Vučić se obraća naciji: Od Kosova i energetike, do EU i sankcija

Predsednika Srbije Aleksandar Vučić počeo je obraćanje naciji iz Palate Srbija na Novom Beogradu. Obraćanje će, kako je najavio, biti podeljeno na sedam delova – od Kosova, preko ekonomskih pitanja, do odnosa sa EU i zemljama regiona.

Odluka o tome da li će Srbija moći da uvozi rusku naftu odložena je za 1. decembar.

Prethodno je bilo objavljeno da je Evropska unija odlučila da Srbija neće biti izuzeta od sankcija na rusku naftu.

Vučić je na početku obraćanja rekao da je želeo da obavesti građane o svim važnim političkim događajima, u skladu sa dogovorom sa predsednicom Vlade Anom Brnabić, a pre nego što ona iznese sveobuhvatni plan i program Vlade.

Obraćanje je, kako je rekao, podelio u sedam delova.

Prvi deo se odnosi na Kosovo, gde, kako je kazao, neće moći da pruži 100 odsto informacija koje su njemu na raspolaganju, jer je dobro da ne izlazi sa svim onim što Beograd može da učini u svakom trenutku.

Drugi deo se odnosi na obezbeđivanje energestke stabilnosti, treći deo na finansijsku stablnost, četvrti na obezbeđivanje životnih naminrica, peti na zaštitu životne sredine, šesti na novi investicioni ciklus, a sedmi na odnos Srbije prema EU, regionalnim pitanjima, Otvorenom Balkanu i sankcijama Rusiji, prenosi N1

Na stolu predlog Nemačke i Francuske za Kosovo

Vučić je rekao da pozicija Srbije na Kosovu postaje sve komplikovanija.

„Zapadne zemlje će pokušavati da, kako oni misle, reše problem Kosova na jedan ili drugi način, ulaskom Kosova u UN i zbog toga što misle da na taj način rešavaju unutarevropske probleme, a drugi razlog je, bez ikakve sumnje, da oduzmu argument Kosova Vladimiru Putinu i Ruskoj Federaciji“, rekao je Vučić.

„Kada sam rekao da se menja arhitektura razgovora, onda su me demantovali iz EU, nisam razumeo čemu služi taj demanti. Mi danas imamo na stolu predlog dve najveće evropske sile Nemačke i Francuske, i taj predlog je predlog o kom moramo da razgovaramo“, rekao je Vučić i obrazložio njegov stav.

Kazao je da je neodgovorno i neozbiljno baciti taj predlog kroz prozor, ali da nije siguran da možemo ni da ga prihvatimo.

„Ne mogu da ulazim u detlaje, jer i dalje nije javan, ali suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne institucije i organizacije uključujući UN, Srbija bi za to, iako nije precizirano, dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi“, predočio je predsednik.

Stav Srbije je, kako je dodao, da mora da se razgovara i da se radi na pomirenju sa Albancima i normalizaciji naših odnosa.

„Rekao sam da je za Srbiju i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava, neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi svoje posledice“, rekao je on.

Vučić je objasnio da se cela ideja zasniva na tome da „ovako ili onako, bez našeg priznanja“ Kosovo postane članica UN. Srbija, kako je naglasio, ne bi bila „dodano ponižavana i primoravana da formalno prizna Kosovo“, ali bi time što ne bi ni reagovala, dala tihi signal da je saglasna s tim.

Međunarodno pravo odavno pogaženo

Vučić je rekao da Amerikanci povećavaju svoje vojno prisustvo na Kosovu. „I ono što je interesantno da kažu da dolaze da zaštite teritorijalni integritet i suverenitrt Kosova“, rekao je on.

To bi trebalo da bude signal nama i Srbima na severu Kosova da ne sanjaju o poštovanju Povelje UN i odluke UN, uključujući Rezoluciju 1244, već da samo mora da se poštuje politika sile koja se provodi i dan danas, rekao je Vučić.

„Razumeli smo da je međunarodno pravo odavno pogaženo i da postoji samo pravo sile, veće i jače, ali nama ne ostaje ništa drugo nego da se pozivamo na međunarodno javno pravo i budemo možda i jedini koji se držimo toga u potpunosti“, kazao je on.

U novembru počinje procedura za prijem Kosova u Savet Evrope

Rekao je da u ovom trenutku Srbija ima osam nota o povlačenju priznjanja Kosova, ali je istakao da se očekuje početak procesa prijema Kosova u Savet Evrope.

„Ono što nas čeka je da 2. ili 3. novembra počne procedura o prijemu Kosova u Savet Evrope. Čekaju da mađarski član napusti Biro komiteta ministara i na njegovo mesto dođe litvanski član, i onda će krenuti u proceduru koja traje dugo, ali sa jasnim ishodom da Kosovo uđe u Savet Evrope, ne bi li se izvršio dodatni pritisak na Srbiju“, kazao je Vučić.

Cilj je, kako je rekao, da na kraju Beograd dozvoli nezavisnost Kosova i u formalnom smislu.

„U ovom trenutku ne postoji volja u srpskom rukovodstvu, i dok sam predsednik neće postojati volja za prihvatanjem nezavisnosti Kosova i članstvom Kosova u UN“, poručio je Vučić.

Opremanje vojske

Vučić je najavio i milionske investicije u modernizaciju Vojske Srbije i fabrika u namenskoj industriji.

Dodao je i da je kao vrhovni komandant potpisao naredbu da sve naše fabrike u namenskoj industriji 20 odsto svega što proizvedu moraju da ostave Republici Srbiji i njenoj vojsci.

Diversifikacija izvora nafte i izgradnja novih gasovoda

Vučić se osvrnuo na energetsku krizu, ocenjujući da će posebno biti teške naredne dve zime, ne računajući ovu sada.

Podsetio je da Srbija godinama ima samo jedan naftovod – Janaf – koji ide preko Hrvatske koja se poslednjih dana, kako je rekao, pokazala kao nepouzdan snabdevač.

Srbija je, kako je dodao, razumela poruku, kao što je razumela i poruku oko gasa, gde od ruskih partnera nije uspela da dobije sve neophodne količine i zato mora da krene u diversifikaciju. Isto tako će, kako je najavio, krenuti i u diversifikaciju izbora nafte.

„Srbija će krenuti u izgradnju naftovoda od Novog Sada do Mađarske, da bismo mogli da budemo prikačeni na mađarske naftovode, pored naftovoda iz Hrvatske, i da uvek možemo da biramo povoljnije“, najavio je Vučić i dodao da bi izgradnja tog naftovoda koštala do 100 miliona evra.

Ideja Beograda je, kako je dodao, da gradi i naftovod kroz Severnu Makedoniju do luke Drač u Albaniji.

Istakao je da su rezerve nafte u Srbiji, kada je reč o dizelu, dovoljne za 75 dana ukoliko bi nam bilo ko prekinuo dotok nafte, a 59 dana kada je reč o benzinu.

Najavio je i izgradnju novog skladišta nafte za koje trenutno postoje dve ponude, jedna je britanska za skladište kapaciteta od 400.000 do 500.000 tona, ali uz posebne uslove za arbitraže, a druga je domaćeg konzorcijuma za skladište kapaciteta do 200.000 tona. Uskoro će, kako je najavio, biti doneta odluka koja je ponuda bolja.

Srbija će, kako je istakao, u narednih šest godina uložiti najmanje 12 milijardi evra u energetsku infrastrukturu, jer je energetika, kako je naglasio, krvotok jednog sistema.

Govoreći o gasu, Vučić je kazao da je skladište u Banatskom dvoru „puno do čepa“, kao i da Srbija ima značajne količine gasa uskladištene u Mađarskoj.

Objasnio je da u Srbiji nismo uspeli da uskladištimo više gasa, jer nismo uspeli da se dogovorimo sa ruskim partnerima da preuzmemo njihov deo u Banatskom dvoru iako smo, kako je rekao, „već 100 puta“ to tražili.

„Uložili smo ogroman novac da nam gas dolazi, jer sa tih 660 miliona tona, mi u svakom trenutku imamo dva meseca gas da nam nijedan kubni metar ne dođe iz Balkanskog toka“, naglasio je predsednik i dodao da u ovom trenutku samo Mađarska u Evropi ima nižu cenu gasa za stanovništvo.

Naša cena gasa je 332 evra na 1.000 kubnih metara gasa, rekao je Vučić i dodao da kada bude nekog povećanja cene gasa, a do njega, kako je naglasio, neće uskoro doći, to neće prelaziti okvire razuma.

„Neće skoro doći, i biće ne posebno značajno, i neće predstavljati poseban udar za građane Srbije“, poručio je.

Novi izvori gasa preko Bugarske

Vučić je najavio i izgradnju nekoliko gasnih interkonektora, podsećajući da je već u toku izgradnja interkonektora ka Bugarskoj i da bi trebalo da bude završena do narednog septembra.

Tim gasovodom bi Srbija trebalo da dobija tečni gas iz Aleksandropulosa, a razgovaraće se i sa rukovodstvom Azervejdžana o priključenju na gasovod TAP ili TANAP.

Vučić je zahvalio EU što je podržala izgradnju gasnog interkonektora ka Severnoj Makedoniji, a istakao je i da je važno izgraditi i veze sa Rumunijom i BiH, ukoliko te zemlje budu zainteresovane za to.

Srbija već deset dana ne uvozi struju

Govoreći o snabdevanju električnom energijom, Vučić je naglasio da Srbija već 10 dana nije uvezla nijedan kilovat struje, zahvalio je „novreškim prijateljima“ na savetima koje nam daju.

„U ovom trenutku ne uvozimo električnu energiju, čak štedimo ulaganja naša kroz manju potrošnju uglja, na deponijama imamo preko 700.000 tona uglja“, naglasio je Vučić.

Rekao je i da kada bude povećanja cena struje, to će, kao i u slučaju gasa, biti u veoma razumnim i malim okvirima.

„Te će Srbija biti, rekao bih i dalje zemlja sa najnižom cenom električne energije“, poručio je predsednik

Pored toga, Vučić je naglasio da se u Srbiji gradi i veliki broj unutrašnjih gasovoda.

Nove hidroelektrane i kupovina udela u mađarskim nuklearkama

Vučić je rekao i da je predlog Ministarstva energetike da se izgrade hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, što bi zajedno koštalo oko četiri milijarde Evra.

O projektu Đerdapa 3 se razgovara sa Amerikancima, jer kako je rekao, „samo oni mogu da nam reše sva pitanja sa Rumunima“.

„Sa Mađarskom razgovaramo da se uvežemo još bolje, da budemo suvlsnici dela njihovih nuklarnih elektrana Pakš-1 i Pakš-2“, rekao je Vučić i objasnio da bi to Srbija platila novcem ili bi mađarska dobila srazmeran udeo u srpskim kompanijama.

Dodao je i da se sa Amerikancima, Norvežanima, Britancima i arapskim zemljama razgovara o izgradnji novuh kapaciteta obnovljivih izvora energije, ali da ćemo morati da obezbedimo da ta struja ostane u Srbiji.

Rekao je i da Srbija razmišlja o uvođenju ekstraprofita na obnovljive izvore energije, po ugledu na EU, jer su neke kompanije iz tog sektora, kako je rekao, u prethodnom periodu zaradile desetostruko više nego inače.

Vučić je kazao da će u narednom periodu sa Indijcima i Kinezima da se razgovara o izgradnji još jedne rafinerije nafte, jer su svi kapaciteti u Pančevu zauzeti i Srbija trenutno ne može da prerađuje druge tipove nafte, primera radi iz Irana i Venecuele, iako bi, kako je naveo, mogla da je nabavlja po povoljnim uslovima.

Srbija finansijski stabilna

Vučić je rekao i da država u ovom trenutku ima više od dve milijarde evra na računu, i da je više nego likvidna.

Javni dug je na 53,7 odsto u odnosu na BDP, rekao je Vučić i dodao da je problem dalje jačanje američkog dolara, ali da će Srbija uspeti da dug u dolarima do kraja godine svede na svega 12 odsto.

Podsetio je da su u toku razgovori sa MMF-om i da očekuje da se postigne dogovor o novom stend baj aranžmanu, naglasivši da nikakvih dodatnih problema ni po pitanju kursa, ni pi pitanju solventnosti, ni po pitanju likvidnosti, neće biti.

Namirnica ima dovoljno, hleb najjeftiniji u Evropi

Srbija je obezbedila da imamo najjeftiniji hleb u Evropi, rekao je Vučić.

Kazao je da smo imali „veliku nesreću“ sa sušom, te su i zlaihe kukuruza i mogućnost izvoza značajno smanjeni, ali da te žitarice imamo sasvim dovoljno.

Naglasio je da je stanje sa suncokretom i suncokretovim uljem „možda i najbolje“ u poslednjih nekoliko godina.

Uvećanje penzija gotovo dvostruko veće od inflacije

Vučić je podsetio da će penzije od 1. novembra biti uvećane za devet odsto, a od 1. januara za dodatnih 12,1 odsto, što znači da će ukupno povećanje iznositi od 20,2 do 20,8 odsto.

Uvećanje penzija, naglasio je predsednik, je gotovo dvostruko više od međugodišnje inflacije.

Prosečna penzija će od naredne godine u Srbiji iznositi gotovo 38.000 dinara.

Povećanje plata u javnom sektoru

Vučić je najavio i da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5 odsto, odnosno 25 odsto za vojna lica.

Rast zarada će, prema njegovim rečima, u značajnoj meri da prati i privatni sektor.

Podsetio je i da će minimalna zarada u Srbiji iznositi 340 evra.

Mladima pomoć od 5.000 dinara pred Novu godinu

Vučić je najavio i da će mladima, koji se za to prijave od 1. do 15. decembra, uoči Nove godine biti isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 5.000 dinara.

Država će za tu namenu, kako je rekao, izdvojiti oko 45 miliona evra, što je iznos koji u ovom trenutku može da izdrži.

Pet autoputeva i brzih saobraćajnica u narednih godinu dana

Vučić je naglasio da Srbija, uprkos svemu, do sada nije uspela da odustane ni od jedne velike investicije.

Najavio je i da će u narednih godinu dana biti otvoreno pet auto-puteva ili brzih saobraćajnica. Deonica Moravskog koridora Pojate – Kruševac biti gotova do kraja godine, a da će brza saobraćajnica od Novog Beograda do Surčina, odnosno auto-puta Miloš Veliki, biti otvorena sredinom februara.

„Verujemo da ćemo do kraja marta završiti obilaznicu oko Beogrda do Bubanj Potoka, što će predstavljati ogromno rasterećenje“, rekao je Vučić i najavio dalje ugovaranje izgradnje beogradske obilaznice od Bubanj Potoka do Pančeva.

U septembru će, prema njegovim rečima, biti otvoren auto-put Ruma – Šabac, dok će do kraja iduće godine Valjevo biti povezano brzom saobraćajnicom sa auto-putem Miloš Veliki.

Kada je reč o železnici, brza pruga će biti izgrađena od Beograda do Niša ut „veliku podršku EU“, dok će brza pruga do mađarske granice biti završena pre kraja 2025. godine.

Vučić je predočio i da je Srbija do kraja septembra privukla više od tri milijarde evra stranih investicija, te da je povećan nivo investicija kineskih i japanskih kompanija.

O sankcijama Rusiji: Rukovodićemo se interesima Srbije

Vučić je rekao i da će, bez obzira šta mislili o politici EU po pitanju Kosova i Metohije, Srbija i njena vlada morati da nastave da rade na mnogo reformi na svom evropskom putu u okviru vladavine prave, na brojnim infrastrukturnim projektima i usklađivanju viznih režima.

„Ono što za nas predstavlja problem, a nosi sve klastere sva poglavlja jeste situacija na Kosovom i Metohijom i jeste usklađivanje naše sa spoljnom politikom EU“, naglasio je Vučić.

Rekao je da se unutrar vlasti u Beogradu na dnevnom nivou razgovara o usklađivanju sa spoljnom politikom EU, i da naravno da postoje različiti stavovi, ali da nikada neće izaći pred javnostako nemaju u potpunosti jedinstven stav.

„Mi mislimo da smo svoju politiku postavili dobro, ali se okolnosti, naravno menjaju. I dalje smatramo da nije fer da svi imaju odnos prem Srbiji kao da se ništa nije dogodilo 1998. i 1999. Voleli bismo da više razumeju našu poziciju. Mi ćemo se rukovoditi interesima Republike Srbije. Nikome ništa ne dugujemo. Oni kojima nismo uveli sankcije 230 dana, nama su uveli za tri dana bez da ih je iko pritiskao“, podsetio je Vučić.

Kazao je i da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji ne samo zbog povoljne cene gasa ili podrške u Savetu bezbednosti UN, već zbog poštovanja međunarodnog javnog prava i „poštovanja sebe, i elementarnih moralnih principa, jer znamo šta su sankcije nama radile“.

Rekao je da jeon nešto oprezniji prema promeni politike ili dnevnom reagovanju, ali da Beograd neće bežati od teških odluka, ako vidi da ne može dalje.

Dodao je ipak da Srbija u ovom trenutku ne ugrožava svoje interese time što čuva svoju poziciju.

Sa Makronom i Šolcom i u Pragu o Kosovu

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je na samitu Evropske političke zajednice u Pragu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom razgovarao o Kosovu i Metohiji, ali da je to sve što može da kaže, i da je o dijalogu sa Prištinom rekao sve što je imao na početku svog izlaganja.

Mađarsku 1999. pritiskali da kopneno napadnu Srbiju

Vučić je rekao i da mu je premijer Mađarske Viktor Orban otrkio da su ga 1999. godine tadašnji američki predsednik Bil Klinton i britanski premijer Toni Bler pritiskali da kopnom napadne Srbiju kako bi „razvukli srpske snage“.

„To je Viktor Orban odbijao, a u tome da odbije taj pritisak u Beloj kući mu je pomogao (tadašnji nemački kancelar) Gerhard Šreder“, rekao je Vučić.

Dodao je i da je Orbanu tada bivša britanska premijerka Margaret Tačer u Londonu navodno rekla: „Mnogo mi smeta što si odbio da napadneš Srbiju, zbog toga će više britanskih vojnika da pogine“.

Vučić je rekao i da je zahvalan predsedniku Rusije Vladimiru Putinu što je u Savetu bezbednosti UN sprelio da Srbija bude proglašena za „genocidnu državu“, ali da Moskva oko sankcija SRJ ni dan nije čekala, a niko ih nije pritiskao.

Nisam se mešao u izbore u RS, čestitaću kad rezultati budu zvanični

Vučić je negirao navode da se mešao u izbore u Republici Srpskoj, naglašavajući da ima dobru saradnju sa Miloradom Dodikom i Željkom Cvijanović, ali da bi dobro sarađivao i sa bilo kim ko bi ih zamenio na funkcijama, kao što će sa Banjalukom dobro sarađivati svako ko njega zameni na mestu predsednika Srbije.

„Moje je samo da sačekam zvanične rezultate, i koga izborna komisija proglasi za pobednika, ja ću čestitati. Mislim da je to najpošteniji mogući odnos“, poručio je Vučić.

Licemerni protesti protiv Informera

Vučić je rekao i da se lično zalaže za pooštravanje kazne silovateljima, ali da su protesti ispred redakcije Informera zbog objavljivanja intervjua sa serijskim silovateljem u tom tabloidu, licemerni.

On je rekao da verovatno ne bi radio takav intervju da je novinar, ali da se oni koji protestuju „foliraju“ i da su zapravo politički procesi sve što ih interesuje.