Vučić i poslednje ucene Srba na KiM

Od prvog maja Srbi moraju da uzmu «kosovsko» državljanstvo da bi dobili Telekomov broj, a sada ih Vulin ucenjuje još i platama

ČELIĆ: Zahtev da Srbi zbog plate moraju da bezuslovno rade šta kaže Vlada predstavlja recept kako će se preostale institucije čiji je osnivač Vlada Srbije integrisati u tzv. Kosovo. Ovo što se dešava sa Telekomom i njegovim korisnicima, desiće se i sa zaposlenima u zdravstvu i obrazovanju i sa korisnicima usluga tih sektora. Ta politika je počela 2013. godine, potpisivanjem briselskih sporazuma i vodi krahu, jer su ovo takvi strateški udari na državnost od kakvih se ni mnogo jače nacije nisu mogle oporaviti.

JAKŠIĆ: Ovo što Vulin i Vučić traže, znači da oni Srbe teraju da faktički priznaju «Kosovo». Albanci nisu izlazili na srpske izbore jer bi tako priznali Miloševićevu vlast. Beograd s jedne strane pljuje Haradinaja, a sa druge strane poziva Srbe da legalizuju i legitimizuju njega i njegovu vladu. To pokazuje da Beograd igra kako Zapad svira, a to znači: da dođe do priznanja «Kosova».

ĐURIĆ: Prva mogućnost je da se našem rukovodstvu otvoreno kaže: dalje se ne može u EU dok se ne prizna «Kosovo», pa da ono zbog toga zaustavi naše aktivnosti ka pridruživanju EU. Druga je pretpostavka – i nije manje moguća – da se u toj globalnoj geopolitičkoj karti, tačka KiM i uopšte pitanje Albanaca na Balkanu aktivira do oružanih sukoba. Posle izbora na «Kosovu» – koji su možda tako i tempirani da na čelo «Kosova» dođu poznati komandanti OVK – moguće je da se preko njih radikalizuje pitanje Srba na Kosovu i Metohiji. Srbi gledaju kako da opstanu dok se nešto ne promeni, ili dok ne naprave izbor: da se isele u Srbiju ili priznaju «Kosovo».

PROROKOVIĆ: EU se žuri da pregovore Beograda i Prištine završi i očigledno je da mnogi sa zapada instruiraju Albance prete i pritiskaju Srbiju. Način za to je i najavljeno formiranje vojnih snaga, za šta im je neophodna polovina srpskih poslanika. Zato su i lansirali nekoliko lista sa Srbima, pa sada Vučić ne zna šta će. Vojska «Kosova» bi bila potpuni poraz Vučićeve kosovske politike, pa bi posle toga ili morao da odustane od daljih pregovora, ili da dozvoli prijem «Kosova» u UN. Otuda i Vulinove teške reči.

Par nedelja pred šiptarske izbore zakazane za 11. jun, Aleksandar Vučić je – kroz usta Aleksandra Vulina – ucenio Srbe sa Kosova i Metohije da moraju da se povinuju politici Beograda, a on će nastaviti da im isplaćuje zarađene plate.

Već je to dovoljno da se postavi pitanje: kakvi se dalji politički – ili neki drugi – potresi planiraju na osovini Beograd-Brisel-NATO-Vašington, kada vidimo da Vučić ucenjuje Srbe sa severa baš na taj otvoren način, bez ranijih pokušaja da ucenu zamaskira.

Kako se u te planove uklapa novoosnovani srpski Telekom na «Kosovu», koji je osnovan i radi ne po zakonima Srbije, nego po zakonima «Kosova»? Jer, zahvaljujući takvoj odluci Vlade Srbije, Srbi na KiM su od 1. maja ove godine ucenjeni da ako žele Telekomovu karticu, moraju da imaju ličnu kartu «Kosova». A da bi je dobili, moraju da prihvate državljanstvo «Kosova» i da tako sami priznaju «Kosovo» kao legalnu državu.

Nešto pre toga je počeo i proces strašenja Srba velikom Albanijom koja preti da uzme sve do Niša. U toj kampanji učestvuju mnogi – od srpskog premijera, preko Rame, Haradinaja i briselsko-NATO-vske teške artiljerije oličene u jednom Vokeru ili Ahtisariju. Možda računajući na to da Srbi nisu dali Kosovo radi lepote EU, ali bi mogli dati Kosovo da bi spasili Niš?

Šta kažete za ovaj niz događaja – strategija ili slučajnost?

Šta kažete za ucenu ispostavljenu Srbima da ako hoće da imaju od čega da prežive, moraju da nepogovorno prihvate politiku zbog koje od 1. maja «sami» uzimaju državljanstvo «Kosova»?

I uopšte, šta će se u narednim nedeljama i mesecima dešavati sa Kosovom i oko njega?

Duško ČELIĆ, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini (izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu)

Ovo je nastavak politike koja je počela 2013. godine, potpisivanjem briselskih sporazuma i organizovanjem prvih izbora po kvazipravnom poretku takozvane republike Kosovo. I tada je srpsko stanovništvo, naročito na severu, bilo pod brutalnim pritiskom vlasti da izađe na te takozvane izbore i da kakav takav legitimitet katastrofalnoj nacionalnoj politici koja se sprovodi na KiM. Ovo je po prvi put da se direktno kroz usta ministra u Vladi Vučića otvoreno i javno kaže da neće biti plata ako se bezuslovno ne sledi politika Vlade Srbije – a ona je identična politici od pre četiri godine.

Prvo nasilje ne izborima smo imali na severu Pokrajine, a ono se kasnije širilo na drugim izborima – lokalnim – u Centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Sva ta nasilja su provocirali i činili isti ljudi. To je bila – pokazna vežba.

Sličnu nit vidim i u najavi tzv. velike Albanije sve do Niša, jer je zapravo pokazna vežba bio Briselski sporazum. Onog časa kada ste ga potpisali, poslali ste signal svakom pretendentu na vašu teritoriju da pristajete da dajete deo sopstvene teritorije, na to stavljate potpis i obavezujete se u ime države. Ako ste spremni da se odreknete jednog milimetra, onda ste spremni – zašto da ne – da ustupite sve do Niša.

Dakle, vidim kontinuitet u ovom sledu, a bojim se da će, bez kopernikanskog preokreta u politici, srpska država i narod doživeti krah. Takav da će se teško ikada oporaviti, jer su ovo strateški udari na državnost. Od takvih se ni mnogo jače nacije nisu mogle oporaviti. A srpska nacija je desetkovana i u ekonomskom i vojnom i demografskom, a – ako hoćete – i u moralnom pogledu.

Zahtev da Srbi zbog plate moraju da bezuslovno rade šta kaže Vlada predstavlja recept kako će se preostale institucije čiji je osnivač Vlada Srbije integrisati u „Kosovo“. Ovo što se dešava sa Telekomom i njegovim korisnicima, desiće se i sa zaposlenima u zdravstvu i obrazovanju i sa korisnicima usluga tih sektora. Studenti, đaci, bolesni – svi će morati da pokazuju nekakva dokumenta fantomske države Kosovo da bi ostvarivali svoja prava.

To što ste pobrojali je probni balon za, po broju obuhvaćenog stanovništva mnogo veći zalogaj: integraciju školstva i zdravstva u „kosovski“ sistem. Onda će Srbija biti nekoliko manastira koji u jednom času lako mogu da postanu muzeji pod patronatom tzv. nezavisnog Kosova.

Marko JAKŠIĆ, član Predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“

Telekom na Kosovu je nastao tako što su Srbi od Kfora čuvali bazne stanice, držeći stražu i gutajući suzavac- Aleksandar Vučić zbog evropske perspektive ili obaveza koje je prema zapadu preuzeo da bi došao na vlast, a i zbog pranja biografije iz devedesetih, zvanično žrtvuje Kosovo radi svoje karijere.

Telekom se ponaša protivno Ustavu Srbije jer primorava Srbe da uzima lične karte «Kosova» kako bi dobili karticu za mobilni telefon. A za lične karte im treba da prihvate državljanstvo «Kosova». To je ono 5:0 o kome su pričali Marko Đurić i Aleksandar Vučić kad su rekli da «Kosovo» dobija pozivni broj kao geografska oblast! E sad, Telekomova kćerka firma poštuje zakone separatističke lažne države Kosovo. Inače Telekom je na Kosovu imao čistu dobit od između 15 i 20 miliona evra, što znači da se država Srbija na ovaj način odrekla dobrog dela para, ali je zato počela da tim novcem puni budžet separatističke vlade u Prištini. Time direktno pomaže nezavisnost «Kosova».

Vulinova ucena je još jedan dokaz koliko je glupa nacionalna politika koju vlast vodi prema Kosovu i Metohiji. Setimo se da su Kosovo i Makedonija do 1912. bilo deo Turske, ali je Kraljevina finansirala sve škole na toj teritoriji, kao i srednje – gimnaziju u Skoplju, otvorenu 1901. godine. Dakle, plaćali su jednog pisca, Petra Kočića, da predaje u gimnaziji u Skoplju u okviru turske imperije. E sada, vidite koliko je naopako ovo Vulinovo: dobićete pare ako glasate i radite kako kaže Beograd – a on je već predao policiju, civilnu zaštitu, sudstvo i veliki broj socijalnih službi. Ostalo je samo zdravstvo i prosveta.

Zašto se Srbi teraju na «kosovske» izbore, kada Albanci nisu izlazili na srpske izbore jer bi tako priznali Miloševićevu vlast? Ovo što Vulin i Vučić traže, znači da oni Srbe teraju da faktički priznaju nelegalnu separatističku tvorevinu koja se zove «Kosovo» i da legalizuju vladu Ramuša Haradinaja. Znači, Beograd s jedne strane pljuje Haradinaja, a sa druge strane poziva Srbe da legalizuju i legitimizuju njega i njegovu vladu.

To pokazuje da Beograd igra kako Zapad svira, a to znači: da dođe do priznanja «Kosova». A Zapadu se žuri.

Međutim, mislim da Vučić zna da to ne sme da uradi, jer to nosi ogromne rizike. Pred Bogom, istorijom, karijerom, a – Boga mi – i pred golim opstankom (po njega). Jer, priznati nezavisno Kosovo i legalizovati sve zločine protiv Srba je nešto što bi bila prevelika hrabrost za njega.

Što se tiče velike Albanije, nezavisnost «Kosova» je njena prva faza. Ali, ako tri miliona Albanaca treba da pokori sedam miliona Srba i da stignu do Niša, onda mi kao narod ne treba da postojimo.

Živojin ĐURIĆ, direktor Instituta za političke studije

Elementi koje ste pobrojali su nesporni. I pored toga – budućnost dešavanja na Kosovu i oko njega je neizvesna. Prva mogućnost je da se našem rukovodstvu otvoreno kaže: dalje se ne može u EU dok se ne prizna «Kosovo», pa da ono zbog toga zaustavi naše aktivnosti ka pridruživanju EU.

Druga je pretpostavka – i nije manje moguća – da se u toj globalnoj geopolitičkoj karti, tačka koja se zove KiM i uopšte pitanje Albanaca na Balkanu, aktivira do radikalne mere ozbiljnih oružanih sukoba.

Najbliže tom cilju je bila Makedonija, koja je još osetljiva za buđenje albanskog zahteva za stvaranje posebne autonomije u okviru Makedonije. Ali, isto tako, posle izbora na «Kosovu» – koji su možda tako i tempirani da dođe do promene u vrhu rukovodstva tzv. republike Kosova i da na čelo dođu njihovi radikalni politički lideri poznati još kao komandanti OVK – moguće je da se preko njih radikalizuje pitanje Srba na Kosovu i Metohiji. To može biti i fizičko proterivanje, što bi automatski izazvalo reakciju Srbije. Tako je i rečeno – da Srbija neće sedeti skrštenih ruku, nego da će da brani svoj narod.

Sve su opcije otvorene, jer je u svetu mnogo oružanih aktivnosti, a znamo i kako je došlo do stvaranja «Kosova». Ono je jedno od tačaka u svetskim konstalacijama, koje su pogodne da – kada zatreba – na njima dođe do sukoba ili skretanja pažnje sa drugih problema u svetu. Zato je teško precizno reći u kom će pravcu pitanje Albanaca da se odvija: ili stvaranje velike Albanije, ili priznavanje Kosova i Metohije kao zasebne države od strane Srbije… Balkan je u geopolitičkom smislu takav da možemo očekivati sve opcije. A najmanje je verovatno da će se prilike na Balkanu skorije stabilizovati.

FSK: Kako Srbi na KiM da shvate poruku da treba da poštuju politiku Vlade, kada ih je ta politika Vlade dovela dotle da Srbi moraju da uzmu državljanstvo «Kosova» da bi imali Telekomovu telefonsku karticu?

Verovatno ne može zdrava logika da prihvati i razume kada se stvar posmatra sa te strane.

Životne okolnosti teraju ljude da iz svog svakodnevnog životnog interesa – snalaze. Njima nije rešenje da se isele u Srbiju… pa igraju između mogućnosti, prihvataju stvari kad čuju da će država Srbija uvek stajati čvrsto uz njih. A mislim da su se okolnosti promenile i da je Srbija ekonomski i politički promenila odnos snaga u balkanskim i međunarodnim prilikama. Srbi, dakle, gledaju kako da kratkoročno opstanu dok ne sačekaju priliku da se nešto promeni, ili dok ne naprave izbor: da se isele u Srbiju ili priznaju «Kosovo». To je jedini način na koji mogu da protumačim ovu nejasnu situaciju za Srbe na KiM.

Dušan PROROKOVIĆ, Centar za strateške alternative

Kontradiktornosti koje se pojavljuju u izjavama i onome što se dešava na terenu je jednostavno objasniti: to je rezultat Briselskog procesa.

U pregovore se ušlo uz isticanje principa kako se dve strane „slažu da se ne slažu oko pitanja statusa“. Zato je Beograd gledao na sve ovo kao na tehničke pregovore, a Priština kao na politički proces koji treba da se završi prijemom takozvane Republike Kosovo u UN.

EU, naravno, nije bila nepristrasan medijator, već je aktivno radila za albansku stranu, kopajući nam jamu iz koje ćemo teško izaći bez radikalnih zaokreta. Procesi evrointegracije Srbije i pregovora sa Prištinom su sada strukturno i pravno-formalno uvezani i ne vidim način da Srbija uđe u EU bez priznavanja državolike tvorevine kosovskih Albanaca, ali to je tema za neki drugi razgovor.

EU se žuri da pregovore Beograda i Prištine završi i očigledno je da mnogi sa zapada instruiraju Albance da pomalo prete, a pomalo i vrše pritisak na Srbiju.

Način da se vrši pritisak jeste i najavljeno formiranje vojnih snaga, za šta im je neophodna polovina srpskih poslanika. Zato su i lansirali nekoliko lista sa Srbima, pa sada Vučić ne zna šta će.

Formiranje Vojske «Kosova» bi bio potpuni poraz Vučićeve kosovske politike, pa bi posle toga ili morao da odustane od daljih pregovora, ili da dozvoli prijem «Kosova» u UN. Otuda i Vulinove teške reči.

Naša vlast po svaku cenu želi da održi ovaj status kvo, da nastavi nekakve pregovore koje će nazivati tehničkim i za to im treba kontrola nad svim srpskim poslanicima u Prištini.

Diana Milošević

www.fsksrb.ru