Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je set pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije usvojila na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.
U javnosti su ovi zakoni okarakterisani kao pokušaj vladajuće stranke da stavi pod kontrolu sudsku granu vlasti.
Kako je objavljeno u Službenom glasniku, Aleksandar Vučić je potpisao:
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu
Zakon o izmeni Zakona o sudijama
Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima
Vučić je u četvrtak izjavio da nije pročitao zakone, ali da je sa stručnjacima proveravao njihovu ustavnost.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković ocenila je da su takozvani „Mrdićevi zakoni“ svesno gurnuti u proceduru kao politički igrokaz i test odnosa sa Evropskom unijom.
Prema rečima novinara Radara Vuka Cvijića, vlast ovim zakonima zaustavlja istrage Tužilaštva za organizovani kriminal.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je današnje „glasanje Skupštine Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka EU“.
„U vreme velikog napretka u proširenju, kada Crna Gora i Albanija brzo napreduju, Srbija rizikuje da krene u suprotnom smeru. To nije ono što želimo“, dodala je ona u poruci na platformi Iks (X).
Evropska komisija (EK) je takođe ocenila da bi set pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije usvojila, mogli predstavljati „značajan korak unazad“ na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Na konferenciji za medije portparol EU Gijom Mersije je rekao da će se proceniti sadržaj usvojenih zakona.
On je ukazao da su „ti amandmani pripremljeni i usvojeni kroz užurbani i netransparentni proces bez javnih konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju“.
Šta ovo znači?
Prema zakonima, Beograd će novo osnovno tužilaštvo i sud za teritoriju Sručina i okolnih naselja, na kojima se planira realizacija projekta EXPO. Takođe, menjaju se nadležnosti Visokog saveta tužilaštva koje više neće moći da izdaje obavezna uputstva. Tužilaštva se, u praksu, stavljaju pod kontrolu Višeg javnog tužilaštva u Beograud.
Predviđeno osnivanje Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva i Četvrtog osnovnog suda. Mrdić je to obrazložio preopterećenošću Trećeg osnovnog suda, posebno uoči specijalizovane međunarodne izložbe EXPO 2027. godine. Prema njegovim rečima, Treći osnovni sud je u 2024. godini imao više od 7.700 novih predmeta, u 2025. godini više od 6.800, što obuhvata samo nove predmete, bez onih koji se vode duži period.
Dodao je da se zbog EXPO očekuje rast obima budućih predmeta u Surčinu, jer se očekuje veliki broj izdavanja dozvola, nove gradnje, slučajeva eksproprijacije, imovinsko-pravnih odnosa, parničnih i vanparničnih predmeta, prenosi Nova.rs.
Ovim izmena i dopunama se praktično ukida i samostalnost tužilaštva u pogledu međunarodne saradnje, jer će sada sve morati da ide preko ministra pravde Nenada Vujića.
Deo novog zakona je i amandman poslanice SNS Olje Petrović kojim se onemogućava upućivanje tužilaca, čime će doći do obustavljanja velikih istraga u vezi sa kriminalom i korupcijom.
