Vučić (se) „otkrio“

Kada je Aleksandar Vučić 2015. godine potpisao „Sporazum o Zajednici srpskih opština“, lokalne samouprave sa srpskom većinom je prepustio besporetku lažne države „Kosovo“, ilegalno priznao suprematiju separatističkih propisa na Kosovu i Metohiji, a sve je proglasio uspehom. Vučić je sad naprasno „otkrio smisao“ onoga što je potpisao, pa je izgubio veru u separatiste. Milovan Drecun proriče „veliki haos“.

Što se mrčiš kada kovat nećeš?

Što zbor kupiš kada zborit ne smiješ?

Njegoš

Pošto je Vučićeva Vlada konačno odbacila ustanove vlasti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, koje su zamenile ustanove NATO – režima, valja podsetiti domaću javnost da je sve izvršeno u skladu s politikom Tadićevog režima.

Umir separatista na političkim tekovinama Jeremića i Tadića

NATO na kriznim područjima nakon 2006. godine osim vojnog vrši civilno, socijalno i ekonomsko delovanje[1]. Kosovo i Metohija je oblast čiju upravu NATO smatra svojom legitimnom nadležnošću. U skladu sa doktrinarnim okvirom „NATO 3.0“ ta alijansa deluje u formi civilne misije EU putem „Euleksa[2]“. Nakon ilegalnog uvođenja ove misije, dopuštenjem Jermićeve diplomatije[3], usledio je proces „normalizacije“ odnosa Srbije sa separatistima i do 2013. g. predstavljao se kao „tehnički“ i „politički“[4]. Iako je „normalizacija“ do danas izgledala kao proces uspostavljanja diplomatskog odnosa, njena pravna priroda bila je bezbednosna, potpuno po meri savremene doktrine NATO-a.

Još 2011. g. postignut je niz sporazuma trilateralne forme „Euleksa“, Beograda i Prištine o ličnim ispravama, matičnim knjigama, carinskom pečatu, katastarskoj evidenciji, priznavanju diploma i integrisanom upravljanju državnim granicama / administrativnim linijama (engl. Border Management / IBM). U ime „Beograda“ je sporazume postizao srpski diplomata Borislav (danas Borko) Stefanović sa Editom Tahiri (u ime Prištine). Ustanovljena su i diplomatska predstavništva čiji je element međunarodnosti simulovan nazivom „oficiri za vezu“. Već 2012. godine Dogovorom o međunarodnom predstavljanju i saradnji, Vlada R. Srbije je prihvatila da separatiste naziva „Kosovom“ (sa zvezdicom)[5].

Ustanovljenjem Dačićeve vlade (Aleksandar Vučić je postao „prvi potpredsednik“), u aprilu 2013. godine Skupština R. Srbije je usvojila Rezoluciju o osnovnim principima za političke pregovore sa privremenim institucijama samouprave sa KiM[6]. Članom 1. g. predviđeno je: „Sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene privremenim institucijama u Prištini biće potvrđene ustavnim zakonom i prenete organima Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije“. Ovaj propis je od neobične važnosti, pošto su separatisti ignorisali ovaj propis, a Srbi formirali Skupštinu AP KiM koja formalno i danas postoji.

Posle ovakve Rezolucije su se u „pregovore“ uključili EU i NATO direktno, preko Predstavnice EU za bezbedost Ketrin Ešton. Tadašnji predsednik vlade Srbije Ivica Dačić je sa vođom separatista Hašimom Tačijem 19. aprila 2013. godine potpisao „Briselski sporazum“. Njegov zvanični naziv je Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Veoma je važna činjenica da metapravni element „Briselskog sporazuma“ iz 2013. g. jeste bezbednosni interes EU i NATO, a ne tehnički, politički, socijalni ili međunarodno-pravni interes. To znači da je suština Sporazuma evroatlantski umir oktroisan vladi R. Srbije i kosovskim separatistima pod pritiskom NATO diplomatije. Forma tog EU-NATO umira je jasno ukazala na regresiju međunarodnog prava ka diplomatskoj praksi XIX veka. Aleksandar Vučić je ubrzo u Kosovskoj Mitrovici ubeđivao Srbe zašto moraju da prihvate „Briselski sporazum[7]“. Kosta Čavoški je upozorio da je Sporazum zaključen u formi istorijski prevaziđenog akta o osnivanju realne unije, da separatistička strana nema pravnog subjektiviteta i da sporazum čak nije objavljen u Službenom listu R. Srbije[8].

DSS i SRS su pred Ustavnim Sudom R. Srbije odmah pokrenule postupak ocene ustavnosti „Briselskog sporazuma“. Pred Ustavnim sudom je vođena rasprava[9] o „Briselskom sporazumu“, ali je isti krajem 2014. godine odbacio zahteve pošto je, očigledno, usvojio stav tadašpnjeg ministra pravde Nikole Selakovića (SNS) da je reč „o političkom, a ne pravnom pitanju[10]“.

Javnosti nije bilo jasno zašto se Vučić pred kamerama isplakao pred spomenikom Kralju Milutinu u Gračanici početkom 2015. godine[11]. Njegova vlada je potom unapredila bezbednosne kompromise kojima je NATO sa Tadićem, Jeremićem i Stefanovićem razvijao umir separatista na štetu Srbije. Na osnovu „Briselskog sporazuma“ je premijer Aleksandar Vučić 25. avgusta 2015. g. sa Isom Mustafom potpisao „Sporazum o ZSO[12]“ pod zvaničnim nazivom: Glavni elementi i osnovni principi Asocijacije-Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu[13]. U čl. 1 i 2 „Sporazuma o ZSO“ implicitno je prihvatio važenje „Briselskog sporazuma“, pa je njegova vlada potom ukinula legalne srpske državne ustanove na Kosovu i Metohiji koje su proglašene za „paralelne“. Vučićeva vlada je potom priznala separatističke tvorevine koje je razvio Jeremićev „Euleks“. Uz „Sporazum o ZSO“ Vučićeva vlada je sa separatistima odmah potpisala „implementacione sporazume“ (o energetici i telekomunikacijama), te donela prateće akte radi njihovog sprovođenja[14].

„Gramofonske ploče“ Alksandra Vučića

Tadićev, Dačićev i Vučićev režim su „implmentirali“ sve što im je traženo u korist separatista, a separatisti nisu implementirali ništa u korist Srba. Tači i Vučić su sa sastanka u Briselu 1. februara 2017. g. izašli bez ikakvih informacija za javnost.

Vetar albanskog separatizma je odneo smokvin list sa „Sporazuma o ZSO“ kojeg je Vučić potpisao, pa njegove pravne posledice postaju očigledne. Poslednje legalne ustanove vlasti Republike Srbije na AP Kosovu i Metohiji su prestale da postoje. Sramota Vučićevog režima postaje očigledna pa se vajka i čudi, iako je lično, u proleće 2015. godine, potpisao i sproveo akt kojim se odriče Kosova i Metohije: „Ne verujem im ništa. Oni hoće da naprave Zajednicu srpskih opština, a da od toga naprave nevladinu organizaciju koja će da pušta gramofonske ploče. To je smisao cele njihove priče.“ (…) „Da izvrgnu ruglu sve što je potpisano pre četiri godine“. (…) „Zato su oni sve ovo radili da bi izbacili Beograd i da bi mogli da kažu da mogu to da urade bez Beograda i da mogu da nađu nekog drugog.[15]“

Eto kako se završilo ono što je pre dve godine Vučić nazivao „odličnim poslom za sebe i narod“, „više i bolje nego što smo očekivali“ i „legalizovanje pozicije Srbije“[16].

Ma kakva „NVO koja će da pušta gramofonske ploče“! Bar da Srbi mogu da imaju svoju NVO. I to bi bilo nešto umesto ničega u šta je Srbe Vučić odveo „Sporazumom o ZSO“, pratećim sporazumima i njihovim sprovođenjem. Vučić i dalje prikriva ono što je odavno jasno. Kada sam 2015. godine pisao o sadržini „Sporazuma o ZSO“ doslovno sam tvrdio: „Pogrešna je teza da je pravni položaj ZSO sveden na položaj obične nevladine organizacije. Iako je ZSO teritorijalna organizacija, suštinska ovlašćenja su svedena na znatno manja ovlašćenja od NVO. Pravni subjektivitet ZSO je poput pravnog subjektiviteta nasciturusa, a poslovna sposobnost ograničena joj je već u fazi izrade nacrta sopstvenog najvišeg akta. Pravni kapacitet ZSO prema Sporazumu nema kapacitet lokalne samouprave, a ni teritorijalne autonomije.[17]“

„Čarobni štapić“ Milovana Drecuna

„Mi nemamo čarobni štapić“, vajka se sada Milovan Drecun[18] pokušavajući da svu odgovornost svali na separatiste, koji su mu krivi jer su „umesto obavezne Uredbe o sprovođenju Sporazuma o ZSO pokrenuli postupak pred ustavnim sudom“. Drecun prećutkuje da je Vučić u svojstvu premijera prihvatio važenje svih „propisa“ i „ustanova“ sparatista, pa pred „Ustavnim sudom“ u Prištini nema sile da blokira postupak zbog „političke prirode“ akta kao u Beogradu.

Sećate li se uloge Milovana Drecuna u zanemarivanju Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koju su Srbi formirali 2013. godine u skladu s domaćim i međunarodnim pravom? Drecun se ovoj legalnoj ustanovi Srba sa Kosova i Metohije odmah suprotstavio u svojstvu predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Republike Srbije iz političkih razloga, ubeđujući Srbe da po svom „slobodnom izboru“ učestvuju u formiranju „skupštine“ separatista u Prištini: „Osnivanje Skupštine Kosova i Metohije moglo bi da oslabi poziciju Srbije i sprskog naroda na severu KiM. Nema prostora za bilo kakvu drugu vrstu organizovanja jer sve ono što bi se radilo mimo državne politike uvodi paralelizam u rešenje kosmetskog problema i ne može da ojača, već da oslabi, poziciju srpskog naroda i Srbije, smatra predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun. Milovan Drecun, funkcioner Srpske napredne stranke, istakao je da je briselski sporazum sastavni deo državne politike Srbije u rešenju kosovskog problema i da je njime planirano osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, nakon lokalnih izbora 3. novembra. On je rekao da je stvar njihovog slobodnog izbora“[19]. Skupština AP KiM formalno i danas postoji, ali je njen rad potpuno blokiran.

Zavedeni za Goleš planinu

Siroti Srbi sa Kosova i Metohije su poverovali Drecunu, koji im je toliko godina bio „sve naše“, a nevernima su pomogli da poveruju „oni koji treba“. Tri godine kasnije Zajednice srpskih opština još uvek nema, pa Drecun sad tvrdi da će nastupiti „veliki haos“ i biti preduzete nekakve „mere“. Kakav haos? Kakve mere? Ko će ih preduzeti? Drecun je bio vrlo jasan: „Da Srbi iz srpskih opština sami počnu formiranje ZSO“. Šta to znači? Znači da se Srbi na Kosovu i Metohiji od sad snalaze sami kako znaju i umeju.

U „Sporazumu o ZSO“ kojeg je Vučić potpisao 2015. godine nema izraza „kosovski Srbi“. U međuvremenu, sve telekomunikacije i energetika Kosova i Metohije su podvedeni pod besporedak separatista[20]. To što separatisti nisu sposobni da shvate značaj upisa vlasništva u zemljišne knjige zvaničnici Vučićeve vlade predstavljaju kao svoj uspeh[21]. Izuzetak je jedino HE „Gazivode“[22], pošto je Ibarski Kolašin naseljen Srbima nad kojim separatisti nisu silom zavladali. „Policija“ separatista goni bivše srpske policajce zbog korupcije[23]. Dogodio se izlet jedinica ROSU na sever Kosova[24]. Smenjen je srpske šef poslaničke grupe koji se suprotstavio Tačijevom „ministru“ Ljubomiru Mariću[25]. „Kosovo“ je dobilo međunarodni pozivni broj[26]. Freskopisani „Kosovski voz“ je s pravca ka Kosovskoj Mirovici preusmeren ka Vršcu[27]. Prostorije „Srpsko-ruskog prijateljstva“ i pokreta „Otadžbina“ su spaljene[28]. Poslednji ostatak pravosuđa u Pokrajini (sud, tužilaštvo i administracija) u Kosovskoj Mitrovici je zahvaljujući „sporazumima“ trebalo da bude predat separatistima 10. januara 2017. g, tako da je osoblju prestao radni odnos, a separatisti nemaju nameru da ih integrišu u svoj „pravosudni sistem“[29]. Srušen je zid u Kosovskoj Mitrovici[30]. Separatisti ozbiljno nameravaju osnivanje „Vojske Kosova“[31].

Aleksandar Vučić je i dalje na čelu Vlade R. Srbije. Milovan Drecun je i dalje na čelu Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine R. Srbije. Ljubomir Marić je i dalje „ministar za lokalnu samoupravu“ kosovskih separatista.

Oktroisani diktat bez pravne svrhe

Politički status separatista na Kosovu i Metohiji je razvijan od 1999. godine do danas. Iako je Vučićev režim „Sporazumom o ZSO“ i pratećim aktima tvorevinama separatista dao privid legalnosti, smisao svih tih akata nije pravni. Katastrofa je to što je Vučić onemogućio postojanje i rad legalnih ustanova i službenika srpske države na Kosovu i Metohiji jer ih je NATO – diplomatija proglasila za „paralelne“.

Jedino pravno stanje ima svojstvo trajnosti. Besporedak se može nametati godinama, ali je njegova suština u nasilju. Ono što nastaje nasiljem nestaje uvek prestankom nasilja. Nasilje protekom vremena ne postaje pravo i ne dobija pravni smisao čak i ako se zaodene pravnom formom s pismenim pristankom i potpisom Vučića. Suština prava je u njegovoj svrsi koji je pravda a ne forma.

Prevlast prava nad nasiljem će postati očigledna čim oslabe NATO – nasilnici iz čije premoći izvire značaj separatista i njihovih pomagača u srpskoj vlasti.

Dušan Kovačev

www.fsksrb.ru

____________________

[1] Kovačev, Dušan – Kriza kao bitan element postojanja NATO, CSA, 25. 5. 2012. g.

[2] “In Kosovo, the NATO peacekeeping force KFOR works closely in the field with the EU’s Rule of Law Mission in Kosovo (EULEX)”. Videti: NATO – EU Relatinos, www.nato.int, Fact Sheet, Public Diplomacy Division (PDD) – Press & Media Sectio, July, 2016.

[3] Kovačev, Dušan – Saving Private Jeremic, FSK, 15. 10. 2016. g.

[4] Đukanović, Dragan – Odnosi između Beograda i Prištine od tehničkog do političkog dijaloga, Doiserbia, Narodna biblioteka R. Srbije, 2013. g.

[5] Doslovno: „U tom smislu `’Kosovo*` je jedini naziv koji će se koristiti u okviru regionalne saradnje.“ Videti: Čl. 2, Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, Vlada R. Srbije.

[6] Rezolucija o osnovnim principima za političke pregovore sa privremenim institucijama samouprave sa Kosova i Metohije, Sl. Glasnik R. Srbije. 4/2013.. g, dostupno na Paragraf Lex.

[7] Vučić: Sporazum je jedini način da Srbija opstane, da postoji, RTV, 12. 5. 2013. g.

[8] O pravno nemogućoj formi ovog sporazuma videti: Kosta Čavoški: Briselski sporazum – ukidanje poslednjih ostataka državnosti Srbije na KiM, Fond Slobodan Jovanović, 30. 5. 2013. g, (Video), dostupno na NSPM.

[9] Beta – Selaković: Ustavni sud nenadležan za ocenu Briselskog sporazuma, Blic, 24. 6. 2014. g.

[10] Petrović, Aleksandar – Politika“ saznaje: Ustavni sud odbio da odlučuje o Briselskom sporazumu, Politika, 14. 12. 2014. g.

[11] Santovac, Adam – Premijerove suze kod spomenika u Gračanici, N1, 14. 1. 2015. g.

[12] Tačan naziv „Sporazuma o ZSO“ iz 2015. g. je: Glavni elementi i osnovni principi Asocijacije-Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. Zasnovan je na Briselskom sporazumu“ iz 2013. g. čiji tačan naziv je „Prvi sporazum o glavnim principima normalizacije“.

[13][13] Dokument na engleskom jeziku: Association / Community of Serb majority municipali’es in Kosovo – general principles, main elements , EEAS, docs/150825_02.

[14] Na osnovu akta „Zaključci EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o energetici“ i „Zaključci EU posrednika o sprovođenju Sporazuma o energetici iz 2013. godine“ iz 2013. godine“ , postignuti su i „Sporazumi u vezi sa energetikom“ 25. 8. 2015. g, i donet akt pod nazivom „Telekomunikacije“ i „Akcioni plan u oblasti telekomunikacija“, (PDF plana) 25. 8, 2015. g, Sve dostupno na sajtu vladine Kancelarije za KiM.

[15] Tanjug, Srna – Vučić: Ne verujem ni Albancima ni onima koji ih štite, oni bi od ZSO da naprave NVO koja pušta ploče, Blic, 6. 2. 2017. g.

[16] Vučić čestitao Srbima na KiM-u formiranje ZSO: Postigli smo više i bolje nego što smo očekivali, KSPl , 25. 8. 2015. g.

[17] Kovačev, Dušan – ZSO kao Potemkinovo selo ili ilegalno prepuštanje Srba besporetku tzv. „Republike Kosova“, NSPM, 3. 9. 2015. g.

[18] Drecun: Ukoliko se ne formira ZSO, imaćemo veliki haos, N1, 8. 2. 2017. g.

[19] Sever KiM: Srbi formirali privremenu Skupštinu, Vesti onlajn, 4. 7. 2013. g.

[20] Telekom je preneo svoje vlasništvo na „ćerku firmu“ „Telekom DOO“ koja će funkcionisati u skladu sa separatističkim „propisima“, a šef Kancelarije za KiM je to proglasio „uspehom“. Videti: Sporazum o telekomunikacijama, Đurić: Dogovorom sa Prištinom sačuvana imovina Telekoma, Blic, 13. 11. 2016. g;

[21] Gedošević, Lana – Otkrivamo: Dogovor Beograda i Prištine o telekomunikacijama postignut na potpuno neočekivan način, Blic. 14. 11. 2016. g.

[22] Vlašković, Zoran – Brana i HE Gazivode pripadaju Zubinom Potoku, KM Novine, 19. 2. 2015. g.

[23] Albanski mediji bruje: Srpski policajci iz Kosovske Mitrovice pod istragom zbog mita, Telegraf, 19. 12. 2016. g.

[24] Tanjug – Rakić: Tražimo hitno povlačenje ROSU sa severa Kosova, Srbin.info, 14. 1. 2017. g.

[25] Fonet, Srpska poslanička lista smenila Slavka Simića, Večernje Novosti, 21. 12. 2016. g.

[26] Kosovu dodeljen međunarodni pozivni broj, N1, 15. 12. 2016. g. Srpskoj javnosti je Kancelarija za KiM iznela racionalizaciju kako pozovnim brojem +383 i dalje raspolaže Srbija, jer je navodno Kosovo „geografska“ a ne međunarodna oblast.. Videti: Pozivnim brojem ‘383 i dalje raspolaže Srbija, Jedinstvo, 23. 11. 2016. g; Đurić: Telekom ostaje srpski, +383 u vlasništvu Srbije, Jedinstvo, 21. 11. 2016. g.

[27] Veliko interesovanje za oslikani voz do Vršca, RTV, 3. 2. 2017. g.

[28] Radulović, I – Požar uništio prostorije „Srpsko-ruskog prijateljstva“ u Kosovskoj Mitrovici, Večernje novosti, 7. 2. 2017. g;

[29] Odložena integracija srpskih sudija u kosovski sistem,Sputnjik,9. 1. 2017.

[30] Radovi u Mitrovici: Zid je srušen, niče ograda, Alo, 7. 2. 2017. g.

[31] Kosovska skupština: Usvojena rezolucija za formiranje vojske, RTS, 14. 2. 2017. g.