BERLIN/ŠTUTGART – Kada je Aleksandar Vučić, na prve zahteve tobožih „rodoljuba“ da bi Srbija trebala da vrati služenje vojnog roka za sve mlade naraštaje, februara 2017. g. rekao, da profesionalna vojska ostaje, mnogim van Srbije rođenim i odraslim momcima je „pao kamen sa srca“ jer nisu morali, kao pre uvođenja profesionalne vojske, često hapšenjima na granicama Srbije i privođenjem na silu u kasarne, da osluže vojnu obavezu. Desetine i desetine hiljada vojnih obveznika iz inostranstva, sve do svoje navršene 30 ili 35 godine živbota nisu smeli, zbog te vojne obaveze, da odlaze u Srbiju. Koliko je država zbog toga izgubila deviznog priliva neka izračunaju ekonomisti!
Naši mladići iz rasejanja nisu ni tada ni danas bili nimalo manje rodoljbi od svojih vršnjaka u Srbiji kako su to neki „dežurni dušebrižnici“ želeli, pa i danas žele, da ih prikažu u medijima. Pri tome oni često „zaboravljaju“ činjenicu da su desetine hiljada srpskih vojnih obveznika u toku poslednjih raatova itekako bežali u inostranstvo, skrivali se po velikim gradovima ili selima Srbije isl. da bi izbegli rat u koji ih je, između ostalih, indirektno svojom propagandom terao i Aleksandar Vučić.
Bilo kako bilo, činjenica je bi naši momci iz dijaspore, nekadašnjim odlaskom na služenje vojske ostali bez posla, već osnovane porodice bi se možda rasturile, uzete kredite za kupovine stanova, nameštaja itd. ne bi imo ko da vraća pa bi to za mnoge bila prava životna katastrofa. Zato je svojevremeno, baš zbog preživljavanja i njih i dela njihovih porodica koje su finansijski pomagali u Srbiji stalnim deviznim doznakama, nastalo pravo begstvo iz državljanstva Srbije u druga državljanstva! Ukoliko bi se obnovila obavezna vojna služba i ne bi vlasti ponudle neko drugo rešenje, sve bi to naše momke iz rasejanja pratilo i danas i u budućnosti.
Poznate su nam svojevremene „dušebrižničke priče“ da bi onda Srbi morali da služe npr. nemačku vojsku. To nije bilo obavezno, naši momci su se prijavljivali, umesto služenja vojske, za socijalni rad gde su čak imali i plate. Nemačka država se starala za sve one koji su služili u njenoj armiji da poslodavaci budu u obavezi da im sačuvju radna mesta, sledile su i vojničke plate, finansijska pomoć itd. Danas, „prebezima“ iz srpskog u nemačko državljanstvo ne preti nikakvo služenje nemačke armije jer je vojska profesionalizovana a tako ostaje i dalje. Naravno za razliku od planova Esenesovaca i drugih u Srbiji koji bi srpsku profesionalnu vojsku da ukinu i da opet uvedu obavezno (besplatno) služenje!
Znamo, i u Srbiji se vremena menjaju. Mi iz prve masovne migracije Srba u Nemačku posle 1945.g. -negde šezdesetih godina prošlog veka, dobro se sećamo izjave kancelara ondašnje Zapadne Nemačke Konrada Adenauera. On je na kritiku opozicije da je ne tako davno govorio jedno a nešto kasnije drugo, doslovce rekao –citat- „što bi me danas intersovalo moje brbljanje od juče“!
Slično postupa, kako ga opozicioni mediji nazivaju, i „gospodar Srbije, nekrunisani kralj, neki ga nazivaju i neuknjiženi vlasnik svega srpskog- od Horgoša do Preševa i granice Srpskog Kosmeta sa Albanijom, od Zvornika do Dimitrovgrada“- Aleksandar Vučić! Doduše, znajući koliko taj čovek itekako brblja u svim svojim TV govorancijama, izjavama novinarima ili na mitingovanjima povodom „svečanog otvaranja“ svega i svačega, to nas mnogo i ne čudi. Ko će da se seti, a još manje da ga interesuje nešto šta je neko od Esenesovaca rekao prekjuče ili još ranije- pa tako i šta je pričao -Vučić?
Danas je, očigledno enormnim (pre)zaduživanjima, neki kritičari i analitičari javno tvrde i pljačkom budžeta, državnih resursa i bacanjem narodnih para na sve i svašta- od BG na vodi, preko Er Srbije, Železare Smederevoi preskupih, ničim opravdanih plaćanja enormno visokih cena za auto-puteve, trgove i spomenike- lista je beskrajna– nestalo para za izdržavanje profesionalne vojske. Po zahtevima iz Brisela, iz Evropskog parlamenta kao i iz drugih svetskih institucija, redovno upućivanih vladi Aleksandra Vučića i njegovoj ikebani Ani Brnabić, da Srbija najzad sputa jednu od najžešćih korupcija u Evropi, nije se ništa dogodilo. Očigledno se neće ništa ni dogoditi. Na to uvo su ovi, kako verovatno to oni miesle, od države licencirani korupcionaši totalno gluvi. Njima ne pada ni na kraj pameti da smanje ili potpuno sputaju nešto od čega se lično bogate –korupciju.
Zato su neki od brojnih satrapa AV, možda zbog pomenute nestašice para za profesionalnu armiju, opet pokrenuli ideju uvođenja opšte obaveze služanja armije! Valjda ne samo da bi se uštedele plate za profesionalne vojnike, nego možda da bi se kroz služenje vojne obaveze, kao u vreme Josipa Broza zvanog Tito, dobila besplatna radna snaga za sve i svašta! Starije generacije se dobro sećaju šta je svojevremeno vojska morala sve da radi!
Znajući kako stranci kojima je lično Vučić dao pravo skoro robovskog izrabljivanja srpskih radnika, naravno čak i uz plaćanje subvencija narodnim parama da to izrabljivanje preuzimanjem srpskih fabrika počne što pre, neki analitičari u Evropi ne isključuju mogućnost da će Vučićevi poslušnici strancima izdavati, ako zatreba, besplatno i vojsku da kod njih rinta. Ako ništa drugo, onda bar da vojska zimi čisti sneg na prilazima njihovim preduzećima, održava njihova imanja, čisti parkinge isl.- sve već doživljeno i preživljeno za vreme Titove vladavine! Samo što onda vojska nije radila za strance. Videćemo hoće li se ova slutnja obistiniti.
Kao što je u Srbiji uobičajeno, čim se i „Veliki vođa“ složio sa idejom ponovne obavezne vojne službe, svi print i elektronski mediji pod njegovom kontrolom, a ima ich, priča čaršija u BG i previše, krenuli su u propagandu te „velike“ ideje! Odmah su se javili mnogi svojim javnim podrškama, naravno svi oni koji su zavisnici od AV zbog dobroplaćenih egzistencija -ministri, državni sekretari i sekretarke, predsednici opština, funkcioneri i članovi SNS-a ali i mnogi tzv. botovi! Podrške samo pljušte!
Stvar je, verovatno, već odmakla u pripremama i biće sigurno provedena u (ne)delo. Roditelji momaka koji su rođeni u inostranstvu, tu neprekidno žive ili momci koji su kao deca pristigli, već strahuju za budućnost svojih sinova koje bi vrhuška u Srbiji da najzad, po ranije poznatim scenarijima, strupa u kasarne. Za tu činjenicu je uglavnom krivo tobože „rodoljublje“ očeva koji su svojim sinovima uvaljivali, upisom u knjige državljanja u srpskim konzulatima, državljanstvo Srbije. Države od koje oni niti su imali niti će ikada imati ama baš nikakvu korist! Ako se ne nađe neko povoljno rešenje koje bi npr. momke iz inostranstva oslobodilo vojne obaveze u Srbiji, nastaće već kod ranijih generacija mladih Srba viđeno masovno „begstvo“ iz državljanstva Srbije! Postavlja se pitanje da li je to u interesu Srbije?
Možda bi predlog da se na primer „služenje“ vojnog roka za momke koji stalno žive u inostranstvu, u cilju najosnovnije obuke, svede na samo mesec dana bio razumno rešenje? „Regruti“ bi mogli da u okviru svog godišnjeg odmora „odsluže“ svoj staž. Sva duža služenja bi ih, kao što smo već videli proteklih decenija, dovela do prekida radnog odnosa jer koji bi poslodavac, u vreme sve veće besposlice, čekao tri i više meseci da mu se radnik vrati iz Srbije? Odmah bi primio drugog stručnjaka koji jedv čeka da dobije posalo.
Naravno da bi trajanje služenja vojne službe za momke iz inostranstva moralo da bude regulisano posebnim zakonom- nekim npr. „Lex specijalis dijaspora“, u nadi da će država Srbija poštovati taj zakon. Doduše i posle tzv. „demokratskih promena“ 2000. godine, pa sve do uvođenja profesionalne vojske u Srbiji, važio je Zakona o vojsci (ondašnje) Jugoslavije koji je kasnije, uglavnom, preuzela Srbija. Prema članu 305, stav 2. tog zakona, vojni obveznici koji su imali pored državljanstva Jugoslavije (Srbije) i državljanstvo neke druge države, odlazili su na služenje vojne obaveze SAMO NA LIČNI ZAHTEV i uz dozvolu Generalstaba!
Iako je sve to bilo jasno, taj zakon niko u matici nije fermao –momci, dvojni državljani, su zbog navodnog izbegavanja vojne obaveze hapšeni na granici i silom privođeni u kasarne!
Tek presudom Vrhovnog vojnog suda u Beogradu od 30.septembra 2004. g. broj 1484/04- pogledajte prilog presude, jednom na silu privedenom „regrutu“ sa dva državljanstva na služenje vojne obaveze, je pozivajući se na pomenuti zakon, poništeno rešenje vojnih organa i on je oslobođen služenja vojne obaveze. Oštetu za nezakonito prisiljeni boravak u kasarni, naravno, nije dobio!
Nije nam poznato koliko je, i pored jasnog zakona, ondašnja država unesrećila naših mladića, ne poštujući sopstveni zakon! Mnogi nisu ni znali za taj zakon pa su odslužili ono što nisu morali da služe, ostali su bez posla i izgubili nekada sigurnu egzistenciju! Pošto i današnje srpske vlasti veoma često ne poštuju ni Ustav ni važeće zakone, uključujući i vrh Vlade, postoji bojazan da će se to možda i ubuduće događati- baš kada je vojna obaveza u pitanju!
Poučena gorkim iskustvom prethodnih generacija „regruta“, srpska udružćenja i krovni savezi u inostranstvu bi morali na vreme da kod vlasti u Beogradu, kod narodnih poslanika i nekih nevladinih organizacija pokrenu akciju lobiranja za donošenje specijalnog Zakona o vojnoj obavezi za obveznike koji žive u inostranstvu. Kada zakon „prođe“ sve procedure, a čim se za vojnu obavezu izjasnio i Alkeksandar Vučić, Zakon će sigurno proći, biće prekasno za neke izmene u korist dijaspore!
P. Rakočević
KOSOVKA Poštovana gospođo, delimično ste u vašem komentaru u pravu. Imali smo u Srbiji (pre)mnogo begunaca od rata, često su ih očevi nagovarali na to odlazeći umesto sinova na front. To je sasvim razumljivo jer Srbi, nažalost, nemaju više dovoljno sinova kao pre 100 godina, pa bi se porodici, pogibijom regruta, ugasio trag. Namera vlastodržaca da se ponovo uvede obavezno služenje vojne obaveze je najverovatnije, kao što stoji u članku, sve manje para u budžetu Srbije a dugovi sve veći (preko 30 milijardi i više €) a plaćena vojska je preskupa. Mladi u Srbiji koji žive u okviru svojih porodica sebi mogu (ili će morati) da odsustvuju sa posla -ako ga uopšte imaju, služeći vojsku, ali mladi u rasejanju u preko 90% slučajeva to ne mogu. Često žive sami, roditelji su ili pomrli ili su se vratili u Srbiju, pa svaki odlazak na vojnu službu bi predstavljao gubitak radnog mesta- tačnije ličnu životnu katastrofu jer je posla u EU sve manje a oni se samostalno izdržavaju od svijih plata. Momci iz rasejanja su inače pored 192.895 mladića od 20 do 24 godina starosti u Srbiji,(statistika za 2019.g.) a vojska može da broji oko 50-55.000 vojnika, NEPOTREBNI- zato bi rasejanje trebalo isključiti iz vojne obaveze koja postoji i danas kada je profesionalizovana (plaćena), ali se primenjuje samo u posebnim situacijama (rat, nemiri isl.) Ugovori sa EU nisu verovanto mogući jer skoro sve članice EU imaju samo profesionalnu vojsku -znači plaćenu, pa ih problem Srbije i ne interesuje kao što ni poslodavce ne interesuje da za srpske regrute čuvaju radna mesta dok se oni ne vrate iz VojskeSrbije. Potreban je jasan zakon u Srbiji u odnosu na dijasporu kako bi se izbegao opet, kao pre dvadesetak godina masovni „prebeg“ iz srpskog u strana državljanstva. Vidite iz presude u prilogu da je jedan zakon postojao koji je štitio momke sa dva državljanstva od služnja vojske, ali ga Srbija, tada, kao i današnje zakone, nije poštovala. Ko od mladića iz rasejanja sa srpskim državljanstvom želi da se dobrovoljno prijavi za obavezno služenje vojske, toga je bilo i u vreme Miloševića, i ko neće imati posledice za svoj opstanak u inostranstvu jer je možda ionako već bez posla,SVAKA ČAST, i to treba podržati i pozdraviti. Ali sve momke reaktiviranjem služenja vojne obaveze staviti u isti koš- to sigurno iz pomenutih razloga, naši momci koji su rođeni i stalno žive u inostranstvu, neće prihvatiti.
Srdačno
Autor članka
Moj brat od ujaka je 1991 dosao iz Nemacke iako je rodjen u toj istoj, da dobrovoljno sluzi vojsku u JNA iako je znao da je rat. Poginuo je kod Vozuce kao vojnik JNA od mudzahedinskih zlocinaca.
Sluzenje vojnog roka nekad je znacilo da je momak zreo, castan i da voli svoju otadzbinu. Sluzenje vojske nikad nije bilo sramota niti upitno. Mene kao zenu je sramota od nasih muskaraca poslednjih decenija.
Ja sam sedamdesetih provela tri sedmice na obuci civilne zastite jer smo i mi zene morale biti spremne u slucaju rata a gle danas nam muskarcine traze sto nacina da izbegnu sluzenje vojnog roka. Secam se ratnih godina kad su u domovinu vozili autobusi puni zena i baka ali su zato oni iz domovine bili puni vojno sposobnih muskarcina.
Secam se kako sam tih devedesetih imala bataljon familije od Portoroza do Dubrovnika, Mostara i Sarajeva, Trebinja i Bijeljine, Podgorice, N.Sada, Beograda, svi su trazili nacin da svoje sinove posalju van domovine da ih sacuvaju od rata.
Bogu hvala takvi su manjina ali, kako su ti vrli Srbi, nasi potomci mislili da odbrane svoja vekovna ognjista bezeci u Nemacku, Austriju, Italiju, Ameriku?
– Sto se tice sluzenja vojnog roka za drzavljane Srbije, pa to uopste ne bi trebalo da predstavlja problem, vec da decko bude ponosan sto je zdrav i sposoban za vojsku.
Nego, ako su deca rodjena u dijaspori, onda to zavisi od medjudrzavnih sporazume. Ako postoje sporazumi po kojima drzavljan Nemacke poreklom iz Srbije (govorim hipoteticno), sluzi u nemackoj vojsci da je oslobodjen sluzenja u srpskoj vojsci i obrnuto. Ako takvog sporazuma nema, onda vam preporucujem da radite na tome. Umesto da odmah udarate u bubnjeve vi se organizujte pa ulozite zahtev vladi drzave u kojoj zivite da to regulise sa vasom maticnom drzavom ili obrnuto.
Dijaspora mora vise da koristi uticaj i potencijal vlade zemalja u kojoj zive, da maksimalno koristi svoju energiju u resavanju takvih problema na politickom i bilateralnom nivou dveju drzava.
Pojedinac tu ne moze nista.
Седите Ракочевићу и ево Вам кеца из познавања друштва у коме живите! Осим свега, Немци, тај узор по коме се многи у Србији равнају имају регрутни систем али се зна колико војника могу да имају тако да регрутна комисија каже регруту – гле имаш пломбирани зуб не можеш у војску! Поред обавезне имају и професионални део. Оно све што сте написали се може потрти једном клаузулом из Дејтонске конвенције коом је регулисано колико војника Србија може да има.
Промашили сте, јер се овде ради о парама али не онако како сте Ви то описали. Неко је наумио да прави кобајаги регрутну војску управо због ових у иностранству јер ће им дозволити да уз новчану надокнаду буду изузети од обавезног војног рока. Баш онако како то раде Турци. Турк плати 5000 евра и не мора у војску.