dobio i specijalni bonus; 5.000 dinara! 42 evra. Malo li je? Sad će moći da plate nešto skuplju električnu struju i takođe nešto uvećanu tv pretplatu. Ali ne treba žaliti zbog toga. Javni servis sada više košta, no vi, odnosno mi imamo pravo da znamo sve. I baš sve saznamo od tog istog javnog servisa. A struja je je l’ te, najjeftinija u Evropi, pa red je i da poskupi. Nešto na tu temu je „predložio“ i onaj famozni MMF, što nas po desetak dana kontroliše kako trošimo njihove pare. Filantropi ljudi!

Prvi put u istoriji Srbije, mada lično verujem i u istoriji sveta, neki lokalni Gospodar sagradio seljacima poljske nužnike i kupatila u njivama. Sad će seljaci moći da se olakšaju u klozetu. Ne kao ranije iza drveta ili jednostavno posred njive. Briga ga da li neko gleda. A tek žene! Zadignu suknju i da prostite, zapišaju zemlju, ne mareći za okolni svet. Da je kukuruz veliki, pa da razumeš. Ali, kukuruz se okopava dok je mali. Onaj lokalni Gospodar mislio na takve situacije; dok je kukuruz mali. Zato treba pohvaliti genijalnu ideju o poljskim nužnicima. O tuš kabinama u istim tim njivama, tek nemam reči. Ako su seljaci slični svom lokalnom voždu, kupaće se tri puta dnevno. On reče da se toliko puta kupa na dan. Prvo se ratar olakša u nužniku, a zatim se istušira. Potom prione na kopanje kukuruza. Sat-dva. Onda malo prezalogaji, popije čašicu-dve, odrema posle doručka. Oko podneva nanovo tuširanje. Već dobro ugrejalo. ’Ladno pivo za osveženje, pa ručak. Nakon ručka svako normalan prilegne u hladovini. Pre zalaska sunca još malo okopavanja kukuruza i najzad treće tuširanje. To je seljak budućnosti!

Doduše, skeptici i ovome nađu manu. Kao u budućnosti neće ni biti seljaka. Sadašnji su starosti oko sedamdesetak godina. I ko više kopa kukuruze u Srbiji, pitaju se ta zakerala. Sada se usevi prskaju herbicidima od trave. Kopanje je relikt prošlosti. I seljacima je svejedno gde će se olakšati. Ne zaziru oni od drugih. To su prirodni ljudi. I tako u polju nikoga ne možete sresti. A što se zapišavanja tiče, mladi najviše zapišavaju zemlju. Jednom za svagda!

Ma koliko se mi trudili, nađe se neko da stavlja klipove u točkove razvoja. Ima i takvih koji sumnjaju u doktorske titule pojedinih ministara u srpskoj vladi. Ministri se dokazali svojim pregalačkim radom, ostvarili rezultate za pamćenje, poštovani i uvaženi u svetu, a kod nas neko sumnja u njihovu sposobnost. I kao da je to najvažnije da li su plagirali doktorsku disertaciju! I što moraju da „doktoriraju“ na državnim univerzitetima? Posle ih proganjaju studenti i poneki profesor. Ako vam je do titule DR, idite na neki univerzitet u trendu. Svejedno GIGA ili MEGA trend. Pametnom dosta!

Nije strašno što su ekonomisti utvrdili da po indeksu bede spadamo među deset najbednijih zemalja. Važnije je to da živimo u interesantnom vremenu. Događaji se smenjuju svakodnevno. Ko više pamti Savamalu, tetkin stan, obećanja o rekonstrukciji vlade? Čim zaškripi na jednom mestu, otvori se nova fabrika ili auto-put. Svečano. Rekonstruišu se već izgrađeni putevi, gradski trgovi, mostovi. A Vlada i tako ne vlada. Malo se pita. Što bi se i zamarali nepotrebnim brigama kada ima ko da misli i odlučuje u njihovo ime? Kod nas odavno važi pravilo da se sudije u svom poslu ne moraju držati zakona kao pijan plota. Lično Broz dao takvu direktivu. Od toga se ne odstupa ni danas, samo što se ta praksa proširila i na sve ostale delatnosti. Narod je pošteđen detalja o tome zašto svaki grandiozni objekat mora da košta mnogo više nego što je cena u stranom svetu. Zašto bi se opterećivali pojedinostima odakle uvozimo meso, paradajz ili crni luk? Još manje kakvog su kvaliteta te životne namirnice? Kome od stranih investitora država daje subvencije i šta mi imamo od toga? Šta je sve i kome obećano? Kada će konačno nastupiti ta dugo očekivana svetla budućnost i ko će je doživeti? I slične tričarije. Narodu su potrebni javni i drugi servisi. Potrebni su stadioni. Velelepni. Da se penzioneri zabave i ritaju loptu. Pošto će izgleda samo penzioneri ostati u Srbiji. I potreban je auto-put do Merdara. To je od životne važnosti po nas. Tim auto-putem ćemo se spojiti sa sličnim magistralama sve tamo do Drača u Albaniji. Pa kako će malim Šengenom biti dovoljno da uz ličnu kartu skoknemo do mora u Albaniji, evo prilike da se Srbi okupaju i provedu u prijateljskoj i gostoljubivoj zemlji orlova. Našem susedu, kako god to posmatrali!

Miodrag Tasić