Vučić i 30 zgubidana

Zaista, čemu sve ovo?

Pre godinu-dve jedan prijatelj je, tokom druženja, predložio nama, ostalim njegovim prijateljima, „proverenu“ biznis ideju.

Ne sećam se tačno o čemu se radilo, ali je poenta bila u tome da ti uložiš nešto novca i onda, otprilike, postaneš Džef Bezos, kupiš Vašington post i zakupiš Veneciju.

Naravno, ako dovedeš nekog novog u tu biznis priču, ti kao nešto napreduješ, pa zarađuješ još više.

Bilo je jasno nama još tada, baš kao što je jasno i vama već sada, da je u pitanju bila najobičnija piramidalna šema.

Nakon što smo ga svi propisno odbili, uz objašnjenje da je u pitanju totalna budalaština, prijatelj nas je ostavio na miru, jer je valjda shvatio da se obraća pogrešnoj publici. Tačnije, batalio je sve nas, osim jednog, kod kog je, iz nekog razloga insistirao da se ovaj oproba.

S vremena na vreme bi ga cimnuo da ga upita kako je i, usputno bi ga podsetio na munta-kinte ideju. Zatim bi poslao poruku tipa „E, komšo, jesi razmislio?“, ovaj bi mu odgovorio „Ništa sad komšo“, i prepiska bi se završila na „Važi komšo“. To vam je ukratko i vrhunac komunikacije jednog novonaseljskog prijateljstva, ali da sad ne idemo u te dubine kvartovskog razmišljanja.

Ne moram da vam objašnjavam da se ova poslovna prilika veka raspršila pred gomilom nasankanih likova kada su neki poslovni magovi iz Kine „izvukli tepih“ pod nogama svojih lakomislenih „investitora“, uzeli pare i, uz zalazak sunca, odlepršali u neku novu import-export egzibiciju. Drugar se, dabome, posle vadio kako se on na vreme izvukao i da je, zapravo, nešto i zaradio.

Međutim, poenta je u pitanju koje je postavio drugar, neuspešno ubeđivan da uplovi u nemilosrdne vode poslovnog sveta za one koji zarađuju znatno manje od onoga što bi voleli da imaju:

„Iskreno, malo me vređa, zar je mislio da sam toliki debil da bih stvarno pristao?“

Eto, to je priča koje sam se prisetio i sa vama na ovom mestu nesebično podelio, kada su u utorak uveče prorežimski tabloidi unisono izvestili o „velikom skandalu u državi“, o tome da je „Vučić besan“, jer mu je iz Vlade Srbije stigao predlog plana „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“ koji je sastavila veštačka inteligencija.

Onda je Vučić morao da im zada domaći zadatak da ga, kad se vrati s puta iz Indije, na stolu sačeka novi plan i ovog puta da sami napišu, a ne da prepisuju od tamo neke, nikad on to nije prob’o, veštačke inteligencije.

Inače, moraće sam da sastavi taj dokument, dokazujući celokupnom narodu ovdašnjem da je okružen neopevanim dilejama, ko li ih samo postavi tu gde jesu, majko mila.

Kad malo bolje razmislite, ako je ovih 30 ministara u Vladi, plus Đuro, zaista tako, ne znam koju reč iskoristiti a da se neko ne uvredi, tako nesposobno, onda vam je i malo lakše da razumete potrebu predsednika da ih s vremena na vreme kinji i ponižava pred svima.

Ali, naravno, nisu oni takvi (iskreno se nadam), već samo pristaju na ulogu koja im je zadata tog dana. Ne možeš svaki put imati ruku koja dobija.

I zaista, čemu sva ta odavno zamorna lakrdija? Zna on, znamo mi, zna on da znamo mi i znamo mi da on zna da mi znamo, da će biti kandidat za premijera. Pa, okej, niko nije doveo tu mogućnost u pitanje. Ako želi, u redu, mnogo bolje nego da menja Ustav i proglašava se za doživotnog predsednika.

Samo čemu to šatro „pripremanje terena“ mesecima unapred? Sad kao „vidite da ovi ništa ne kapiraju i ne znaju, sve moram sam“, a čitavu deceniju Vladu vode osobe koje su se pitale tek nešto više nego vi i ja. Priprema se da zasedne na mesto sa kog, suštinski, nije ni ustao.

Ili je poenta da ga molimo da pristane da bude kandidat za premijera? Da neko nafilovan „blatoidima“ klekne pred njega, pa jaukne „ajoj, predsedniče, budite premijer, ajde ova opozicija i ovi blokaderi, nego ne možemo više s ovim vašima, spasavajte, ko Boga vas molim“.

Po tome ispadne da Vučić na izbore ne izlazi samo protiv opozicije, nego i protiv stranke koju je osnovao i vodio.

A ne znam, eto, šta o narodu misli vlast koja joj takvu priču potura. I, na kraju krajeva, da li nas to imalo vređa?