Vučić sa Klintonom

Javno ćaskanje sa Klintonom je nacionalno poniženje Srbije sa pogubnim posledicama, za koje niko nije dobio mandat.

Takvim poniženjem je pređena granica – u vladu se više ne može imati nikakvo poverenje.

Neka se glavni nosioci vlasti preispitaju i odgovore, iako odgovor znamo – da li su izneverili poverenje dobijeno 2012. za smenu Zapadu ropske DOS-ovske vlasti? Da li su nekoga obmanuli?

Do Klintona je još moglo imati smisla sa njima polemisati, sada više nema nikakvog smisla.

I pitanje može li se od ulizištva agresoru imati ikakva korist, gubi smisao kad se vidi da ulizištvo nema granice.

Ovo nacionalno poniženje je opasno, štetno, nemoralno i nezakonito, i zato mora biti zaustavljeno.

Na političko samoubistvo svako ima pravo, ali ga najčešće počine oni koji nisu dorasli za veliku odgovornost.

Svi nacionalno odgovorni i moralni ljudi u Srbiji moraju odmah delovati da se zaustavi rasprodaja, čerečenje i ponižavanje Srbije. Da se prekine pogubna politička obmana, za koju se sad jasno vidi da uopšte nije politika.

Ni jedan častan čovek i rodoljub u Srbiji nije nikad prihvatio ni podržao kao neupitni „prioritet“ potpunu okrenutost i podređenost Srbije njenim pljačkašima i agresorima: EU, NATO i SAD. Od te robije Srbija nema nikakve koristi, već samo štete.

U svetu koji se menja, Srbiju obmanjuju da treba da se ponaša poput robijaša, koji se, posle dugogodišnje robije, plaši povratka u slobodni svet. Da, jednostavnije je na robiji, sa njenim gvozdenim pravilima. Ali na slobodi je mnogo lepše.

Pokret za Srbiju

Stanje stvari