Da bi izgradila Dubai na Balkanu Srbija se poslužila buldožerima i bejzbol palicama.
(Njujork tajms, 29. 4. 2018)
Beograd, Srbija – Bojan Bjelobaba, vlasnik perionice automobila i automehaničarske radnje u Beogradu, kaže da su mu pretili zato što neće da napusti svoju tridesetosmogodišnju radnju kako bi bila porušena i tako bio napravljen prostor za park.
To je deo graditeljskog projekta, investicije vredne tri milijarde evra (ili 3,6 milijardi dolara), koji se gradi u srpskoj prestonici duž istočne obale reke Save. Ekstravagantan i kontroverzan projekat poznat kao „Beograd na vodi“, predstavlja ključan deo plana srpske vladajuće elite da transformiše trošnu evropsku prestonicu u Dubai Balkana.
Supružnicima Ivanu i Vidi Timotijević, koji žive usred gradilišta, isključeni su struja i voda pošto su odbili da se isele. Ako Vlada istera svoj naum, bulevar će prolaziti tamo gde se nalazi njihova kuća.
Oni su među poslednjima koji odolevaju na putu ove gradnje.
Projekat luksuznih solitera i prostranih tržnih centara postao je simbol plana srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji treba da gradu da „novi identitet“, drugačiji od militarističke prošlosti i međunarodne izolacije.
Gospodin Vučić – ultranacionalista tokom Balkanskih ratova 90–ih godina koji se premetnuo u proevropskog reformistu kako je sticao sve više političke moći – nastoji da ostvari svoj cilj pozajmljenim novcem i prihodima od prodaje državne zemlje bogatim kupcima iz Rusije, Kine i zalivskih zemalja.
Kritičari navode da srpska Vlada ne dopušta da joj bilo šta stoji na putu.
Ruševine zgrade nekadašnjeg Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, koju su borbeni avioni NATO razorili 1999. godine, uklonjene su kako bi oslobodile prostor za tri „kule“, koje gradi izraelska kompanija, AFI Jurop grup (AFI Europe Group). Oko kilometar i po odatle, na obalskom gradilištu, stanovnici su iseljeni iz svojih kuća.
„Oni su odlučni da nas povedu u budućnosti, probijajući se buldožerima kako bi smo došli do onakve budućnosti kakvu su za nas isplanirali“, kaže Dobrica Veselinović, predvodnik opozicionog pokreta, koji je predvodio ulične proteste protiv projekta, pod imenom „Ne davimo Beograd“.
Prema gledištima zvaničnika, demonstranti propuštaju da uvide šire ciljeve razvoja obalskog pojasa. „Želimo da obnovimo nekadašnju slavu Beograda i da od njega ponovo načinimo veliki, poštovani grad nakon godina sramote koje su prošle u ratovima i nemirima“, izjavio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Međutim, nisu samo direktno pogođeni izgradnjom oni koji se žale na čvrstorukaški pristup, i koji prigovaraju na način na koji se izvodi ovaj graditeljski projekat.
Pre nego što je gradnja otpočela, pre dve godine, 231 porodica je iseljena iz objekata u državnom vlasništvu; no, neki su odbili da odu. Jedne noći, tridesetak maskiranih ljudi sa bejzbol palicama i teškom mehanizacijom pojavili su se na ovom mestu. Do zore, nekoliko stambenih i poslovnih objekata je razrušeno kako bi se omogućilo da počne gradnja.
Prepad iz 2016. godine je šokirao Srbe, koji su svoje nezadovoljstvo iskazali na ulicama. Oni su javno osuđivali ono što su videli kao korumpiranu praksu vladajuće elite. Protesti su se razvili u najveće demonstracije protiv vlasti još od narodnog pokreta koji je svrgao srpskog autokratu Slobodana Miloševića 2000. godine.
Protivnici projekata optužili su gradonačelnika Malog da stoji iza prepada. On je tokom intervjua žestoko negirao ovu optužbu. Mnogi Srbi su optužili gradonačelnika i predsednika da nisu konsultovali javno mnjenje prilikom planiranja kako će se graditi na javnoj površini.
Finansijska pozadina razvojnog projekata takođe je izazvala zabrinutost zbog slabe transparentnosti i pozamašnog stranog uticaja. Projekat Beograd na vodi, finansira investiciona kompanija sa središtem u Abu Dabiju, Igl hils propertis (Eagle Hills Properties) koja je potpisala ugovor sa srpskom Vladom 2015. godine.
Investicija vredna više milijardi dolara je samo deo novca koji navire iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju.
Mohamed bin Zajed, de fakto vladar UAE, prepoznao je Srbiju kao glavnu destinaciju na zapadnom Balkanu u okvirima nastojanja njegove zemlje da razvije ekonomiju u različitim pravcima pre iscrpljivanja rezervi nafte.
Saradnja je počela 2013, kada je Mali utanačio dogovor sa Etihadom, nacionalnim avioprevoznikom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, o kupovini 49 procenata srpske državne aviokompanije koja je bila pred bankrotstvom. Etihad je trebalo da je restrukturiše pod imenom Er Srbija i pretvori Beogradski aerodrom u regionalno čvorište.
Emirati su takođe potpisali ugovor sa srpskom vladom o investicijama u razvoj poljoprivrede i kupovini državnih poljoprivrednih kompanija. Oni takođe sipaju novac u srpsku odbrambenu industriju, uključujući i proizvodnju letelica.
Mnogi Srbi postavljaju pitanja o načinu na koji su dogovori između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata dogovoreni iza zatvorenih vrata. Analitičari, međutim, navode da emiratski lideri vole donošenje odluka na samom vrhu, dok srpski predsednik voli da novac pristiže u zemlju bez regulacija i obezbeđenja koja očekuju zapadni investitori.
„Njihove političke kulture su na mnogo načina kompatibilne – sultanizam Emirata se susreće sa balkanskim autoritarizmom“, kaže Tena Prelec, istraživač jugoistočne Evrope na Londonskoj školi ekonomije i koautor rada o emiratskim investicijama u Srbiji.
Međutim, Beograd na vodi je najosporavaniji poduhvat koji se finansira novcem iz Zaliva.
Zgrade koje će biti porušene kako bi se oslobodio put razvoju. Srpski predsednik je odlučan da preobrati Beograd u Dubai na Balkanu (Foto: Laura Boushnak za The New York Times)
Na obali, dve stambene zgrade u obliku talasa su skoro završene. Prvi vlasnici najskupljih stanova u Beogradu, dvomilionskom gradu, platiće i do 7000 evra po metru kvadratnom, što je oko 8.500 dolara, u zemlji gde je prosečna mesečna plata 375 evra, odnosno oko 455 američkih dolara.
Ukupno, 5700 stanova i osam hotela biće izgrađeno između reke i železničke pruge koja se pruža do Glavne železničke stanice iz 19. veka.
Duž otprilike jednog i po kilometra postavljene su betonske ploče kako bi oformile novo šetalište, oko koga se nalaze dečija klizališta, dokovi za čamce, restoran, biciklistička staza i džinovski plakat koji prikazuje zgrade koje će biti izgrađene u narednih trideset godina. Među njima je i najveći šoping mol na Balkanu.
„Pokušavamo da sve novo uradimo tako da ne prekinemo veze grada sa prošlošću“, naglašava gospodin Mali, „ono što nam je sada važno jeste da imamo brze vozove, prostrane autoputeve i lepe zgrade u kojima će se živeti i raditi. To je sada mera našeg uspeha – ne koliko ćemo teritorije osvojiti u ratu protiv naših suseda“.
No, Bojan Kovačević, predsednik Srpske akademije arhitekata, nazvao je izgradnju Beograda na vodi „zločinom protiv urbanog planiranja“. On kaže kako neboderi poput onih u Dubaiju i ograđene četvrti oblikovane po uzoru na zatvorene zajednice u Persijskom zalivu nemaju svoje mesto u gradu poput Beograda.
„On gradi Zabranjeni grad u srcu Beograda“, rekao je gospodin Kovačević misleći na predsednika. „On iznova govori kako je reč o novom identitetu i da je on taj koji ga oblikuje. Ali da li nas je pitao želimo li novi identitet? Da li smo o njemu raspravljali? Da li su konsultovani stručnjaci?“
Neki stanovnici i dalje pružaju otpor. Gospodin Bjelobaba, vlasnik automehaničarske radnje, kaže da je nedavno došlo do eksplozije na konstrukciji dok je radio u svojoj radnji i da se zid obrušio.
„To nije bila slučajnost. To nije bio nesrećan slučaj“, rekao je, dodavši da je to bio znak da vlasti pojačavaju pritisak kako bi ga prisilile da napusti svoj posed.
Timotijevići, koji se izdržavaju od svojih penzija, odbijaju da odu u privremeni smeštaj pre nego što dobiju ono što nazivaju adekvatnom kompenzacijom.
„Čekam buldožere da dođu“, rekao je Timotijević. „Neću napustiti moj posed. Neću im dozvoliti da zarade na mojoj kući bez sudske borbe. Imam svoja prava od kojih neću da odustanem.“
Barbara Surk
Sa engleskog posrbio: Miloš Milojević
stanjestvari.com
