KAKVA JE VEZA REDOVNIH NARODNIH PROTESTA I VANREDNIH IZBORA U SRBIJI
- Ko temu izbora promoviše, gura na udarne strane elektronskih i štampanih medija?
- I Vučić dobro vidi ono što svi vidimo, da ima desetine hiljada ljudi.
- Vidi se da su ljudi nezadovoljni stanjem u Srbiji, jer ne bi izlazili po ciči zimi da šetaju nekoliko sati svake subote. Njihovo nezadovoljstvo toliko je veliko da im nije mnogo važno šta će i da li će neko da govori na tom protesnom skupu ili šetnji. Važno im je da izađu na ulicu da pokažu da ih ima, da su protiv ovoga što se u Srbiji događa.
- Šta će biti za nekoliko nedelja kada otopli, kada krene proleće i koliko li će stotina hiljada ljudi da izlazi na ulice i protestuje. Da pokažu svoje nezadovoljstvo stanjem u zemlji, nezaposlenošću, niskim standardom, lošim radom vlade, širenjem nemorala i šunda preko „Pinka“, „Hepija“ i sličnih TV stanica kao što je ona u kojoj radi Barbara…
Onaj ko pažljivije prati politiku u Srbiji poslednjih godina mogao bi dosta pouzdano da zaključi da aktuelni srpski predsednik Aleksandar Vučić uistinu voli izbore. Naročito one na kojima je verovatna njegova pobeda!
Iako se on navodno dvoumi, snebiva, predomišlja uvek kad je reč o tome da li raspisati izbore, na kraju ipak odluči i saopšti, tobož nevoljno i pod skoro ultimanitvnim pritiskom svoje partije. Međutim, ako to femkanje i prozirno glumatanje ostavimo po strani, stvari stoje sasvim suprotno.
Vučić kao političar kojem je pre svega, zapravo jedino stalo da bude na vlasti itekako dobro zna da se vanredni izbori raspisuju samo onda kada stranka koju vodi, posle izbora, može da zagrabi više nego što je imala pre izbora.
Kako je to upravo bio slučaj 2014. i 2016. godine, jer su ankete pokazivale ubedljivu prednost SNS, on je zato s puno političke volje, čak i sa radošću raspisao te parlamentarne izbore (a nije morao, nije imao zakonsku obavezu da ih raspisuje) i na njima je njegova stranka ubedljivo trijumfovala. A posle izbora koristio je sve benefite te pobede pre svega u borbi za masakriranje opozicije.
I ovog puta na početku 2019. godine površno gledano nema nikakvih razloga ili povoda da se raspisuju novi vanredni parlamentarni izbori. Vlada ima ubedljivu dvotrećinsku većinu u parlamentu, a sama upravlja, tačnije vlada bez ikakvih problema i kriza, na svim nivoima, od mesnih zajednica do Predsednika Republike, od sindikata do javnih preduzeća.
Da podsetimo, sledeći redovni parlamentarni izbori treba da se održe tek za godinu dana, u proleće 2020. godine, a predsednički izbori su tek za tri godine, 2022. godine.
Međutim, u Srbiji se sve više, skoro svakodnevno pominje održavanje izbora, kao da postoji neka velika i teška kriza u vladajućoj koaliciji. I već se pravi atmosfera da raspisivanje izbora traže od Vučića i njegovi najbliži saradnici, Predsedništvo i Glavni odbor, a i članstvo. Ali, nigde do sada nema, barem ne javno, tih objavljenih zahteva da bi se videlo ko to i zbog čega traži?!
Pod dirigentskom palicom Vučića objavljuju se istovremeno ovih dana ankete i sondaže javnog mnenja koje govore o narastajućoj, ili u najmanju ruku, i dalje ubedljivo velikoj popularnosti i njega i njegove partije.
I opet se navodno Vučić koleba, ne bi on raspisivao izbore, jer vodi više računa o interesima države, jer „kada se raspišu izbori onda staje, usporava se investicioni ciklus, naročito stranih investitora“… To i on sam govori i tako eto svi bi da se vanredni parlamentarni izbori opet (nepotrebno) održe, a samo Vučić odoleva tim naletima, zahtevima od baze do vrha SNS. Brine o državi!
Održani su nedavno i zvanični sastanci u vladajućoj partiji SNS na kojima se raspravljalo o održavanju vanrednih izbora!? Zašto se to održavalo, kojim pritiscima je to podlegao vrh SNS i sam Vučić nije poznato. Suvislih argumenata ni objašnjenja nema.
Ali, jasno je ovoga puta da priča o vanrednim izborima ne potiče od zahteva opozicije, koja je slaba, razjedinjena i sa lošim rejtingom. Partije opozicije nisu složne, nemaju čak ni neki širi zajednički program, političku platformu i predloge ekonomskih mera za oporavak srpske privrede i ekonomije. I one ne pominju izbore, održavanje vanrednih izbora, jer još nisu spremne za takav ozbiljan politički ispit.
Ko onda temu izbora promoviše, gura na udarne strane elektronskih i štampanih medija?
Naravno pominje ih preko svojih medija koje kontroliše pre svega vladajuća partija i predsednik Vučić. Zašto?
Zato što su se uplašili protesta koji su počeli da se održavaju od pre mesec i po dana u Beogradu po zimi, u najgore doba kada vladaju hladnoće. A na njih dolaze građani, mnogo građana čak i po kiši, hladnoći, vetru i snegu… I ima ih mnogo, mnogo više nego što je to procenila Barbara, „novinarka“ koju Vučić izgleda poznaje kao da joj je tetak. Pa onako usput prisno i javno kaže: „ A ko je to napadao Barbaru!?“
I Vučić dobro vidi ono što svi vidimo, da ima desetine hiljada ljudi. Da čak i ovako slabo organizovani protesti, bez istaknutih javnih ličnosti ili političkih lidera i bez političke platforme i političkih zahteva traju, održavaju se i da građana ima sve više.. Iako ovi protesti ispostavljaju svoje zahteve, više je nego jasno da on ima samo jedan osnovni zahtev – odlazak naprednjačke vlasti. Dakle, nema tu mnogo mudrovanja i politiziranja, od Vučića se traži da odstupi i ti su protesti masovni, ima mnogo građana, i šire se poslednjih nedelju dve i i po drugim gradovima u Srbiji.
Vidi se da su ljudi nezadovoljni stanjem u Srbiji, jer ne bi izlazili po ciči zimi da šetaju nekoliko sati svake subote. Njihovo nezadovoljstvo toliko je veliko da im nije mnogo važno šta će i da li će neko da govori na tom protesnom skupu ili šetnji. Važno im je da izađu na ulicu da pokažu da ih ima, da su protiv ovoga što se u Srbiji događa. Da podignu svoj glas i pokažu da je volja građana osnov legitimiteta vlasti.
Postavlja se još jedno pitanje koje smrtno plaši Vučića i njegovu kamarilu. Ono glasi: Šta će biti za nekoliko nedelja kada otopli, kada krene proleće i koliko li će stotina hiljada ljudi da izlazi na ulice i protestuje.
Da pokažu svoje nezadovoljstvo stanjem u zemlji, nezaposlenošću, niskim standardom, lošim radom vlade, širenjem nemorala i šunda preko „Pinka“, „Hepija“ i sličnih TV stanica kao što je ona u kojoj radi Barbara…
Logično je da na ulice izađe i protstuje sve više ljudi sa dolaskom lepšeg i prijatnijeg vremena. Čak će i penzioneri da krenu u te proteste, barem delom trase.
Ako je ova procena realna i objektivna to ova osorna i sujetna vlast neće moći da trpi, jer ona očekuje da su joj građani zahvalni što ih Vučićev režim drži sa niskim primanjima, zabranom zapošljavanja koje traje godinama, sa odbijanjem 10 odsto od plate svakog meseca svim zaposlenima u javnom sektoru. Kao što penzioneri očekuju povraćaj nasilno oduzetih novaca od vlade Srbije i izvinjenje za pljačku onog što su stekli i što je njihova neprikosnovena svojina.
Ako bi protesiti potrajali duže, i ako se još omasove visoki rejtinzi i ankete o popularnosti SNS i VUčića se ne bi tako jasno čuli u Srbiji. I pitanje je koliko bi popularnost vođe pala i pored velike kontrole u medijima koju on i režim imaju.
Zato Vučić gura temu održavanja vanrednih izbora u sam vrh, iznad svih drugih političkih pitanja. Svaka nova hiljada građana na protestima značiće samo da smo sve bliže zakazivanju vanrednih parlamentarnih izbora.
Njih treba dobiti, logika je vođe i vlastodržaca, pre nego se protesti ustale, omasove i postanu veliki i nerešiv problem. Zato izbore treba raspisati što pre. Treba izborima prekinuti, obesmisliti narodne proteste i ponovo dobiti, produžiti vlast i vladanje Srbijom narednih godina. Zato je sada vrlo verovatno da će Vučić ubrzo raspisati nove izbore, ako se o tome samo on bude pitao.
Nevolja njegova, međutim, nisu samo protesti. Njegovi problemi otpočeli su i sa Zapadom. Zato danas nije samo pitanje da li može i hoće da raspiše vanredne izbore, nego i da li za njihovo raspisivanje može da dobije podršku anglo-saksonskog dvojca i germanskog gazde? To je ozbiljan Vučićev košmar danas. Zato, iako budu raspisani, ostaje pitanje da li će ti izbori rešiti ijedan problem u Srbiji ili će stvoriti nove, još teže i veće.
Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs
SZS Savez za Srbiju, ce, slutim, napraviti indigo situaciju, vakum , kao pre 5.oktobra,2000.-te godine, bez obzira na rezultate i izbornu volju gradjana.
Znam da kada je Slobodan Milosevic, raspisao izbore, da je pogresio.Mislim da je to bio pocetak kraja, njegovog rezima, i apsolutizma.Negde pre 5.oktobra, ne secam se bas dobro…
Predsedniče Vučiću
Vaš netrpeljiv odnos prema opoziciji, ali i prema preko 70% gradjana Srbije – koji nisu glasali za Vas na svim izborima, uvodi Srbiju u stravičan venecuelanski scenario. Vi ste na nagovor Vaših lažnih doktora nauka spremni da idete ponovo na izbore, i to po pravilima koje većina naroda ne prihvata! To je srljanje u srpsku propast, jer je većina naroda rešena da će pod sadšnjim uslovima bojkotovati izbore i da će pružiti otpor nelegitimnim izborima. Da li ste svesni da ulazite u venecuelanski scenario?!
Ko Vas je to ubedio, gospodine predsedniče, da je razgovor sa svojim narodom politički poraz? Naprotiv, to bi bila pobeda Srbije ali i Vaša! Kao čovek, koji živi dugo godina u dijaspori ne pripada nijednoj političkoj organizaciji, iz duboke zabrinutosti Vas upozoravam, da ako ne prihvatite razgovor sa narodom, i to one stvarne i konstruktivne, uvešćete Srbiju u gradjanski rat. Ne budite bahati prema svom narodu, budite razumni i razgovarajte sa njim.
Za početak trebalo bi otvoriti debatu u Skupštini sa temom „Kuda da ide Srbija“, da i matica i dijaspora čuju glas svih grupacija i razna mišljenja. Zar je moguće da ignorišete srpske umove u otadžbini i dijaspori, da Vas njihovo mišljenje ne interesuje ali Vas mišljenje srbofoba jako zanima i uvažavate ga?
Poslednji je trenutak, gospodine predsedniče, da shvatite da su za Srbiju bitniji istinski doktori nauka – koji beže iz Srbije glavom bez obzira, nego oni sa lažnim diplomama koji Vas okružuju i metanišu Vam.
Gospodine predsedniče, za budućnost Srbije je od vitalnog značaja da se otrgnete uticaja Vaših tabloidnih savetnika (koji će Vas napustiti i pre nego što brod počne da tone!) i da shvatite, da mi (glumci su tu samo procentualno gledano sasvim zanemarljiva grupacija) koji tražimo dijalog pre bilo kakvih (pogubnih) izbora, i nismo uopšte ološ – kao što tvrde Vaši tabloidi. Naprotiv, mi smo normalni, mentalno zdravi i porodični ljudi, istinske patriote i uspešni profesionalci, koji ne traže ni vlast ni privilegije – jer živimo isključivo od svog rada, ali koji žele Srbiji svako dobro.
Gospodine predsedniče, pošto je jasno da nastojite da uđete i srpsku istoriju (ne smatram da je to nečasno ili porok), imate sada jedinstvenu, ali i poslednju, priliku da budete predsednik i većinskog naroda (70% onih koji ne glasaju za Vas) – jer samo Vam oni mogu dati legitimitet, koji objektivno gledano uopšte nemate u ovom trenutku. Izlaz iz narastajuće krize – sa mogućim tragičnim posledicama, je da se okrenete što pre istinskm dijalogu u Srbiji, na svim nivoima – formalnim i neformalnim.
Zar ne shvatate, gospodine predsedniče, da Srbija – koja je sada pod Vašom manjinskom vlašću bez suštinskog legitimiteta, vapi za Velikim Vođom, koji će napraviti narodni konsenzus u Srbiji i izvesti narod iz ove velike moralne, socijalne, pravne i ekonomske krize!
Za sada Vi to svakako niste, jer svakodnevno omalovažavate i duboko ignorišete zahteve i potrebe 70% gradjana Srbije i tako stvarate uslove za gradjanske sukobe u Srbiji – i to sa nesagledivim posledicama.
Dr Miodrag Kulić, Nemačka
I sta sad? Ako ostane na vlasti nije dobro, slazem se. A ako zapadni gospodari i odluce da ga puste niz vodu, ponovo ce dovesti nekog „Vucica“, u drugom dresu mozda, ali sa identicnom politikom… NIJE moguce da neko bude toliko naivan, pa da veruje da ovde zaista postoji alternativa, i da postoje „izbori“! Kako se ama bas niko od tih desetina hiljada, ne seti, da se proseta malo do americke ambasade i mmf-a?! Bice da oni zapraco ni ns zele prave promene, vec samo zele za oni jasu umesto ovih… Da se i oni ogrebu koju saku dolara! Zato setaju po zimi, jer ocekuju licnu korist! Ista bagra sto se mene tice.