Opannčar „agencija“ javlja – Vučić gubi konce…
… i to među svojima. Sve se to dalo i očekivati. Ako SNS broji, kako se diče, 750.000 članova, a po svim relevantnim statističkim metodama uzima se da prosečna porodica broji 4 člana, to predstavlja populaciju od oko 3 miliona stanovnika. U zemlji od oko 6 miliona izbornih glasova to je polovina stanovništva. S jedne strane to je garancija pobede na izborima, ali s druge strane problemi nastaju kad tu armiju glasača treba na neki način i podmiriti kako bi i dalje glasali za tebe. Stvar postaje složenija i ako se ima u vidu da većina od pomenutih 750.000 članova, a posebno članova njihovih porodica, nisu glasali za SNS, zbog posvećenosti ideološkoj platformi te partije (teško da bi se ona i dala definisti), već iz pukog materijalnog interesa. SNS, kao ni većina naših političkih stranaka nema svoju kadrovsku bazu, a poznato je da Vučić tu nije probirljiv – svi koji hoće da dođu pod barjak SNS su dobrodošli, pa makar to bili i njegovi dotadašnji najljući protivnici. Otuda je i većina njegovih današnjih saradnika i jastrebova – naročito onih za prljave zadatke, podolazila iz drugih partija – Siniša Mali, Goran Vesić, Aleksandar Šapić, Gordana Čomić, Nebojša Krstić … iz DS, Mlađan Dinkić, Zorana Mihajlović,.. iz G17 Plus, Bakarec iz DSS, Ana Brnabić, ko zna iz koje je p.l.m. ona ovde došla, Radikala kojih je i najviše (lakše je pomenuti one koji su tamo ostali nego nabrajati one koji su došli u SNS). Tu su zatim koalicioni partneri – Ivica Dačić sa svojom ekipom, pa Vulin, Ljajić, Ugljanin, Zukorlići, Pastor … sa svojim ekipama, pa prikriveni saradnici – Vuk Drašković, Nenad Čanak, Čeda Jovanović … Podmiriti sve to, postaje nemoguća misija. Pristižu i novi, a stari ne bi sa svojih pozicija, pa pružaju otpor. A poznata je kletva – imao pa nemao.
Ilustracija takvog stanja je i Vučićeva današnja izjava data posle vesti da je Zorana Mihajlović odbila da razgovara sa Anom Brnabić, pa eto sada on mora da razgovara sa njom. Izjava koja između redova dosta kazuje o odnosima koji vladaju među njima. Sledećeg dana, kad je saopšteno da Zorana Mihajlović nije u Vladi, ona zakazuje konferenciju za štampu – navodno da medijima zahvali na saradnji, a „usput“ saopštava da sada u Vladi neće biti ni onog jedinog glasa protiv, što je naravno licemerno. Možda ona i jeste bila u stalnoj raspravi sa Anom Brnabić, ali je poznato i to da nije propuštala ni jedan javni nastup da izrekne svoju privrženost i pohvale na račun Aleksandra Vučića.
To je jedan od razloga što Vladu dobijamo šest meseci po održanim izborima, minut do dvanaest pre isteka zakonskog roka. Naravno da su na to uticali i tekući događaji u svetu – rat u Ukrajini, te s tim u vezi proruska ili prozapadna politika, ali ja ovde govorim o „ratovima“ u kući.
Među gore pomenutima ima i tzv „sponzora“ i međusobnih dilova, a s tim u vezi i tajni svih vrsta. Setimo se slučaja Palma i njegovih „bunga bunga“ žurki. Onog momenta kad je zapretio – i to javno, da bi i on mogao da progovori, sve se utišalo.
U takvoj situaciji Vučić nije u poziciji da ispoljava svoju lidersku strogoću. Na primer, pre nekih mesec dana u Pećincima se desio jedan drastičan slučaj. Lokalni „šerif“, sponzor SNS-a i naravno njegov član, je naredio direktorki lokalnog dečijeg vrtića da deca čiji roditelji nisu članovi SNS-a ostanu bez mesta u vrtiću, a da se na njihova mesta prime deca članova SNS. I direktorka, takođe član SNS, je tako i postupila – zato što je morala ili zato što je i ona te pameti manje je važno. Slučaj je bio toliko drastičan, da bi i najtvrđi diktator trebao zbog toga da se zabrine iz mnogo razloga – na primer i zbog toga što su ti vrtići javno dobro i nije ih gradila samo SNS svojim parama. Zemlja bruji zbog te bruke, a Vučić za to saznaje navodno tek posle nekih mesec dana. I umesto da bar tada pozove Lakija i da mu „iščupa uši“ on lavira – problem je u nedostatku mesta u vrtićima, izgradićemo novi vrtić … U međuvremenu roditelji čija su deca ostala bez mesta u vrtiću, mogu svoju decu da vode u Šimanovce, svega tridesetak kilometara udaljenog, tamo ima mesta. Zaključak nije teško doneti – Vučić ne može ili ne sme, sve jedno, da se zameri čak ni lokalnom kabadahiji Lakiju.
Ili drugi, još svežiji slučaj. U zemlji vlada nestašica mleka. Stručnjaci upozoravaju da se stočni fond drastično smanjuje jer između proizvođača mleka i potrošača kao konzumenata postoje otkupljivači koji diktiraju uslove otkupa. Proizvođače niko ne može da natera da mleko prodaju jeftinije nego što je njegova proizvodna cena i gase stočni fond. Tu je i drugi razlog – nerealno održavanje kursa dinara u odnosu na čvrste valute, čiji je rezultat skup izvoz, a jeftin uvoz, pa se velikoprodavcima više isplati da uvoze jeftino nego da kupuju skupo domaće mleko.
Ko te makro ekonomske nelogičnosti mora da reši – naravno država. Vučić nije glup čovek. Razume se i u pomeranje brda na izgradnji koridora, a pravi se da to ne razume, pa razlog za nestašicu mleka nalazi u tome što su seljaci lenji i neće da ustaju rano i porade oko krava. Zaključak je i ovde jednostavan – Vučić ne sme da se zameri ni otkupljivačima ni uvoznom lobiju … I tako bi se u beskraj mogli navoditi razlozi te vrste, pa proizilazi, kao generalni zaključak da Vučić gubi konce čak i među svojima, pa time očito ispoljava i nemogućnost da rukovodi svim stvarima u ovoj zemlji, što je inače i nelegitimno preuzeo. A što je najčudnije, čini se da će te stvari pre shvatiti njegovi nego oni zaluđeni koji ga slepo prate.
U prošlonedeljnom Utisku nedelje kod Olje Bećković, jedan od učesnika, sudija Miodrag Majić, je stanje u zemlji ovako opisao – Teroristi su oteli avion i sa njim srljaju u propast. U susednom odeljku su opijeni putnici koji nisu svesni kud idu i veselo se pridružuju teroristima. U poslednjem odeljku je šačica lažne elite, kako ih ovi prethodni nazivaju, koja laje na zvezde, ali je niko ne j….. ni zašta. Ovo poslednje sam ja rekao a ne Majić.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić, 25.10.2022.
