Može biti da se u pozadini demonstracije sile nad novinarima, krije težnja Miluna Todorovića da oponaša svog lidera Vučića koji je sličan odnos prema medijima demonstrirao nebrojeno puta tokom političke karijere, ali sudeći na osnovu toga kako, na koji način i na kakvoj većini počiva lokana vlast na čijem čelu je Todorović, u pitanju je po svemu sudeći nešto drugo. Naime, nebrojeno puta do sada psihologija je na konkretnim primerima dokazala da se sila i bahatost temelje na nesigurnosti, kompleksima ili manjku znanja.
Odlukom novoizabranog gradonačelnika Čačka, Miluna Todorovića, da sa sednica Gradskog veća protera novinare, Todorović, koji samo što se uselio u gradonačelnički kabinet, je Čačanima direktno i nedvosmisleno stavio do znanja da mu je namera da našim gradom i novcem poreskih obveznika upravlja na despotski način kakvim već četiri godine Aleksandar Vučić, bez čije odluke i ne bi bio na funkciji na kojoj je, vlada Srbijom. Da ga ne interesuju ni Statut ni poslovnici. Da će svoju vladavinu Čačkom temeljiti na bahatosti i demonstraciji sile, svodeći Grad Čačak na vlastitu firmu gde se on za sve pita i o svemu odlučuje.
Ovakvom odlukom i njenim objašnjenjem Milun Todorović je direktno potvrdio stav da u Srbiji, kada je vlast u pitanju, uvek može gore i bahatije. Da predizborne kampanje služe da kako bi građani mogli da čuju ono što im uhu godi, o čemu decenijama sanjaju i čemu se nadaju, a sa čim realnost ima tako malo dodirnih tačaka.
Odlukom da rad Gradskog veća učini krajnje netransparentnim, Milun Todorović je na samom početku mandata ne samo demonstrirao težnju za apslolutnom vlašću, već i krajnje političko neiskustvo. Tim pre jer nešto slično nije padalo na pamet nikome pre njega. Čak ni u vreme kada su socijalisti tokom devedesetih i novosrbijanci kasnije imali daleko stabilniju većinu nego što je Todorović i SNS danas imaju u Gradskoj skupštini.
Ono što tokom prethodnih decenija nije uspelo ni predsedniku čačanske opštine Rodoljubu Petroviću, nekadašnjem novinaru Politike, koji je svoje kolege iz Čačanskog glasa nazvao magarcima, niti Velimiru Iliću poznatom po neprimerenom odnosu prema predstavnicima medija, niti bilo kome drugom ko se nalazio na čelu Čačka, sudeći na osnovu prve sednice Gradskog veća, uspelo je Milunu Todoroviću.
Naime po prvi put se desilo da se čačanski novinari i dopisnici beogradskih listova solidarišu, sa izuzetkom predstavnika Čačanskog glasa i TV Galaksije 32, i napuste konferenciju za novinare.
Za razliku od država utemeljenim na zakonima u kojima novac poreskih obveznika predstavlja svetinju, pa se njegovo trošenje i raspolaganje neprestano nalazi pod lupom javnosti, odnosno medija, u Srbiji važi nepisano pravilo, koga se gotovo bez izuzetka pridržava svaka vlast, a glasi:
– Država, Grad, Opština to sam ja.
Od kada je političara i politike, uobičajeno je da svaki šraf u partijskoj mašineriji teži i upinje se kako bi oponašao svog lidera. Pa tako pamtimo one koji su nastojali da budu veći titoisti od Tita, veći miloševićevci od Miloševića, veći đinđićevci od Đinđića… što bi da nije posledica možda i bilo smešno. Međutim pokazalo se da posledice njihove težnje za imitiranjem po pravilu budu pogubne. U slučaju Miluna Todorovića očigledno da je reč o nedostatku političkog iskustva, budući da je i političkim laicima odavno postalo jasno da se odluke o kojima će se raspravljati na sednicama Gradskog veća ili Gradske skupštine donose pre nego sednice i budu zakazane, a da u slučaju da se ne postigne saglasnost bivaju skinute sa dnevnog reda, što se ne jednom desilo. Međutim Miluna Todorovića očigledno mnogo više plaši činjenica da u redovima vladajuće koalicije, ali pre svega stranke koja ga je imenovala na funkciju gradonačelnika ima isuviše mnogo oponenata. Odnosno da bi novinari mogli da budu svedoci disonantnih stavova razmimoilaženja pa čak i otvorenih sukoba, što se u bliskoj prošlosti takođe ne retko dešavalo.
Šta god da je u pitanju, najavom ukidanja skupštinskih prenosa i odlukom da sednice Gradskog veća zatvori za javnost, Milun Todorović, koji je uzgred budi rečeno imao podršku i Čačana kojima Nikolić, Vučić i SNS nisu baš bliski srcu, je na samom startu mandata demonstrirao neprimeren politički dilentatizam, potvrdivši po ko zna koji put ispravnost još jedne narodne poslovice:
– S kim si onakav si!!!
O čemu Milun Todorović, koji bi da bude veći Vučić od Vučića, odnosno Vučić iz našeg sokaka, a da se čestito nije ni ugnjezdio u gradonačelničku fotelju, očigledno nije mislio.
Aleksandar Arsenijević
ozonpress.net
