Vučić otvara fabrike, a privreda opada

0
431

Vučić baš nema sreće sa svojim marketinškim savetnicima. Taman su ga podučili da treba da se hvali ekonomskim uspesima, pa on izjavi kako je za pet godina otvorio 180 fabrika (Pančevo, 10.2.2019), kad ono privreda krene da opada. Jer, evo, u prvom polugodištvu ove godine industrijska proizvodnja je za dva odsto manja nego u istom razdoblju prošle.

Moram ovde da napravim jednu malu digresiju. Očigledno je, naime, da se ti gore (ne)pomenuti marketingaši, koji kao zmija noge kriju svoj identitet, stide šta i za koga rade. Ne znam da li među marketinškim agencijama postoji neki sud časti, ali ako ne postoji, treba ga hitno osnovati. Zrno morala mora da postoji u svakom poslu i kod svakog čoveka.

Ali, nije da se kriju samo marketingaši. Kriju se i podaci. Recimo, nijedan medij pod Vučićevom kontrolom – a pod kontrolom su skoro svi – nije objavio podatke o industrijskoj proizvodnji. Sećam se da – nažalost – tako nije bilo ni pod Slobom ni pod Brozom. Pogotovo pod Brozom. O tim podacima se javno diskutovalo, javljali su se stručnjaci, privrednici; da ne kažem da bi se odmah sastao neki CK da vidi o čemu se radi. Sad, doduše, u Vladi postoji izvesna „radna grupa za BDP“, ali koja niti se oglašava niti se tačno zna čemu služi. Kao što se ne zna ni zašto procena bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje 2019, najavljena za 31. jul, još (3. avgust) nije objavljena.

Uprkos, dakle, tom silnom Vučićevom otvaranju fabrika, industrijska proizvodnja u Srbiji, kao što rekoh, pada. Za poslednjih osam meseci samo je u februaru 2019. bila veća nego u istom mesecu prethodne godine (a i to zato što je lane EPS katastrofalno podbacio). U junu je industrijska proizvodnja od prošlogodišnje u istom mesecu bila manja za čak 6,1 odsto. Posebno zabrinjava podatak da je proizvodnja prerađivačke industrije pala za čak 7,7 odsto.

I drugi ključni podatak za privredu jedne zemlje nije dobar. Izvoz je opao. Doduše, u dolarima, i ne mnogo, za pola procenta – bio je 9,7 milijardi USD, dok je uvoz iznosio 13 milijardi USD – ali za privredu kao šta je srpska svaki pad izvoza, u kojoj god valuti da se računa, vrlo je loša stvar.

U tom smislu, rast izvoza u evrima može čak i da zavarava. Dakle, jeste izvoz u evrima (8,6 milijardi EUR) porastao za 6,7 odsto, ali je to povećanje dobrim delom rezultat slabe devizne politike. Odnosno nerealno i neopravdano jakog dinara – čija snaga nema nikakve veze sa snagom srpske privrede. Jak dinar stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz. Zbog toga je uvoz (11,5 milijardi EUR) porastao još više od izvoza – za 9,1 odsto. Što je posledično dovelo do porasta spoljnotrgovinskog deficita (blizu tri milijarde evra) gotovo za petinu, tj. za čak 17 odsto.

Ali, iako nanosi štetu privredi, Narodna banka Srbije se slepo drži te politike, jer ona odgovara aktuelnoj vlasti. Budući da jak dinar veštački smanjuje državni dug. Pa se tako stvara lepša slika o Vučićevoj vladavini.

Iz čega sledi da je i centralna banka zapravo samo još jedna marketinška agencija u Vučićevoj službi. Doduše, tek druga po značaju; prva je Vlada Srbije. Što otvara pitanje kako Jorgovanka Tabaković podnosi da Ana Brnabić bude ispred nje. Ali, time neka se one bave.

Za građane Srbije mnogo je važnije da se objasni taj fenomen – što Vučić više otvara fabrike, to industrija više pada. U stvari, objašnjenje je prosto: kad ekonomiju kontroliše nekoliko familija, to automatski znači da su desetine hiljada drugih ljudi, preduzetnika, investitora i inovatora, izbačene iz privrednog sistema. Tako da on zapravo radi sa pola kapaciteta.

Mijat Lakićević
Izvor: Peščanik.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime