Aleksandar Vučić i SNS četrnaest godina vladaju Srbijom zbog toga što uživaju podršku stranih centara moći – velikih sila i globalnog krupnog kapitala. Naš ekonomski model zasniva se na privlačenju stranih investicija kroz subvencije države i promovisanje domaće radne snage kao jeftine i obespravljene. Srbija nije razvojna država, već poluperiferna i zavisna.
Poučen iskustvom iz devedesetih, Vučić razume da njegov opstanak na vlasti zavisi od toga da li ispunjava zahteve koji dolaze od strane najmoćnijih globalnih centara moći.
Sve do izbijanja rata između Rusije i Ukrajine, pritiske sa Zapada naprednjački režim uspevao je da, koliko toliko, amortizuje oslanjanjem na Rusiju i Kinu. Ali, zbog zaoštravanjnja međunarodne političke krize takvo balansiranje više nije moguće. Rusija je, delom i zbog pasivnosti njene diplomatije, izgubila mogućnost da projektuje svoju moć na Balkanu. Kineska politika zasniva se na pragmatičnom prilagođavanju okolnostima. U Pekingu procenjuju da Kina još uvek nije spremna za frontalni sukob sa Zapadom. Tamo smatraju da vreme radi za njih i da treba sačetkati najpovoljni trenutak za obračun.
Dinamiku međunarodne krize razumeju i u Vašinstonu. Prema Tukididu, sukob je neizbežan kada sila u usponu ugrožava hegemonu silu. Sila čija moć opada mora silu u uspunu da napadne kada je od nje još uvek jača. Moć SAD i celog Zapada u svetskom sistemu permanentno slabi. Vreme radi za Kinu.
Evropska unija nalazi se u političkoj i institucionalnoj krizi. Već četiri i po godine ona vodi posredni rat sa Rusijom koji lako može da eskalira u pravi oružani sukob.Iako je EU imperija u opadanju, ona je najmoćnija sila na Balkanu i najuticajniji strani faktor u našoj unutrašnjoj politici.
U jednom tekstu iz 2017. pisao sam: „Podrška Zapada vladajućoj stranci i njenom lideru ima svoju visoku cenu. Vučić će morati da ispuni sledeće zahteve: da prizna Kosovo, da istera Rusiju sa Balkana, da likvidira Republiku Srpsku, da uvede Srbiju u NATO, da omogući stranim komapanijama da postanu vlasnici najvažnijih prirodnih i privrednih resursa, da proširi autonomiju Vojvodine i osnuje seriju etničkih autonomija na jugu Srbije…. Ukoliko se Vučić bilo kojem od ovih zahteva usprotivi, izgubiće vlast, bez obzira na to koliku podršku birača uživa.” (https://bitl.to/643t ). Veći deo ovih zahteva Vučić je, postepno, već ispunio.
Zbog novonastalih okolnosti za Zapad je od najvećeg značaja likvidacija političke autonomije Republike Srpske.
Bosna i Hercegovina je najkomplikovanija političke tvorevina u Evropi, ako ne i u svetu.Ni trideset godina posle rata odnosi između etničkih grupa nisu naročto unapređeni. Postojeći politički sistem je neefikasan, a eventualna reintegracija BiH uzrokovala bi novu unutrašnju krizu, ako ne i rat. Naš nacionalni interes je da dejtonska BiH, bez obzira na sve nedostke, bude očuvana još nekoliko desetina godina.
Zbog sukoba sa Rusijom, koja je saveznik Kine, u EU političku autonomiju Republike Srpske vide kao veliku opasnost. Reintegracija BiH značila bi eliminaciju proruske enkalave koja se nalazi duboko u pozadini zapadnog saveza. U Briselu se plaše da bi Putin etničke napetosti u BiH, nestabilnoj političkoj tvorevini, mogao da iskoristi kako bi destabilizovao EU.
Evropska unija za recentralizaciju BiH ne može dobiti podršku u samoj Republici Srpskoj. Tamošnji Srbi neće pristati da izgube nivo političke suverenosti koji su stekli u krvavom ratu. U Briselu vrlo dobro razumeju da im je za taj poduhvat neophdna Vučićeva podrška i to je ključni razlog zbog kog on i dalje uživa njihovu podršku. U protekle dve i po godine koliko traju protesti u Srbiji, kritike naprednjačkog režima dolazile su iz najmanje važnog organa EU, iz Evropskog parlamenta. Iako je više nego jasno da politički sistem u Srbiji ne počiva na tzv evropskim vrednostima i da predstojeći izbori neće biti ni slobodni ni pošteni, odnos evropskih zvaničnika prema Vučiću nije se bitinije promenio. To važi i za sve lidere najmoćnijih država članica EU.
Evropska unija svoje političke interese u Srbiji može ostvariti samo preko autoritarnog režima, poput Vučićevog, i zbog toga je ona najopasniji protivnik obnove demokratije u našoj zemlji. Biračima treba jasno ukazati da glas za Vučića i SNS znači glas za priznavanje Kosova, likvidaciju političke autonomije Republike Srpske, pretvaranje Srbije u rudarsku koloniju, uništavanje zdravstvenog i obrazovnog sistema i ulazak u NATO. Spisak evropskih zahteva, na našu štetu, stalno će se produžavati. Pri tom, ne postoje nikakve garancije da će Srbija ikad postati članica EU. Od nas iz Brisela traže da damo sve za ništa
Autor:Miroslav Samardžić, politikolog iz Zrenjanina
