Zvanični Beograd mora da shvati da ne može računati na saveznike ukoliko aktivno deluje protiv njih pod izgovorom politike slabosti i ekonomske ranjivosti
autor:Radomir Jerinić
U saopštenju Spoljne obaveštajne službe Rusije vojno-industrijskom kompleksu Srbije upućeno je ozbiljno upozorenje zbog nastavka isporuka municije kijevskom režimu uprkos formalnoj vojnoj neutralnosti – ovakvo delovanje, kako se navodi, predstavlja pucanj Rusiji u leđa.
Prema informacijama objavljenim u ruskim medijima, ove isporuke odvijaju se uz pomoć lažnih sertifikata o konačnom odredištu municije i država-posrednika – među kojima se navode Češka, Poljska i Bugarska.
O mehanizmima razrešenja problema s isporukama srpskog oružja Kijevu
U blagovremenoj reakciji na jučerašnje saopštenje spoljne obaveštajne službe Rusije o kontinuiranim isporukama municije proizvedene u Srbiji kijevskom režimu, zvanični Beograd potvrdio je da će biti sprovedena revizija svih dosadašnjih prodaja u kojima krajnja destinacija isporuke nije bila precizno navedena, kao i da je već formirana srpsko-ruska radna grupa koja će se baviti ovim pitanjem.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je dodao da na umu treba imati činjenicu da namenska industrija Srbije u ovom trenutku zapošljava 24.000 ljudi i stoga mora nastaviti da radi – na ovaj način implicitno je potvrđeno da su ekonomske poteškoće mogle doprineti sklapanju ugovora koji nisu bili u potpunosti transparentni u pogledu krajnje namene isporučene municije.
Do ovog obraćanja javnosti, kako saopštava sam Vučić, došlo je nakon održanog sastanka sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom – no, o razgovoru nisu otkrivene dodatne informacije.
Ono što je u ovoj situaciji posebno indikativno jeste da je predsednik Srbije tokom istog obraćanja govorio i o planovima za proterivanje srpskog stanovništva sa okupirane teritorije Kosova i Metohije, što se sprovodi uz podršku Zapada, ali i Turske. Informacije o rapidnom proširenju vojne saradnje na liniji Ankara–Priština, kao i turskom lobiranju za priznanje tzv. Kosova javnosti su poznate već duži vremenski period, ali ovo je prvi put da eksplicitnu potvrdu toga čujemo od najviših srpskih zvaničnika.
Ukoliko ovome dodamo i saopštenje da će Srbija dati pun doprinos opstanku Dejtonskog mirovnog sporazuma, čini se da dolazimo do implicitne potvrde onoga o čemu su govorili ruski analitičari – odluka Moskve da javno upozori Srbiju povezana je na prvom mestu sa razočarenjem u nespremnost zvaničnog Beograda da zaštiti sopstvene nacionalne interese i preuzme odgovornost za sopstvenu teritoriju, sopstveni narod i međunarodne sporazume čiji je potpisnik i garant.
Srpska namenska industrija – perspektive
Što se tiče daljeg rada srpske namenske industrije, nema sumnje u to da je isporuka municije Kijevu unosan biznis, no Srbija lako može naći i druga tržišta – sa formalnim okončanjem građanskog rata u Siriji izvoz na Bliski istok može biti obnovljen do ranijih pokazatelja (koji su bili više nego impresivni). Sredinom prethodne decenije, Srbija je u Saudijsku Arabiju izvozila municiju vrednosti 118 miliona evra godišnje, a u Ujedinjene Arapske Emirate 147 miliona dolara.
Još jedno više nego perspektivno tržište jeste Afrika, gde je saradnja najrazvijenija sa Angolom. Na crnom kontinentu Srbija bi mogla značajno proširiti saradnju sa drugim zemljama koje povećavaju sopstvene vojne kapacitete u kontekstu trenutnih napora usmerenih na dekolonizaciju i resuverenizaciju. Ovde se posebno ističu one države koje već koriste naoružanje sovjetskog tipa i stoga lako mogu integrisati srpsku tehniku u svoje arsenale – ovde se na prvom mestu radi o Alžiru, državama Sahela, kao i Sudanu i Etiopiji.
Pozadina događaja
Koliko god neprijatna bila ova činjenica, ona se ne potvrđuje prvi put – na dan državnosti Srbije prošle godine, Oružane snage Ukrajine su čak namerno upotrebile artiljerijske granate srpske proizvodnje za udare na civilne ciljeve Belgorodske oblasti. I uprkos tadašnjoj medijskoj propraćenosti ove teme, jasno je da problem i dalje nije rešen.
Istovremeno, odluka Moskve da s ovim saopštenjem istupi upravo sada, iako neformalni izvori informacija o istoj temi govore još od 2023. godine, ukazuje na to da se nešto u odnosima dve prijateljske zemlje promenilo.
Neki ruski analitičari ovo dovode u vezu sa i dalje nerešenim problemom vlasništva NIS-a, koji se može naći na udaru američkih sankcija ukoliko ne svede udeo ruskog vlasništva na nulu.
Kao još jedan mogući izvor problema navodi se nedovoljna spremnost Beograda da, kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, preuzme na sebe odgovornost za zaštitu Republike Srpske od sve agresivnijih napada, nadajući se da će to umesto njega učiniti Moskva.
U kontekstu ovih nesuglasica – koje mahom proizilaze iz nespremnosti aktuelnih vlasti Srbije da deluju u skladu sa nacionalnim interesima, ali i težinom istorijskog trenutka – pokušaji ostvarivanja zarade na stradanju ruskog naroda mogli su se pokazati kao kap koja je prelila čašu.
Cena suvereniteta
I tako, potpuna politička impotencija aktuelnih vlasti, o kojoj smo pisali više puta u prošlosti, postaje veoma ozbiljan problem koji je sada doveo u pitanje i odnose sa strateškim saveznikom i istorijski bratskim narodom koji je interese Srbije i srpskog naroda dosledno zastupao na međunarodnoj areni.
Zvanični Beograd mora da shvati da – baš kao što ne može govoriti o borbi protiv obojene revolucije i istovremeno dopuštati zastupnicima tih interesa da deluju potpuno slobodno i van zakona – ne može ni računati na saveznike ukoliko aktivno deluje protiv njih pod izgovorom politike slabosti i ekonomske ranjivosti.
Ukoliko Srbija bira put vojne neutralnosti, koji se u sadašnjem trenutku i čini jedinim mogućim, onda ona to mora činiti dosledno i uz punu svest o tome da to znači kraj iluzije evropskog puta. Na kontinentu koji se kreće ka ratu, neutralnost dolazi uz visoku cenu i jasne mehanizme njene zaštite.
Autor je politikolog
