Povodom svetskog dana slobode medija, AleksandarVučić čestitao je srpskim medijskim kućama i novinarima ovaj praznik i poručio da će se njegova vlada zalagati za slobodu medija, govora i izražavanja. Ko ga ne zna skupo bi ga platio. Evo nekoliko najupečatljivih primera Vučićeve cenzure koje bi trebalo upisati u udžbenike političke manipulacije.
Foto: Kurir
Da krenemo od Vučićevih radikalskih dana. 1998. godine Aleksandar Vučić, tadašnji član Srpske radikalne stranke, postaje ministar informisanja. Njegovo ministrovanje upamćeno je po drakonskom Zakonu o javnom informisanju. Prosto rečeno, taj zakon je imao za cilj da sankcioniše sve medije koji su otvoreno pisali protiv tadašnjeg Milošević-Šešelj režima. Tim zakonom su određene enormne kazne za medijske kuće koje su otvoreno kritikovale tiraniju tadašnjih vlastodržaca.
Prvi na udaru bili su Dnevni telegraf, Evropljanin, Danas, Glas javnosti, Blic, Studio B i drugi mediji kojima su po hitnom postupku, prema nekim navodima, bile izrečene kaznene mere vredne više miliona tadašnjih maraka. Vučićev zakon je uzrokovao i gašenje Dnevnog telegrafa čiji je uradnik bio Slavko Ćuruvija. Vučić je tada čak i izjavio da će mu se kad tad osvetiti. Pogledajte snimak koji dokazuje tiraniju Aleksandra Vučića nad medijima.
Premotajmo petnaestak godina unapred, Aleksandar Vučić se ponovo nalazi na vlasti, ovoga puta na mestu prvog potpredsednika vlade. Decembra 2013. godine sa programa radija B92 ukida se emisija “Mentalno razgibanja”. Mediji i stručna javnost kao i sami autori, do duše indirektno, imenuju Aleksandar Vučića kao krivca za ukidanje emisije. Vučić je naravno to demantovao. Ko bi priznao?
Prema pisanju dnevnig lista Danas, ukidanje emisije je usledilo zbog “neslane šale” na Vučićev račun zbog njegove tajne svadbe. O tajnoj svadbi Aleksandra Vučića nije se pisalo u zvaničnim medijima. Međutim, Teleprompter.rs je o ovoj temi pisao nekoliko puta u znak protesta protiv opšte cenzure medija. Istina je da nikoga ne bi trebalo da interesuje privatni život neke osobe, ali ženidba važne političke ličnosti u jednoj državi je svakako vest o kojoj se piše. Nekima se ta činjenica ne dopada, ali domaći mediji su iz minuta u minut prenosili rođenje kraljevske bebe. Zašto bi pisanje o Vučićevoj svadbi bilo drukčije? Osim ako se ne što ne krije.
Međutim, razvod od tadašnje supruge Ksenije, sa kojom ima dvoje dece, bio je brz i tajan. Svadba sa novom ženom Tanjom ili Tamarom (ta dva imena se spominju u javnosti) Đukanović iz Loznice je održana u strogoj tajnosti. Zašto?
Međutim, nekoliko meseci kasnije, dnevni list Informer objavljuje “ekskluzivnu” i “spontanu” fotografiju Vučića sa novom suprugom kako sede u jednom beogradskom restoranu. Teleprompter.rs je došao i do fotografije sa venčanja. Naši čitaoci iz Loznice javljali su nam se sa informacijama da su mobilni telefoni i fotoaparati na svadbi bili strogo zabranjeni.
Pre nedelju dana, zvanični mediji objavljuju informaciju da je Vučićevo nerođeno dete sa novom suprugom preminulo tri dana pre rođenja. Tragičan događaj za svakog čoveka, ali ta vest nije bila cenzurisana. Samim time je potvrđeno da se Vučić razveo od Ksenije, ponovo oženio i čekao prinovu sa novom suprugom. Dakle, ukidanje emisije “Mentalno razgibavanje” sa radija B92 zbog te “neslane šale” je bilo u potpunosti besmisleno i tragično za slobodu govora i izražavanja.
Aleksandar vučić i supruga Tamara Đukanović
Pisanje o Vučićevoj tajnoj svadbi nije odraz tabloidizacije ili tračanjenja, kako neki tvrde, već odraz opšte cenzure i gušenja slobode govora.
Dalje, na samom početku predizborne kampanje u februaru 2014. godine opšta cenzura je ponovo doživela svetlost dana. Komični snimak Vučića kako spasava dete iz smetova tokom nevremena koje je zadesilo mesto Feketić masovno je bio ukidan sa društvene mreže Jutjub. Iza masovne cenzure ponovo se krio lik Aleksandra Vučića.
Teleprompter.rs je došao do informacija da je Radio-televizija Srbije preko posrednika “KVZ Music” zahtevao od Jutjub administratora da sklone snimak sa te društvene mreže pod izgovorom kršenja autorskih prava.
Odgovor o KVZ Music povodom uklonjenih snimaka sa Jutjuba
Stotoine RTS-ovih snimaka i serija nalaze se na Jutjubu koji direktno krše njihova autorska prava, ali te snimke RTS nije zahtevao od Jutjuba da ukloni. Vučić je, naravno, posle opšte pobude u javnosti, demonatovao navode da on stoji iza cenzure i postavio sporni snimak na svoj Fejbuk profil. Ko želi da veruje njegovim dobrim namerama, verovaće, ali činjenica je da Aleksandar Vučić ima bogatu istoriju kada je reč o cenzuri medija.
U toku predizborne kampanje 2014. godine, Aleksandar Vučić gostuje u emisiji “Teška reč” na TV Pink. Tada je najavljeno da će Vučić uživo odgovarati na pitanja gledalaca. Neki su se možda ponadali da će zaista dobiti priliku da Vučiću postave konkretno pitanje, ali očito je da su sva pitanja gledalaca bila unapred pripremljena i nameštena. Teleprompter.rs je izdvojio sve nameštene pozive, pa sami prosudite da li je reč o unapred pripremljenim pitanjima ili ne. Interesantno je napomenuti da ni jedan “gledalac” nije izrazio stav koji je protiv politike Aleksandar Vučića.
Najnoviji oblik pokušaja cenzure Aleksandra Vučića i njegove stranke dogodio se 27. aprila 2014. godine. Tada je u jutarnjem programu RTS-a šef desta Večernjih novosti Srđan Škoro otvoreno kritikovao kompetentnost Vučićeve vlade. Istog dana je objavljeno i saopštenje Srpske napredne stranke u kojem se kritikuje RTS. U sopštenju je navedeno da ”Radio-televizija Srbije, umesto da bude javni servis svih građana, služi kao svakodnevni poligon za prljave napade na predsednika SNS-a Aleksandra Vučića”.
Imali smo prilike da prethodnih dana, kao i danas, u danu kada se formira Vlada Republike Srbije, budemo svedoci bujice neosnovanih primedbi voditelja RTS-a, sa jedinim ciljem – da se unizi nova Vlada i ugled Aleksandra Vučića, navodi se u saopštenju SNS-a.
Tada su se oglasila i novinarska udruženja. UNS je ocenio da optužba SNS-a, “bez navođenja bilo kog primera navodne ‘prljave kampanje’, predstavlja klasičan vid pritiska na RTS i slobodu medija”. Saopštenje Srpske napredne stranke oštro je osudio i NUNS.
U saopštenju, NUNS je naveo da takav nastup vladajuće stranke vraća Srbiju u vreme kada su mediji bili “ili apsolutno poslušni, ili su se držali svoje uređivačke politike rizikujući opstanak, pa i živote novinara i urednika”.
Još jedan pokušaj grube cenzure dogodio se kada je iz Narodne Skupštine odlučeno da se zabrani pristupu pojedinim medijskim kućama tokom polaganja zakletvi novih ministara Vučićeve vlade.
Zakletvu novih ministara, prema saopštenju Skupštine, mogli su da snime i fotografišu samo Rojters, TV Pink, Infobiro, Tanjug i službe parlamenta i vlade. Rojters kao strana agencija jer Vučiću odgovara da internacionalne agencije prenose njegove govore. TV Pink zato što ta medijske kuća otvoreno podržava i promoviše Vučića još od prvog ulaska u vladu 2012. godine. Infobiro jer taj video servis naplaćuje snimanja od klijenata kao što su političke stranke i nikada ne pušta u javnost kritike na račun njihovih klijenata. Tanjug zato što je to preduzeće u vlasništu države i prenosi vesti bez ijednog komentara novinara ili kritičara.
Uzimajući u obzir sve činjenice koje su opisane u ovom tekstu, kako je moguće poverovati da će se Aleksandar Vučić zalagati za slobodu medija, govora i izražavanja?
