Aleksandar Vučić ima mnogo razloga za brigu, stislo ga sa svih strana. Omču stežu strani politički poverioci, nervozni su domaći sponzori i ostale žrtve njegovih prevara. Niko više nema strpljenja za prazne izgovore, svi zahtevaju da ispuni preuzete obaveze. Igri se bliži kraj, bez hepienda. Ni za njega, ni za nas, tvrdi urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši glodur Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj
Pod tim teretom, Vučić je sve nade za opstanak na tronu položio na jednu kartu, na Kosovo. Na vlast nije došao voljom birača u Srbiji, nego na osnovu procene stratega iz Lenglija da upravo on može rešiti kosovsko pitanje na način koji odgovara Americi i Evropskoj uniji. U interesu tzv. bolje budućnosti, strane gazde su zaboravile njegove zločine iz prošlosti i dale mu ponudu koja se ne odbija: Albancima će pripasti Kosovo, Vučiću apsolutna vlast. Srbi će biti apsolutni gubitnici.
Stranci su svoj deo dogovora ispunili, omogućili su mu da podjarmi sve državne institucije, zloupotrebljava policiju i vojsku, izbriše razliku između pravosuđa i organizovanog kriminala, gazi Ustav i zakone, pljačka javna i privatna preduzeća, penzionere i radnike, uništi privredu i otme sve što je preostalo posle mafijaške privatizacije.
Bez ikakvih sankcija Vučić montira optužnice i hapsi političke protivnike, organizuje hajke na sve nepodobne kritičare, falsifikuje rezultate izbora, sprovodi torturu nad opozicijom i brutalno guši slobodu javnog izražavanja. Njegovi eskadroni batinaša kidnapuju građane, upadaju u kuće, prete i tuku. Kroz to vreme, predstavnici međunarodnih institucija takmiče se u hvalospevima o Vučićevim reformama, izbornim pobedama i doprinosu u očuvanju regionalne stabilnosti.
Vučić je uzeo sve što je mogao. Zaveo je diktaturu, zaustavio proces demokratizacije društva, napunio džepove i postao najbogatiji politikant u savremenoj istoriji Evrope. Mnogo je i dao, ali samo ono što nije njegovo. Albanskoj državi Kosovo poklonio je sve državne prerogative, telekomunikacijsku i infrastrukturalnu imovinu Srbije, kao i Srbe koji su tamo ostali da žive. Arapskim poslovnim partnerima poklonio je sto hektara građevinskog zemljišta u centru Beograda i pola vojvođanskih oranica, a ostalim belosvetskim kompanijama dao je novac iz budžeta kako bi ovde primenili robovlasnički sistem.
Dao je mnogo, ali ne i dovoljno, ne sve što je obećao. Pet godina je izbegavao da okonča posao i preuredi državu u skladu s američkim planom o „postkosovskoj Srbiji“. Potrošio je i vreme i strpljenje. Konačno, određeni su mu konkretni zadaci i rokovi za njihovo izvršavanje. Prvo „sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom“, pa promena Ustava, kako bi se Srbija zvanično i trajno odrekla prava na svoju južnu pokrajinu. Naravno, Vučić je i na to pristao. Bez pogovora.
Pokretanjem unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji i javnom raspravom o ustavnim promenama dokazao je spremnost da sprovede sve što mu je naređeno. U okviru medijske pripreme za konačnu kapitulaciju, priznao je da se Srbija približava trenutku u kome će morati da plati za sve greške iz prošlosti. Nema veze što je te greške pravio on, platiće ih normalni građani. I ranije i sada, on je profitirao, a stradaće drugi.
Takva retorika je zadovoljila njegove strane mentore. Kajl Skot i Johanes Han ni od lidera opozicije ne kriju da podržavaju Vučića. Suviše su investirali u njega da bi sad rizikovali i tražili novog partnera. Briga njih za demokratiju, ljudska prava i ostale trice i kučine, može da radi šta hoće sve dok završava posao oko utvrđivanja državnosti albanskog Kosova.
Po tradiciji, Amerika srpskim vladarima upravlja pomoću štapa i šargarepe. Kao znak dobre volje, uvek prvo ponudi šargarepu. Tako je Slobodan Milošević prvo nagrađen titulom faktora stabilnosti na Balkanu, Zoran Đinđić je proglašen za vizionara i prvog demokratskog reformatora, a Boris Tadić manekenom moderne Srbije. I, svi su pali na istom pitanju, kosovskom. Milošević je 15 godina ignorisao stvaranje albanskih paralelnih institucija na Kosovu. Dok su oni organizovali svoje političke stranke, obrazovne ustanove i terorističke jedinice, Milošević je krao njihove glasove, kojima je obezbeđivao izborne pobede SPS-a. Kad se suprotstavio oružanoj pobuni, proglašen je za balkanskog kasapina, Srbija je bombardovana, a on je završio u haškoj mrtvačnici. Đinđić nije imao ni vremena ni snage da uradi bilo šta korisno po Srbiju i sebe. Podršku sa Zapada dobijao je sve dok nije digao glas protiv nezavisnosti Kosova. To ga je gurnulo pred snajperski nišan. Tadić je prošao bolje. Izvršavao je poneki zapadni nalog, gicao se i kupovao vreme. Kad im je prekipelo, birokrate iz Vašingtona i Brisela su ga obavestile da je izgubio izbore, da pakuje pinkle i mirno prepusti vlast lečenim radikalima.
Ako Amerikanci misle da će, na taj način, lako izaći na kraj s Vučićem, prevarili su se. Nemaju pojma s kim imaju posla.
Vučić dobro zna kako su prošli njegovi prethodnici. Takođe, zna i da su danas okolnosti bitno izmenjene. Milošević je sve vreme vladavine protiv sebe imao ozbiljnu opoziciju. Uostalom, SPS je pobedio samo na prvim izborima, kasnije je morao da vlast osigurava krađom mandata, kupovinom poslanika ili uz manjinsku podršku slugu iz Srpske radikalne stranke. Vučić tih muka nema. Naprosto, nema opozicije. Đinđić je vladao u koaliciji sa 17 minornih i gladnih parazita, a protiv sebe je imao ratobornog Vojislava Šešelja i najopasniji mafijaški klan, s jakom političkom i policijskom zaštitom. Vučić nema ni tih problema, vlast i mafija su se toliko zbližili da se ne zna gde jedno završava, a drugo počinje. Tadić je bio samo marioneta, koncima je upravljao Miodrag Miki Rakić, čijim parapolitičkim i udbaškim principima se danas rukovodi Vučić.
Uz sve to, aktuelni diktator ima i još jednu značajnu prednost: brži je, agresivniji i beskrupulozniji od Amerikanaca. Oni tek počinju da čiste Kosovo od ratnih zločinaca i civilnih kriminalaca, maskiranih u političke lidere. Vučić je taj posao, naravno na naopak način, odavno obavio.
Sever Kosova, svoj najskuplji talon u američkom ruletu, očistio je od političkih protivnika i sve Srbe uzeo za taoce. Euleks, Kfor, strane diplomate i albanski lokalni političari, svi zavise od Vučićeve volje, od toga kako će on da upotrebi svoje saradnike iz tzv. Srpske liste. Bez njegovog dopuštenja ne bi Hašim Tači bio izabran za predsednika nezavisne države Kosovo, niti bi Ramuš Haradinaj postao premijer.
Dok je tako, Vučić će imati sa čim da trguje sa američkim i evropskim moćnicima. Za sve ostalo, manje mari. Naprednjake je u Zaječaru pobedio beznačajni Boško Ničić. Nema veze, Vučić ga je kupio i rešio problem. Ni na predstojećim beogradskim izborima SNS neće osvojiti apsolutnu većinu, ali ostaće na vlasti. Vučiću je bitan samo on, SNS je sredstvo za ostvarenje ličnih interesa. Zato se plaši isključivo mogućnosti da izgubi uticaj na severu Kosova. Od toga mu zavisi sudbina.
Ako bi neka politička organizacija okrnjila moć Srpske liste i nametnula se kao potencijalna alternativa, Amerikanci bi dobili priliku da Vučića lako i brzo bace na političko đubrište, gde mu je i mesto. Da se to ne bi dogodilo, svom snagom kontroliše dešavanja u Kosovskoj Mitrovici i srpskim enklavama. Preko ljudi od poverenja, kriminogenih i kompromitovanih, zaveo je strahovladu. Bez pripadnosti Srpskoj naprednoj stranci, odnosno Srpskoj listi, niko ne može da računa na zaposlenje, pa ni na fizičku bezbednost. Radnici u javnim preduzećima, kao i članovi njihovih porodica, prinuđeni su da glasaju za Srpsku listu. Ucenjeni su i privatnici, pa čak i deo sveštenstva. Sav kriminal, od oružanih pljački i prostitucije do šverca droge, nafte i oružja, sve kontrolišu Vučićevi saradnici. Nasilje na ulicama i kafanama postalo je uobičajeni deo folklora. Otuda ne čudi što se preostali Srbi više plaše Vučićevih hordi, nego Albanaca. Ne bez razloga, strani novinari sever Kosova nazivaju „balkanskim Divljim zapadom“.
U tom kontekstu treba analizirati i ubistvo Olivera Ivanovića, lidera opozicione Građanske inicijative. Čim se uključio u izbornu kampanju, našao se na udaru Vučićeve političke i medijske mašinerije. Proglašen je za izdajnika srpstva i kriminalca, koji je više žalio za svojim spaljenim automobilom nego za porušenim crkavama i manastirima. Hajka je završena sa šest metaka u Ivanovićevim leđima.
– Amerikanci su Miloševiću namestili ubistvo Stambolića, meni sad Ivanovića – bila je prva Vučićeva reakcija na vest o atentatu 16. januara.
Kao pravi majstor za manipulaciju, za dve-tri nedelje je uspeo da amortizuje značaj tog zločina. Režimski mediji, ali i veći deo opozicije, oplakali su i zaboravili Ivanovića. O ubistvu, njegovim mogućim motivima i posledicama, više i ozbiljnije izveštavaju strani, nego srpski novinari.
– Ivanovića nisu ubili Albanci, to je bilo disciplinovanje kosovskih Srba od strane Beograda. O mogućim počiniocima tog zločina niko ne želi da spekuliše, o tome u severnom delu Mitrovice niko ne razgovara sa strancem. Ali, u jednom su složni, to nisu uradili Albanci – navodi se u tekstu Andreasa Ernsta, novinara švajcarskog lista „Noje cirher cajtung“, koji je preneo „Dojče vele“.
U tekstu pod naslovom „Novi šerifi za divlji sever Kosova“, Ernst je opisao genezu procesa kojim je vlast iz Beograda preuzela sav uticaj na toj teritoriji. Autor je podsetio da su Vučićevi politički eksponenti u Mitrovici, s fantomakama na glavi i bejzbol palicama u rukama, još 2014. vršili nasilje nad svima koji su se zalagali za bojkot kosovskih izbora.
– „Bojkoteri“ su bili savladani, njihovi automobili su paljeni, a direktori javnih preduzeća prinuđeni da svoje zaposlene dovedu pred glasačke kutije. I pored svog pritiska, izlaznost je bila samo 20 procenata. Ali, to je bilo dovoljno da Goran Rakić, bivši vatrogasac, postane gradonačelnik Severne Mitrovice. Kad mu je Vučić čestitao, bilo je jasno da on ima najvišu zaštitu – naveo je švajcarski novinar i zaključio: „…Nakon ubistva Olivera Ivanovića, utihnuo je jedan od poslednjih nezavisnih srpskih glasova. Time se privodi kraju proces koji je počeo 2013. godine. Sada otpor Beogradu deluje besmisleno.“
Šta se zaista dešava na Kosovu, očigledno, zna švajcarski novinar, pa to, logično znaju i svi strani obaveštajci i diplomate. Zasad, strpljivo arhiviraju prikupljene informacije i pune Vučićev dosije. Naravno, sve je bliži dan u kome će to biti objavljeno, makar u medijima, ako ne i u optužnici. Kad do toga dođe, Vučić će im ponuditi žrtvene jaganjce. Za tu ulogu trenutno su najistaknutiji kandidati Zvonko Veselinović i Milan Radojčić.
Iako Veselinović važi za gospodara severnog dela Kosova, a i šire, pažljiviji poznavaoci njegovog turbulentnog odnosa s braćom Vučić znaju da je samo pitanje trenutka kad će doći do definitivnog prekida saradnje i početka sukoba. Kad do toga dođe, Veselinović će saznati poslednji, prekasno za odbranu.
Sa statusom kontroverznog biznismena, Veselinović nikada neće postati opozicioni lider, ali u Mitrovici vlada uverenje da braća Vučić zaziru samo od njega. U tom smeru idu i spekulacije koje predviđaju da će upravo Veselinović i njegov kum Radojčić biti osumnjičeni i okrivljeni za atentat na Ivanovića. U albanskim medijima se provlači teza da lider Građanske inicijative nije ubijen iz političkih razloga, već zbog raznih sumnjivih poslova. Tako usmerena istraga lako bi mogla da završi optužnicom protiv Veselinovića. Ako bude uhapšen i procesuiran, moći će da sebe smatra srećnim čovekom, mnogo srećnijim nego što je bio, recimo, Dušan Spasojević. To bi usrećilo podjednako Vučića i njegove partnere Tačija i Haradinaja. Vučić bi se rešio neprijatnog svedoka i potencijalnog protivnika, a albanski lideri bi dobili opravdanje da na sever Kosova pošalju policijske jedinice i, s objašnjenjem da se bore protiv organizovanog kriminala, preuzmu apsolutnu vlast u Mitrovici i ostalim srpskim opštinama.
Prepreku takvom scenariju stvaraju, nehotice, samo Amerikanci. Insistiranjem na početku rada specijalnog suda za ratne zločine tzv. OVK, nameravaju da očiste političku scenu od svih krvavih aveti prošlosti. Taj posao je težak i komplikovan, ali neizbežan. Kad se nađu iza brave, Vučić će lako da prežali svoje drugare Tačija i Haradinaja, ali ne i voljenog sebe, pošto zna da se američka akcija neće završiti dok se s političke scene iz svih bivših jugoslovenskih republika ne počiste, kako ih eufemistički nazivaju, „lideri s mrljama“. Proces demilitarizacije i dekriminalizacije Balkana, koji je već dao rezultate u Makedoniji, neće mimoići Vučića.
Dok albanski lideri s ratnim pedigreom strepe od hapšenja, ni Vučiću nije lako. Posle dvogodišnje istrage, američke obaveštajne službe u saradnji s Interpolom prekinule su balkanski mehanizam za pranje novca preko tzv. poljoprivrednog PDV-a. Sistem za pljačku, nalik „Agrokomercu“ Fikreta Babe Abdića, zasnivao se na otvaranju fiktivnih firmi i lažnih faktura, koje su prikazivale mnogo veću trgovinu robom od realne. Naplatom PDV-a na trgovinu nepostojećom robom oštećeni su budžeti svih balkanskih, ali i nekoliko evropskih država, među kojima su Češka, Mađarska i Slovačka. Lanac je pukao prošle godine u Makedoniji, padom s vlasti Nikole Gruevskog. Otkriveno je da je u toj republici otvoreno nekoliko stotina fiktivnih preduzeća, koja su se bavila lažiranjem trgovine poljoprivrednim proizvodima.
Prema podacima CIA i Interpola, na taj način je oprano oko 30 milijardi evra godišnje. Prekid toka prljavog novca uticao je i na bankrot „Agrokora“ Ivice Todorića. Ipak, SAD i EU nisu se zadovoljile samo zaustavljanjem kriminalnog mehanizma, već zahtevaju da se vrati novac, isisan iz budžeta evropskih država, i da se kazne organizatori tog biznisa. Upravo taj problem bio je glavni razlog sastanka Kolinde Grabar-Kitarović i Aleksandra Vučića u Zagrebu.
Hrvatski i srpski mediji susret dvoje državnika iskoristili su za oživljavanje ratnih uspomena i raspirivanje nacionalnih strasti. Kao i prilikom nedavne posete Kosovu, kad je igrao predstavu kojom je hteo da stvori utisak kako nema nikakvu odgovornost za ubistvo Olivera Ivanovića, Vučić je u Hrvatskoj obilazio srpska sela, delio poklone deci i obećavao političku i finansijsku pomoć. Dok su ratni veterani protestovali, a istoričari i politički analitičari licitirali ciframa ubijenih s obe strane, od Jasenovca do Vukovara, Grabar-Kitarović i Vučić su se tražili način da reše probleme nastale propadanjem „Agrokora“ i prekidom pranja para.
Uzalud su se trudili, nisu uspeli da se dogovore oko toga koliki deo duga kome pripada i kako će da ga isplate. Sporazumeli su se samo oko osnovne ideje da ceh za pljačku ne plate oni koji su je izveli, nego građani. Takav ishod pregovora je očekivan, ali ne i zadovoljavajući, zbog čega mogu da očekuju nove, jače pritiske.
Aleksandar Vučić je odgovornost za pranje novca kroz poljoprivredu prebacio na Zvonka Veselinovića i Milorada Dodika, abolirajući svog brata Andreja. Posebno je nezadovoljan Dodikom, koga smatra glavnim krivcem za raskrinkavanje sistema za pljačku budžeta preko PDV-a.
– Alav je, ne može da se kontroliše. U Bačkoj je podigao desetine silosa koji zvrje prazni, a u fakturama prikazuje količine po kojima ispada da je Vojvodina veći proizvođač soje od Brazila. Ne znam kako je to mislio da sakrije od celog sveta, ali siguran sam da će se to svima nama obiti o glave – rekao je Vučić saradnicima, neposredno po povratku iz Zagreba.
Vučić nema rešenja za taj problem, a neće uspeti da se opravda ni kad stranci otvore pitanja sporne trgovine oružjem, švercom droge i ljudi, kao i ostalim kriminalnim aktivnostima u koje su uključeni čelnici naprednjačkog kartela. Kad te teme dođu na dnevni red majstori iz Lenglija će shvatiti koliko su pogrešili u proceni Vučića, previđajući činjenicu da on nije deo rešenja, nego problema. I oni znaju da vlast kvari ljude. Pošto on ima neograničenu vlast, toliko je i pokvaren. Spreman je na sve, pa i na novi politički salto mortale.
Pod pritiskom, u strahu od gubitka vlasti i slobode, Aleksandar Vučić u svakom trenutku može da otkaže poslušnost zapadnim gospodarima. Pred biračima bi promenu kursa objasnio odbijanjem ultimatuma da prizna nezavisnost Kosova. Povratkom na, tobož, patriotske pozicije, bar na neko vreme obezbedio bi opstanak na političkoj sceni. Istovremeno, uvukao bi Srbiju u novi krug pakla. Šta ga briga, ne bi mu bilo prvi put.
Na tu mogućnost ukazuju političari koji ga dobro poznaju. Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, javno ističe činjenicu da je Vučić obična kukavica.
– Vučić je pun strahova, i intimnih i spoljnih. Uslovljen svojim kukavičlukom često je vukao iracionalne poteze, zato me ne bi iznenadilo da u poslednjem trenutku odbije da izvrši naloge stranaca i definitivno prizna nezavisnost Kosova – rekao je Jeremić u jednom intervjuu.
Mnogo eksplicitniji je Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a. Da bi umirio radikale, nezadovoljne zbog izostanka kritike Vučića, Šešelj je objasnio svoju strategiju uverenjem da njegov politički sin nikad neće izdati Kosovo.
– Vučić je slabić, loše se snalazi u kriznim situacijama. Zato je i napustio Srpsku radikalnu stranku, strani agenti su ga uplašili, pa je pobegao. On je pičkica, uvek pobegne. To je uradio nama, uradiće i Amerikancima. Kad ga dovoljno pritisnu, zaboraviće na sve što im je obećao. Šta će tada biti s njim i kako će ga kazniti, ne znam. Ali, siguran sam da bi on sada najviše voleo da mu dozvole da se mirno povuče, napusti politiku i Srbiju, namesti se u nekoj međunarodnoj organizaciji kao ono đubre Goran Svilanović, pa da svi zaborave na njega. Međutim, ne ide to tako, teraće ga da ide do kraja, a on to ne može. Dobro ga znam, pući će – pametno priča Šešelj.
Jeremiću i Šešelju treba verovati, bar kad je u pitanju ocena Vučića kao kolebljive kukavice, čija politička strategija se zasniva na bekstvu od odgovornosti. Zato neće biti iznenađenje ako diktator ode u vinski podrum, nađe stare primerke radikalskog biltena „Velika Srbija“, pa počne da citira svoje izjave u kojima je optuživao Amerikance da sprovode nacističke načine obračuna sa Srbima, iako su srpske tarabe na Kosovu i Metohiji starije od njihove države. I tada je to radio zbog lične koristi, pa ne treba isključiti mogućnost da se vrati na fabrička podešavanja i da se, poput svake hulje, opet sakrije pod nacionalistički plašt. Posledice takvog zaokreta su poznate.
Kad je izneverio Amerikance, Milošević je ostao sam na udaru. Umro je u haškoj ćeliji, napušten od svih i svakoga. Streljanog Đinđića njegovi bivši saradnici sete se samo u izbornim kampanjama, dok se nadgornjavaju oko političkog nasledstva, ne bi li nad njegovim grobom osvojili poneki marketinški poen. U majskoj noći 2012., kad je obavešten da je izgubio predsedničke izbore, Borisa Tadića su napustili svi, osim Jelene Trivan. Utučeni, njih dvoje su u tišini raspremili izborni štab, sklonili tanjire i čaše, ugasili svetlo i razišli se svako svojim putem. Ni Vučić neće proći bolje. Kojim god putićem da krene, čeka ga provalija. Ako do kraja ispuni obaveze koje je preuzeo u dogovoru sa SAD i EU, rešiće pitanje Kosova i postaće nepotreban, potrošen i podoban samo za eliminaciju s političke scene. S druge strane, ako pokuša da prevari gazde, ući će u bitku u kojoj je unapred osuđen na propast. To i on zna, naučio je na primerima svojih prethodnika.
– Milošević je sam kreirao svoj pad. Posle bombardovanja je, potpuno nepotrebno, inicirao promenu Ustava SR Jugoslavije i promenio izborni zakon. Da je ostalo po starom, bez problema bi dobio još jedan predsednički mandat, ostao bi na vlasti i ne bi imao ko da ga pošalje u Hag. Ali, ne, on je hteo da ide na neposredne izbore, što mu je došlo glave. Za razliku od mnogih, koji tvrde da se Milošević slučajno prevario jer su ga nagovorili partijski drugovi, siguran sam da je znao u šta se upušta. Zna se kako to Amerikanci rade. Poslali su mu nekog Džona Smita, koji mu je rekao da pazi šta radi, sin Marko voli brzu vožnju, ćerka Marija oružje, a onda lako može da dođe do fatalne nesreće. Da bi zaštitio svoju decu, Milošević je pristao da poraz. Slično je prošao i Đinđić. Zapad ga je terao da hapsi i u Hag šalje srpske oficire i vojnike, a govorilo se i o optužnicama protiv Legije i ostalih pripadnika „crvenih beretki“. Đinđić se jednom svom kumu poverio kako mu je Legija direktno zapretio da se ne skriva, jer, kako je rekao, neće uspeti da sačuva Ružicu, Jovanu i Luku. Zato je, verujem, Đinđić pristao da bude laka meta, nije se čuvao ni posle prva dva neuspešna atentata – govorio je Vučić nekada, još dok je bio radikal.
Ako se seća tih analiza, ne bi bilo loše da se pripremi za razgovor s nekim svojim Džonom Smitom, koji bi mogao da ga obavesti da je igri došao kraj i da su već spremne lisice za njega, batu Andru, nekoliko kumova i sve saradnike koji ne pristanu na status svedoka-saradnika.
Kako god bilo, Vučić više nema načina da odugovlači s konačnim rešenjem. Rokovi su određeni, pritisci su sve veći, a ulog ogroman. Jedina nada mu je usmerena na očuvanje uticaja na severu Kosova. Dok to traje, glava će mu biti iznad vode. Na njegovu žalost, u toj vodi ima krokodila, mnogo opasnijih od njega.
Predrag Popović
magazin-tabloid.com
SAMO DA SE NE ZABORAVI
Neimari države Kosovo sada užurbano finalizuju svoje radove. Ne smemo da zaboravimo, da je dana: 30. juna 2015.god. 22h. i 54m. lično Aleksandar Vučuć potpisao predaju Kosova Albancima. Pa nam reče: „Valjao sam se po podu, nisam znao šta da radim“. One „senilne“ da potsetim Albanci su tu noć proslavili po celoj Evropi u na Kosovu. Sutradan su posekli sve borove sa njihove strane do Pančićevog Vrha. Bila je to proslava Vučićeve izdaje Kosova. Bilo je tako, nikako drugačije. Srbožderi prisetitese…
Aleksandra Vučića treba pitati! Ko je izgovorio rečenicu okupljenim i zbunjenim Srbima u Severnoj Mitrovici: “Mi ćemo priznati kosovsku vladu i ako vi ne uđete u nju”?
To je Vučić izgovorio kad je prve Srbe ugurao u kosovsku vladu. U drugom mandatu opet je Vučić sa njegovim naprednjacima napravio koaliciju čak i sa Haradinajem, koji još sede tamo. To je istina…
Marka Djurica treba pitati! Ko je izgovorio okupljenim meštanima u Jarinju rečenicu: „Pređite ovamo ovo je most koji spaja“? Niko ga nije poslušao, svi su ostali na putu.
To je Đurić izgovorio kad je počeo gradnju carine „Jarinje“. Pod pamfletom administrativnog prelaza stvorio je carinu u Jarinju. Od tada se autonomna granica smatra državnom granicom Kosova. Ovo je istina koja jasno govori ko je i kako otuđio Kosovooo…
Na kraju, da bi pravda bila zadovoljena Srbija mora da napravi presedan. To će biti javna opomena i svim budućim izdajnicima… Hvala…
P.Sajdžo 2019.
IZDAJA ČISTA KAO SUZA!
Samo da se ne zaboravi!
Što se tiče Kosova tu nikakvih dilema nema. Vučić je svojim potpisom u Briselu od dana: 30.juna 2015.g. u 22h. i 54m. predao Kosovo u ruke Albancima. Tim povodom se obratio i Srbima u K.Mitrovici rečima: „Mi ćemo priznati Kosovsku Vladu i ako vi ne uđete u nju“.
Marko Djurić je stvorio carinu Jarinje. Tim povodom je pozvao Srbe da pređu preko onog mosta rečima: „Pređite ovamo ovo je most koji spaja“. Niko nije prešao. Od tog trenutka administrativna granica prema Kosovu postala je državna granica. Albanci su to proslavili sečom šume sve do Pančićevog vrha na Kopaoniku.To su činjenice i to je istina, sve drugo je laž. Vučić je istovremeno povukao sa Kosova vojsku, miliciju, upravu, priznao kosovke isprave, dao pozivni broj i ugurao SNS (ćak i sa Haradinajem) u kosovsku vladu i sve ostalo što je trebalo. Toga se svi sećamo kao da je juče bilo. Sećamo se i od kada moramo da pokažemo i pasoš u Jarinju. Povrh svega toga Vučić je u Briselu potpisao i obećao da će javno (sa šajkačom) do kraja 2018.god. i priznati kosovsku nezavisnost. Danas se vidi kolika je ta žurba, jer ako zakasni slede mu sankcije, a već se govori o eliminaciji Vučića iz daljih pregovora. Po meni nije trebao ništa ni da pregovara. Sada se Vučić ustremio i usudio da obmane sve Srbe, da i oni potpišu (stave palac) na njegovu ličnu izdaju. Koprcajući se u stvorenom zlu traži podršku od svih srpskih izdajnika. Znači traži verifikaciju njegove izdaje Kosova. Srbi na Kosovu su žrtvovali i ostavljeni, pa postavljam pitanje: Ko ih brani sada? Da znaju Srbi bilo šta o tom Briselskom sporazumu „Dobrica“ bi odavno bio na banderi.
Sada je sve kasno, dok Srbi žmureli Vučić je uništio Srbiju…
Imam jedan dobar predlog: Pozivam nadležne organe Srbije, da javno pred srpskom javnošću ispitaju sve moje navode u ovom tekstu, samo radi istine. Sve da se uradi javno, postupno, uz činjenice i dokaze. I ukoliko se utvrdi da sam izneo laž, onda pristajem na ono: „MIRNO! PUŠKU NA GOTOVS! PALI! PUŠKU K’NOZI! VOLJNO!“. Ali ako sam izneo istinu!? I onda se zna šta sledi!? Pobiti sve izdajnike uz strogo poštovanje hijerarhijskog reda u Srbiji. Ovo mora da obuhvati sve izdajnike i u Srbiji i na Kosovu.
Ja molim da se javno postupi po mom predlogu…
Izvolite da proverimo šta je ko i kako radio, krio i lagao narod u vezi Kosova i Metohije.
IZVOLITE IZDAJNICI!
Toliko…
Ovde u Bogutovcu svi sem mene su naprednjaci…
Ostaje im samo da kusaju tu njihovu AVčorbu, a videće i kakva je !?
P: Slavko Jakovljević
iz Bogutovca.
NAPREDNA PLJAČKA SRBIJE
Živim na Voždovcu kod voždovačke crkve i stalno sam gledao jedan grafit na kome je pisalo:
„Komunizam=Demokratija=Zlo”.
Odmah sam razumeo ovu poruku ali nikako nisam uspeo da saznam ko je to napisao. Taj grafit je više nego dobar jer on govori o srpskim nesrećama više nego sva komunistička učila srpske istorije do danas. Po dolasku SNS na vlast ovaj grafit je izbrisan jer su se sigurno pridošlice prepoznale u njemu. A mi Srbi sada živimo u toj trećoj i neizbežnoj fazi u fazi ZLA. Na čelu tog zla stoji zasad ponosni Vučić ali koji koristi laži i obmane da ubije istinu u Srbiji. Inače ISTINA je njegov jedini neprijatelj. Pitaj te ga!? Pošto je počinio pravi ršum po Srbiji iluzorno je očekivati od ovakvog predsednika da će on osloboditi sud i medije u Srbiji. Ne pominje on ni te tačke 23 i 24 a to su sudstvo i mediji u Srbiji. Na našu veliku žalost Vučić baš je to potpuno blokirao u Srbiji. Na ovaj način on je stvorio anarhiju i idealne uslove za nečuvenu pljačku Srbije. Ta pljačka još uvek traje, nestale su tone i tone našeg’ zlata u Bazelu a on ni reči o tome. Ćuti i lepa guvernerka. To je sitnica znate!? Rasprodati su svi industrijski giganti u Srbiji i uskoro sva prirodna bogatstva Srbije. Vučić i danas vrši rasprodaju Srbije i to daleko od očiju javnosti, sve radi u četiri oka. On to pravda nekim novim zapošljavanjem a u stvari on raspodaje Srbiju. Vlasnici tih novootvorenih firmi u Srbiji su stranci, koji odnose sav stečeni kapital eksplotišući jeftinu radnu snagu Srbije. Da bude paradoks još veći Vučić se sa tim hvali.
Ej Narode!!!
Šta se dešava?
Da bi prikrili istinu i izbegli krivičnu odgovornost za nevidjenu izdaju i pljačku Srbije ova vlast je definitivno rešila i da uništi ovu zemlju. Kako? Setite se onog grafita i one trece faze „ZLO“ gde dolazi do potpunog uništenja zemlje. I sada pogledajte kako nam ova vlast nemilosrdno zatire našu teritoriju, istoriju, veru, kulturu i bitisanje na ovim našim vekovnim prostorima. Vidite kako p.s.Vučić i m.p.Stefanović složno rade na islamizaciji Srbije. A Srbija ovako krhta, stara i bolesna nije mogla da doživi veću nesreću od ove. To je zlo koje nesme proći nekažnjeno. Stefanović nas laže da će migranti otići iz Srbije. Iz Srbije će otići ratne izbeglice a migranti ostaju ovde. Rekao je u skupštini i to da migranata ima oko 3600 u Srbiji i to nije tačno. Lično sam iznenađen da srpski ministar policije može ovo da priređuje Srboji. Ali videćemo to kad stvari izađu na čistinu. Podsetio bih ga samo na to da Srbija nije ničija prćija i alajbegova slama već država srpskog naroda. Brisanje naše istorije vrše pod pamfletom da se ne živi od istorije i da moramo gledati tamo (negde) napred a istoriju treba što pre zaboraviti. Tako Vučić briše istoriju jednog od najstarijih naroda u Evropi a to smo mi koji smo stari kao narod preko 10.000 godina. Srećom on je jedan nespretan obmanjivač koji se i sam deklariše ne kao rodoljub već baš kao veliki srpski izdajnik. Uz ovu izdaju i pljačku Vučić nas bez stručnih kometara stalno laže o nekim njegovim velikim uspesima. Ali na njegovu žalost njegovi rezultati i glad naroda ga demantuje. I sve evropske analize pokazuju da smo mi zadnji u Evropi i to po svim parametrima. I Albanija je ispred nas. Vučić tvrdi nešto sasvim drugo ali ove analize ne demantuje. On obmanom pokušava da prikrije istinu o ekonomskom uništenju Srbije. Na kraju se odlučio da bučnim parlanjem o čuvanju nekog mira u regionu zaplaši i zbuni srpski narod. I tako uplašeni Srbi nemaju ni vazduha da dišu a kamoli da primete probleme koje im on stalo proizvodi. Srbija nema pravu opoziciju koja bi se suprostavila ovoj tiraniji i propasti Srbije. Ta šatro opozicija obećavala je vladavinu prava i slobodu medija i od svega toga nema ništa. Dok su seli u te klupe sve su to po običaju zaboravili. Umesto
da nastave borbu za tu slobodu medija, sudstva i pravnu državu u Srbiji, oni ustvari samo održavaju Vučića na vlasti. I služe Vučiću kao šlagort za zezanje. Inače taj parlament je pravi haos-cirkus-rijaliti. To je pravo ogledalo i vlasti.
Zbog stanja u kojem se Srbija danas našla neophodno je da podsetim na jednu činjenicu! Komunisti nikad nemaju slobodno sudstvo i slobodne medije u zemlji. Već zloupotrebom istih oni samo obmanjuju narod i tako „uspešno“ vladaju. Naravno da je to čista manipulacija. Ovo u Srbiji nezna srpski narod koji inače podržava taj komunizam i zato smo došli ovde gde jesmo. A ako ovako nastavimo Srbija će nestati a krivci se neće kazniti. Gde funkcioniše pravna država tu komunista nema.
Inače u Srbiji i vlast i opozicija su pravi komunisti koji brane status QVO, vole i brane petokraku i vole bezzakonje i svi zajedno bez ikakvih argumenata patološki mrze monarhiju. Ali nisu gadljivi i nemaju stida što kao političari koriste i prljaju te prelepe monarhističke zgrade po Beogradu. Iz ideoloških razloga nikada nisu našli za shodno da bar pohvale te stare neimare. A oni danas grade neke barake u odnosu na sva ta monarhistička zdanja. Zajedničko im je da samo iz ideoloških razloga složno i stalno ljagaju i mrze monarhiju. Tu se vidi i njihov moral. Ali dela sama za sebe govore. Lažu narod da je to zastarelo i prevazidjeno društveno uređenje iako sami znaju da su mnoge napredne zemlje danas upravo kraljevine. Posebno mrze CARA DUŠANA jer kad’ bi se uvela ona njegova seča bili bi svi ćopavi a mnogi i do lakata. To se odnosi i na opoziciju. Tu se krije i glavni zec ali lopovi ćute i neće da se okažu! I u monarhiji bilo je ubistava to je tačno ali krađe i izdaje zemlje nije bilo. Ovi danas i kradu i izdaju državu i svi su na slobodi. To nigde nema samo u Srbiji. Pitajte Vučića! Neću ja sad o monarhiji ali moram da kažem da je Srbija za vreme monarhije bila u samom vrhu Evrope posebno u diplomatiji. Što se tiče uporedbe društvenog uređenja, to su dve potpuno različite ideologije. Prva je patriotska i ona je stvarala državu Srbiju a druga ova danas je izdajnička i ona uništava državu Srbiju. Za ovo nam ne trebaju nikakve analize i dokazi jer mi to danas doživljavamo…
Šta se nesme zaboraviti?
Ne sme nikada zaboravi da su Tito i njegovi srpski poltroni potpomognuti ruskim komunistima izvršili u Srbiji jednu ideološku krvavu čistku. O tome se još ćuti u Srbiji. A oni su u Srbiji od 1943. do kraja 1945.g. ubili oko 200.000 monarhista koji su bili samo njihovi neistomišljenici a njih oko 150.000 uspelo je da pobegne iz Srbije najviše u Kanadu. U Srbiji još nije izvršena ni denacionalizacija kako bi se vratila imovina monarhističkim potomcima, to i Evropa traži.
Uz sve to diktatorski i nametnuti sistem nam je uništio veru, patriotizam i čast. Tako da mi Srbi još od tih vremena ne znamo ni ko smo ni šta smo. Zato mi danas u Srbiji nemamo nijednog srpskog nacional-patriote koji bi stao na čelo-grudobran ove Srbije i zaštitio njenu čast i srpski nacionalni interes. Umesto takvih mi imamo ljigavce i izdajnike na vlasti koji beže od svake vrste kritike. Nemaju argumente za odbranu. Uz to Vučić nezna da nije sramota braniti svoju državu, svoj narod i svoju istoriju. Umesto da štiti naš nacionalni interes on ga koristi za potkusurivanje. Ne može ni promenom zakona da se uništava i urušava zemlja. Već je zakonska obaveza i dužnost svakog Srbina je da čuva svoju nacionalnu državu. I srpski predsednik (naravno) i srpska vojska i srpska akademija i srpska crkva i srpski narod, svi moraju da brane srpsku čast i nacionalni interes. Vučićeva briselska i protivustavna predaja Kosova Albancima je najteže krivično delo koje ne zastareva. I to nije u nacionalnom interesu. Da je bio u vojci to bi znao i znao bi šta je Srpski Ustav. Takođe Vučićeva stalna i sumanuta rasprodaja dobara Srbije strancima nije u interesu Srbije. To je ono kad nemaš ovce ti prodaš livadu, umesto da kupiš ovce. To je i krivično delo jer ćemo na taj način uskoro ostati bez igde ičega u našoj Srbiji. Ostaćemo na ledini-utrini. I to nije u nacionalnom interesu. Proglašavati Srbe kao neradnike i pretvarati ih u roblje koje će raditi u već stvirenoj robovlasničkoj državi i to nije u nacionalnom interesu. Njegova podrška nastranosti LGBT ili gej populaciji i rijalitijima u Srbiji nisu u nacionalnom interesu. Uz sve to on više brine o manjinama u Srbiji nego o svom matičnom narodu i to nije u srpskom nacionalnom interesu. Primanje ovolikih migranata (to su oni koji trajno ostaju ovde) nije u nacionalnom interesu. Ko će ih sprečiti da uđu u Srbiju? Mi vojske nemamo koja kontroliše našu granicu? Ali zato imamo Vučića koji sada otvara novu avio liniju Tehetan-Beograd odakle upravo stiže i najveći broj migranata. Najezda se očekuje sad u martu i aprilu. Da se ne zaboravi Vučić nam je čak i pripretio rečima: „Nesme da im fali dlaka s“ glave“. Ja tvrdim da će nam doći glave. Oni se asimilirati neće! A mi smo siromašni i ko će ih i zašto hraniti? A oni se zasad međusobno jurcaju po Beogradu i bodu noževima. Bilo je i 20 na jednog. Ni to nije srpski intetes. Ovo je samo kratak rezime Vučićevog 20-točasovnog „uspešnog'“ arbajtovanja. Ja tvrdim bolje da je sedeo i čitao „Informer“. On jeste evropska dobrica ali po srpskoj koži puca. Laka je to tehnika. O tome toliko…
A šta je interes Srba? Da od sada gledamo samo svoja srpska posla. Moramo da prestanemo da radimo na svom samouništenju jer je i to u nacionalnom interesu. Da ubedimo Srbe da zavole i da čuvaju svoju nacionalnu državu. Da najzad nauče i da naprave razliku između svojih vekovnih neprijatelja i pravih prijatelja. Ako već ne možemo da se osvetimo tim neprijateljima onda treba bar da pamtimo njihovo zlo. Zato što kratko pamtimo mnogo puta smo ismejani upravo od tih naših neprijatelja. Vučić to sve prašta.
Mi u našem okruženju uvek imamo mnogo neprijatelja koji samo vrebaju trenutak kada će nam zabiti nož u leđa. Zato Srbija mora da ima ono osnovno a to je svoju nacionalnu i profesionalnu srpsku vojsku. Da služenje vojnog roka bude zakonska obaveza. Bez dobre vojske nema ni dobre države. To je sve u srpskom nacionalnom interesu. Zato prestanite da uništavate vojnu imovinu jer će nam ona zasigurno trebati. Sredstva za vojsku mora da budu uvek obezbedjena. Mora da se vratimo svojoj veri, našim obeležjima i našim običajima. Moramo da ispričamo istinu o komunističkim zlodelima nad nama Srbima. Komunisti se moraju žigosati i zabraniti im bilo kakav rad, uništiti sva njihova obeležja a ima ih u Beogradu na sve strane. To ne znači i revanšizam. Ima i danas po celom svetu komunista ali ovakva zverstva oni nisu počinili. Tačka…
Da smo ovo pobrojano odradili danas bi bili potpuno mirni i cenjeni. Dalje…
Da ponovim komunizam nam je uništio i seme i pleme. Ali nam je stvorio, “podario” i „odgajio“ neke zlokobne-glavešine koje danas spokojno sede, i nigde ih nema da nam pomognu. Oni mirno gledaju kako nam Srbija nestaje a ponašaju tako jer su pali sa „MARKS“ planete. Ima tu i nekih pridošlica koji takođe ne vole niti brane Srbiju. I oni su sa iste planete. To su ustvari sve nekažnjeni komunisti i njihova deca koji nisu ni stvoreni da brane srpski nacionalni interes. Oni se bave ćistom demagogijom i tiradama gde se god nađu. Uopšte ih ne brine što su odavno izvanđali i što ih više niko ne razume u Srbiji. Opredelili su se da pomoć današnjih pristalica i dalje čvrsto čuvaju komunizam, petokraku i da što više prosipaju ideološku mržnju prema monarhiji. U taj kliše dobro su se uklopili i „glumci“ koji skrnave naš dijalekt i našu prošlost i podržavaju sve antisrpske vlasti. Tu i muzičari imaju svoje mesto. Komunisti su razradili i stvorili i ideologiju protiv srpskog nacionalnog intetesa. Zato nikakve koristi od njih nije imala srpska nacija već samo štetu. Svi oni ne vole niti izlaze na kritičke debate na ove teme. Od njihovih vremena Srbi su izgubili patriotizam a poprimili su neku vrstu letargije i učmalosti tako da danas mnogi Srbi neće da brane ni svoj nacionalni interes ni svoju državu. Samo blenu i niko nezna niti upozorava kuda ide ova Srbija. Niko ne pruža nikakav otpor ovoj propasti…
Zbog gubitka nacionalnog identiteta Srbi su otišli u drugu krajnost pa su sebe pretvorili u dobre sluge svim nacionalnim manjinama i (kurti i murti)) u Srbiji. Inače iz ličnog inretesa te manjine i novokompovane nacije odavno su naučile da koriste naš vidno naopak mentalni sklop, slabu srpsku veru i izgubljeni srpski ponos. Jer danas jedino Srbi od svojih usta odvajaju da spodižu i hrane tuđu-njihovu decu u Srbiji dok svoje dece nemaju ni za prostu reprodukciju. Kad se radi o zaštiti manjinskih prava u Srbiji sve srpske vlasti su radile uvek na štetu srpskog nacionalnog interesa. I to Srbi ne vide ali sa tom praksom mora da se prestane. Mi mora da radimo samo na našem natalitetu i da pokušamo da popravimo demografsku strukturu Srbije…
Pitali ciganku: Šta je to ljubav? A ona će: „A to je samo za bogate oni uživaju u tome, a mi cigani može samo da se jebemo“…
Ali mi ćemo da joj hranimo decu!? Ej jebiga…
Moram da kažem da su Srbi nedozreo narod koji ima dve istaknute karakteristike, lakovernost i nevernost. I tako oni zbog lakovernosti lako poveruju lažima a zbog nevernosti teško veruju istini. Sve oni to brzo zaborave i opet Jovo nanovo. Nikako da nauče da oni lično krivi za svoju sudbinu…
Zbog svoje zaostalosti Srbi su napravili još jednu veliku grešku, predali su svoju sudbinu u ruke sada jednom patološkom obmanjivaču koji nažalost sve odlučuje: „biti ili ne biti“. Iako ih on stalno vuče za nos, obmanjuje, pljačka i laže ali mu zbog lakovernosti uvek poklanjaju novo poverenje. I to je ono: „stalno laganje ludom radovanje“. A šta on radi? On jaše sve televizije i obmanjuje lakoverne i mukotrpne Srbe. Ni reči o toma da televizija treba da služi i opoziciji i ktitici i pohvali. Tvrdim da Vučić neće osloboditi medije u Srbiji. Zapitajte se zašto?
☆ Sada moram da se osvrnem na temu o kojoj se uopšte ne nikad debatuje u Srbiji, mislim na te „samozvane“ nezavisne medije u Srbiji. Vidimo da Vučić gostujući na tim TV-ima propušta neki pamflet o tobože slobodnim medijima u Srbiji iako Evropa tvrdi suprotno. Ali da se vratimo na te medije u Srbiji. Vrlo je bitno što pre obelodaniti ko su vlasnici svih tih televizija!? Šta su njihovi interesi odnosno zašto i iz kojih razloga oni ustupaju svoju frekvenciju samo Vučiću i njegovim pristašama? Prisustvo kritike tu je strogo zabranjeno. Ova pitanja se odnose i na štampane medije. Tvrdim da kad Srbija dobije nezavistan sud tada će se otvoriti i ta pandorina kutija i sve će biti jasno. Ko je ko i šta je radio i zašto je radio. Tada će se apsane brzo napuniti. Srpski narod će tek tada shvatiti ko je ko i zašto je podržavao Vučića. Danas zbog krize morala Vučić menja svoj iskaz u svakoj sledećoj rečenici. Uz to on je uvek površan i nedorečen. Zbog nerada suda mi danas nemamo nikakav uvid s’kim se Vučić družio i šta je radio. To će mo sigurno saznati čim se oslobode mediji u Srbiji. Biće to jednog dana strašna priča. Sve ćemo to saznati…
Da Vučić stalno i paranoično obmanjuje Srbe vidi se i iz ovog priloga. Reč je njegovim tajnim pregovorima o Kosovu. I ovo se posebno nesme zaboraviti.
Vučić nam je bar 100X rekao ovo: „Nikada neću priznati državu Kosovo“. Dok je nama to govorio on je u isto vreme radio da Kosovo dobije sve prerogative jedne suverene države. Za nas tajni dogovor o predaji Kosova je sklopljen u Briselu dana: 30.juna 2015.g. u 22h i 54m. Tu izdaju overio je i rečima u Mitrovici: „Mi ćemo priznati Kosovsku Vladu pa iako vi ne uđete u nju“. Samo da se ne zaboravi i Đurić se deklarisao kao izdajnik kad’ je pozvao zgranute Srbe rečima: „Pređite ovamo ovo je most koji spaja“. Danas je to carina Jarinje i granica sa Kosovom. Na našu veliku žalost svi smo to čuli i videli. Kad proradi sud u Srbiji svi izdajnici i njihovi pomagači moraju krivično odgovarati. Tako moraju završiti i svi pljačkaši Srbije. O teškoj i nečuvenoj pljačci Srbije Vučić i njegova televizija nikada ne govore. Naravno kad proradi sud biće veselo. Na optuženičkoj klupi biće i ministri pravde jer se pljačka Srbije dešavanja za vreme njihovih mandata. Ubuduće svaki političar mora da odgovara za iznetu laž a kamoli za krađu!?. A tek pljačka!? Šta je tu sporno? Ništa. Da pitamo Vučića!?
I na samom kraju, da nema televizije Vučić nebi bio nikada na vlasti…
Svim pravim opozicionarima preporučujem da se udruže samo sa jednim ciljem da oslobode medije u Srbiji. Kad se to odrade onda su pobedili. Pod blokadom medija treba uvek bojkovati izbore. Prizovite se pameti jednom!!! Ako sam izneo laži neka mi se javno sudi…
Živeli svi nacionalisti sveta. Hvala…
P: Slavko Jakovljevic „Sajdzo
BLOKADA ISTINE U SRBIJI
Već pune tri godine stalno upozoravam na veliku ulogu medija u političkom životu u Srbije. Mediji su vrlo moćno sredstvo u državi i treba da služe za istinito izveštavanje o nekom važnom i aktuelnom događaju u zemlji. Iz tih razloga mediji moraju biti potpuno slobodni i nezavisni u državi. Sloboda medija u državi se potvrđuje i stalnim prisustvom i kritike i neistomišljenika na tim medijima. A kako je u Srbiji? U Srbiji to nije slučaj. Ovde mediji nisu slobodni i nalaze se pod strogom kontrolom vlasti odnosno Vučića koji takođe kontroliše i rad sudstva u Srbiji. On je zloupotrebljavajući vlast zloupotrebio i ove dve institucije sa kojima stalno proizvodi laži i obmanjuje srpski narod. Bar danas je jasno da su Vučiću bile dovoljne samo ove dve institucije da vlada srpskim narodom celo ovo vreme. Mora se reći da vladanje uz pomoć ovakvog stanja ove dve institucije i nije tako teško. Zašto? Zato što se proizvođači laži i obmana javnosti ne kažnjavaju u Srbiji, iako je to krivično delo. Na taj način se vrlo lako manipuliše masama i još lakše dobijaju svi izbori. Inače Vučić laze apsolutno sve baš sve. Uz to Vučić menja svoj iskaz u svakoj u svakoj sledećoj rečenici. Da ponovim još jednom da bi sistem laži funkcionisao potrebno je ispuniti samo jedan uslov a to je strogo zabraniti svaki vid kritike. Na taj način se sprečava i istina da dopre do naroda. Mora se reći da je srbožder stvorio ovakvo stanje u ovim institucijama i da je to iskoristio na najbolji mogući način. Znači da je Vučić zloupotrebljavajući medije uskratio ovom narodu da sazna istinu. I pogledajte danas dokle nas je Vučić doveo!? Sve su to posledice uzurpiranog sudstva i medija u Srbiji. A zla su sledeća:
1. Vučić je organizovao i izvršio najveću pljačku Srbije u njenoj istoriji. Umesto da otera sve lopove na robiju on ih je sve skupio u Srbiji. Sud je pod Vučićevom strogom kontrolom. Kad se oslobodi prvo će suditi Vučiću za pljačku pa za izdaju. Srbi to još neznanju.
2. Vučić je Briselu izvršio najveću izdaju Srba, Srbije i njene teritorije. Srbi to još ne znaju.
3. Vučić je takođe izvršio najveću rasprodaju srpskih resursa u njenoj istoriji on sa tim hvali jer je otišao potpuno u aut. Srbi to još ne znaju.
4. Vučić Vučić hoće da nas zatre veru i istoriju zato je doveo više stotina hiljada muslimana (migranata) u Srbiju s’ namerom da ih trajno nastani ovde u Srbiji. Srbi to još ne znaju.
5. Vučić je celo vreme svog vladanja samo obmanjivao i lagao srpski narod što je takođe teško krivično delo. To Srbi još ne znaju. Toliko za sada…
Vučić jeste ubedljivo dobio zadnje izbore ali opet zahvaljujući medijskoj manipulaciji i obmani srpskog naroda. To srpska „opozicija“ ne uviđa i ne ume da kaže.
A da se oslobode mediji u Srbiji Vučić ne da ne bi izašao na te izbore već bi pokupio kofere i pobegao odavde, jer zna šta ga čeka kad se sukobi sa istinom na televiziji…
Zato opet molim takozvanu opoziciju da se udruže samo sa jednim ciljem da oslobode medije i sudstvo u Srbiji. Umanjivači sa televizije su zaboravili da je svesno obmanjivanje naroda teško krivično delo. A oni obmanu vrše i danas. Zato treba strogo pripaziti da ti obnanjivači i kažovi sa televizije ne pobegne iz zemlje.Tada će srpski narod progledati…
Tek tada će srpski narod svatiti ko je Vučić i šta je on ustvari radio!? Tada će saznati Zašto je Happy i Pink televizija stalno branila vast. Kada će Srbi saznati da je iz našeg sefa u Bazelu od 41 tone zlata ostalo samo 1.7 t. zlata. Sve ostalo je pokradeno…
Vučić to uopšte ne pominje…
Vučić je potpisao predaju Kosova 30.juna 2015.g. u 22 č. i 54 m. i to Vučić ne pominje…
Kad oslobodite medije i sudstvo u Srbiji saznaćete mnogo više…
Toliko…
P: Sajdzo 2018.
Nisam pogrešio,Beograđani,vi znate ko ste i šta ste,ne mislim na izuzetke,oni su u promilima.
Srpsku politicku scenu jos uvek prati kosovski zavet i kletva Lazareva.
Ko god pokusa da izda Srpsku zemlju i narod bude ubijen, to je kazna. Ne mogu lesinari da nama kroje politiku jer je nasa politicka scena do slova davno kreirana i ispisana. Sudbina Srpske drzave i Srpskih zemalja zapisana je pre postanja danasnjih velesila i njen kraj je poznat. Problem je odmetnistvo od Boga i predaka a kad se vratimo gde pripadamo, nece moci vise ni jedan nemac, amer ili englez kreirati zivot nasem narodu.
Spasi nas Boze!
Vucic je rak rana Srbije. Tesko cemo se mi njega otarasiti. Pre ce ga unistiti njegovi zapadni prijatelji kada sve obavi sto mora a onda ce ga odloziti kao staru krpu.
ne treba tu mnogo razmišljanja i filozofiranja,izađite Beograđani danas i glasajte jedinu opoziciju DVERI-RADULOVIĆ i rešeno više od pola problema,posle sve ide svojim tokom,tako treba da urade normalni i oni koji vole svoju državu i svoju decu,a oni drugi,oni će kao do sada.Večeras će mo videti,da li su Beograđani među sobom se dogovarali da izađu i glasaju OPOZICIJU-DVERI,ili su kao do sada bagru.Večeras u 20 h,će svet videti,kakvi su stanovnici Beograda,da li je bagra bio samo onaj deo što je crtao mete za vreme bombardovanja,ili je to skoro ceo grad,da napomenem,ima tu dobrih ljudi,ali mali broj onih koje ja znam.