Vučić i (ekonomska) logika

Nemojte da se smejete. Sve mi to plaćamo.

Prvo da vidimo kako Vučićeva logika izgleda na primeru Bora, pa MSK, pa Javno preduzeće za podzemenu eksploatacije uglja Resavica (JP PEU). Samo primera radi, inače bi moglo da se ređa u nedogled.

Vučić je 23.12.2014.godine u Boru rekao:

– Da je vrednost projekta, na kojem je bilo angažovano 25 domaćih kompanija, oko 250 miliona evra, da je najvećim delom izgradnju finansirala Vlada Srbije i da je sve uspešno završeno, kako je i planirano,

– Da će se sa tuđim koncentratom od nove topionice zarađivati 12 miliona evra godišnje, a sa našim i dodatnih 24 miliona,

– Da je potrebno da se za šest meseci završi Krivelj, za devet Cerovo i da se vadi naša ruda, kako bi zarađivali dvostruko više,

– „Ovo je naše malo čudo kojim možemo da se ponosimo i čemu možemo da se radujemo u Srbiji“, i dodao da ćemo sada imati i čistiji vazduh i da je to dobra vest za građane.

A samo 22 meseca kasnije je, za isti taj Bor izjavio:

“Idem u Rigu 4. (novembra) i imaću najduži bilateralni sastanak sa kineskim premijerom i moliću ga, klečaću na kolenima (ne bukvalno, ali i suštinski ako treba) da najpoznatija kineska kompanija preuzme RTB Bor, jer mi ovo više ne možemo da izdržimo”.

Meni, sa sasvim anahronim mozgom, izgleda da je Bor ili „malo čudo kojim možemo da se ponosimo“ ili je kompanija koja pravi takve gubitke da Srbija to više ne može da izdrži. Vučić izgleda, sa svojim preumljenim mozgom, nema taj problem. Samo „ili“ zameni sa „i“ i svi problemi nestaju. A mene tek kod takve genijalnosti obuzme strah. Srce i radi i ne radi i možemo da izvršimo transplantaciju i da je ne izvršimo. I pacijent je izlečen. Istina, rodbina je nešto u dubokoj crnini, ali je to nelogično ponašanje, pa se nećemo obazirati.

Nisam imao mogućnosti da tražim parcijalne DNK tragove, ali na svim slikama iz arhive koju sam pretraživao, u svim medijima koji su prenosili obe izjave, zaista izgleda da je reč o jednom te istom čoveku.

Ali, logiku na stranu, Vučić se stalno predstavlja kao neko ko se razume u privredu, u poslovanje, pa i u makroekonomske tokove.

Da vidimo šta je sve poslovno besmisleno u izjavi Vučića iz decembra 2014. godine.

Pogledajte sledeće dve tabele kretanja cene bakra. Prva je za petogodišnji period, a druga je za period od 1989. do danas.

Kako se iz tabela vidi, u vreme investiranja, uglavnom državnim parama kako kaže Vučić, cena bakra je na istorijskom maksimumu od prosečno 7.500 USD/t. To je skoro trostruko viša cena od prosečne cene u prethodnih 15 godina. I sad jedno sasvim jednostavno pitanje – zašto je Boru potrebno finansiranje države kada je cena bakra na nezapamćeno visokom nivou? Koji su to i kakvi strukturni problemi Bora, da je on neprofitabilan i kada je cena nebu pod oblake? Ili možda sasvim prosto – gde su te pare?

Vučić koristi izraz „zarađivaćemo“ 12, odnosno 24 miliona EUR godišnje, koji u poslovnom svetu ne znači ništa. Postoji prihod (ukupni i poslovni), dobit, neto dobit, EBITDA itd. O čemu je Vučić govorio ne znamo, ali pošto je „zaradu“ dočarao kao malo čudo, onda se ima uzeti da je reč o dobiti.

Iz prve tabele vidimo da se cena bakra, od Vučićeve izjave do danas, stabilizovala na veoma visokom nivou od oko 5.000.USD/t. Dakle, sve je veoma pozitivno i u okviru predvidljivog. Koliko Vučić mora da ne razume privredu kada na samo 22 meseca, u stabilnim, predvidljivim uslovima, promaši procenu tako da ona, od ushićenosti kako će se ostvarivati godišnja dobit u iznosu od oko 10% vrednosti investicije, opadne na „klečaću na kolenima“ jer dobiti ne samo da nema, nego su tekući gubici neprekidni?

„Metanolsko-sirćetni kompleks“ iz Kikinde (MSK) je skoro pa razljutio Vučića. Pravi gubitke. Tačno, pravi. A 2012. godine, kada je Vučić došao na vlast, da li je onda MSK pravio gubitke? Pravio je. U čemu je onda stvar? Zašto odmah nije rešen taj problem i zašto se uporno finansiraju preduzeća koja ne mogu da posluju profitabilno, ili makar bez pravljenja tekućih gubitaka? Koja je to Vučićeva privredna mudrost i dalekovidost kada nije u stanju da sagleda jednostavnu stvar. MSK nije u stanju da posluje bez tekućih gubitaka. Analiza koja to dokazuje postoji u Srbijagasu najmanje 12 godina. Kakav je to predsednik vlade kome takve elementarne stvari nisu poznate?

Jedna digresija, direktor MSK se dosetio i upotrebio vučićevski pristup obrazloženju: kaže da je jasna veza između rasta petrohemijskog kompleksa u jednoj državi i rasta BDP-a, jedino na nekom najvišem nivou mora „samo“ da se reši pitanje cene gasa. Drugim rečima, ako nam neko plati lavovski deo cene gasa i mi dobijemo osnovnu sirovinu znatno ispod tržišne cene, onda je sve OK. Baš da vidimo da li će Vučiću biti nešto sumnjivo u ovom obrazloženju da je MSK razvojni potencijal Srbije.

Izraziti privredni talenat Vučića je nedavno materijalizovan u izjavi da i podzemna eksploatacija uglja u Srbiji pravi gubitke. Velike gubitke. Manje upućen građanin bi pomislio da je to nešto novo. Ili nešto čemu je uzrok nenadano nastupio. Svakako nešto što čak ni Vučić nije mogao da shvati, ako ne ranije, onda najkasnije 2012.godine.

E sad, sve zavisi koju logiku koristite. Kako je JP PEU Resavica u ranijim periodima (pre 2012) već pravio gubitke koji su zbirno iznosili preko 200 miliona EUR, onda je jasno da će se sa pravljenjem gubitaka nastaviti i u narednom periodu. Nikakvog tu iznenađenja nema. I nikakve tu ekonomske logike, da se sa takvom eksploatacijom nastavi, nema. Ako koristite Vučićevu logiku, onda činjenica da sistem uporno pravi gubitke ne znači ništa, u uslovima kada je sada Vučić vlast i sve ima da bude odlično. To „odlično“ se za protekle 4 godine opet dokotrljalo do novih 100 miliona EUR. Stvarno, šta Vučić ume da sagleda u privredi, kada ovakve stvari ne razume?

Sad bi nas priča dalje vodila od uglja ka termoelektranama, u koje su ulupane opet silne pare, a da ništa od onoga što moramo da uradimo u pogledu modernizacije istih, po sporazumu sa EU, nije urađeno i gde nas čekaju pitanja zatvaranja svih termoelektrana. Ali to je već previše za jedan tekst.

Ovakav ingeniozni privredni pristup Vučića, uz slepo verovanje u pogodnosti za direktne strane investicije (DIS), blagotvornost MMF-a i rukovodeće kadrove SNS-a, na makroekonomskom planu dovode do toga da smo se od 2012. godine do danas zadužili za oko 9 milijardi EUR, a da je privredni rast oko 2 milijarde EUR (sve statističke probleme koji pogoduju Vučiću za ovu priliku zanemarujem).

Tačno je da je teorijski moguće da se neko zaduži za 9 milijardi, a da rasta uopšte ne bude, ali meni nije logično da se ovako poguban rezultat naziva uspehom. Staromodno istrajavam na tome da ne postoje dve logike. Ili logika ili Vučić.

Branko Pavlović

www.fsksrb.ru