Vuče, da li si bar malo pocrveneo?

3
1009

VukMasa Foto: Darko ĆirilovOvo će biti kratka priča. Baš kao što je bila i kratka slava prvih velikih demonstranata u Srbiji. Ovo je priča o četvrt veka 9. marta.

Elem, bio jednom jedan 9. mart. Pre 25 godina. Okupila se na Trgu Republike u Beogradu gomila ljudi. Da oslobodi Srbiju ludila koje je tek zavladalo. Da sruši TV bastilju. Ne da je uništi, nego da sruši način „razmišljanja“. Na Trgu Republike, kažu stariji, bilo je mnogo onih koji su bili spremni da gutaju suzavac, dožive „tuširanje“ vodenim topom, dobiju pendrek po leđima, postave se pred gumeni metak i pred oklopna kola.

Bio je tog dana na Trgu Republike i izvesni Vuk Drašković. On je vodio demonstracije. Pardon, možda je bolje napisati da je te demonstracije „vodio“ Vuk Drašković. Zapravo je bio na bezbednom i komandovao juriš.

Ostatak priče – znate. Istina, posle četvrt veka Vuk izmišlja mitološkog alfa-Srbina, Super-Vuka. Draškovića. On je, navodno, nakon komande „Jurriiiiišššš“ sišao dole u prve redove, oteo pendrek i tukao se.

Cinici bi rekli da je ponašanje Vuka D. bilo prilično divljačko: pendrekom protiv suzavca i vodenog topa… Zato je proveo nekoliko dana u zatvoru. Pa su ga oslobodili. Pa ga opet uhapsili, ali se digao čitav zapad da ga brani i oslobađa.

Nešto kasnije, Vuk D. je sa Dragom Danom dobio stan u centru. Dobio je i neke beneficije države. Kao na primer – ministarsko mesto. Pardon: potpredsedničko, u vladi. Kod Slobodana Miloševića. Istog onog čija ga je policija hapsila. Istog onog kog je Vuk 2000. obarao…

Čudan je taj Vuk. Liči malo na Rasima: uvek je spreman na funkciju. Ministarsku, savetničku, državotvornu, obaveštajnu, nebitno koju… Vuk se, baš kao i Rasim, kad vidi da ga zove Veliki Vođa javlja sa „hoću!“ Ne sačeka pitanje. Tako je radio u svim režimima: Od Slobodana do našijeh dana.

Da Vas podsetimo:  Gde niko ne bi moj Srbin jeste!

Ni manje stranke ni više funkcija, kad bolje razmislim. Ni manje članova ni više apetita.

Kada bi politički moćnici ove zemlje konačno pustili SPO da sam izađe na izbore (jer Vuk nikom ne treba) verujem da bi ostvario rekordni uspeh sa 1 odsto glasova. Dobro, da ne budem bezobrazan: Možda bi osvojio i dva odsto.

Nekad je Vuk D. navodno vodio demonstracije. I zahtevao pravdu sa svoju političku stranku. Nekada je Vuk D. bio opozicionar „do koske“. Danas je rukoljubac svake vlasti. Nekad je Vuk D. na Trgu pod sobom držao desetine hiljada pristalica. Danas ni 500 ljudi ne može da sakupi.

Vuče, stidiš li se 9. marta barem malo? Ili se 9. mart stidi tebe?

Aleksandar Bećić

Kolumnista

3 KOMENTARA

  1. „Danas ni 500 ljudi ne može da skupi…>“ i nikome nije bitan. A mene zanima samo jedno – kolio je Drašković, na ime raznih odšteta, naplatio od države Srbije,i koliko koštaju njegovi telohranitelji ( u medijima sam pročitala da ga još uvek čuvaju)?

  2. „Tako je radio u svim režimima: Od Slobodana do našijeh dana“. Malo duže to traje no što je period od Miloševića do danas. Bio je šef kabineta Mike Špiljka. Bio novinar sindikalnog lista „Rad“. Tada je imao nadimak „Titov pionir“, jer je za „Rad“ pisao izmišljena pionirska pisma Titu. Nije zgoreg da se i ovo zna.

    • Hm,hmm…imao je Vuk,i feljton u Novostima o cetnicima i Drazi, sve su mu oprostili,za njega glasali,da bi se ocesali o “ boracke pemzije“..i,postali “ antifasisti“… ali,usranima necdaju u potok,da ne zamute vodu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime