„U Srbiji neće moći da se živi bolje dok ne bude uništen Cane Subotić“, govorio je na jednoj od tribina 2002. godine, tada borac protiv kriminala i korupcije, generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić.
Ubrzo zatim, Vučić, zbog izjave jednom podgoričkom dnevnom listu u kojem je iznosio tvrdnje da je „Cane naručilac likvidacije generala Badže“ dobija od Subotića tužbu.
Ipak, kada je počela priprema antisrpskog projekta, stvaranje Srpske napredne stranke, Vučić se u Parizu 2007. godine, u hotelu Ric, sastaje sa Stankom Subotićem i Milom Đukanovićem. Uz Milovu podršku i blagoslov sklopljen je brak švercera cigareta i čoveka koji je preko noći proevropski evoluirao.
Proevropska transformacija svesti za 180 stepeni učinile su da se „neprijatne“ izjave i tužbe zaborave. Da je sadašnji premijer čovek od reči, govori i činjenica, da je na tom sastanku bratu Milu i prijatelju Canetu obećao da će ga osloboditi svih optužbi ukoliko, naravno, zagospodari Srbijom. Za taj poduhvat bila mu je preko potrebna „prijateljska“ finansijska injekcija.
Danas, osam godina nakon tog sastanka, Stanko Subotić poznatiji kao Cane Žabac i njegova grupa pravosnažno su oslobođeni svih optužbi da su krijumčarili cigarete tokom devedesetih godina i da su na taj način oštetili državni budžet.
Državni budžet jeste oštećen ali je zato budžet Srpske napredne stranke itekako pun. Ostvarili su suficit. Najrentabilnija organizacija u Srbiji. I premijer, kao što vidite „drži reč“! Jer, Cane vrti gde burgija neće. Da se Mišković nije zaigrao, pa finansirao Vučića, umesto Nikolića, danas bi već čitali da je i on pravosnažno oslobođen. To je ta naprednjačka borba protiv korupcije i kriminala u kojem ova režimska stranka apsolutno „nema“ nikakav uticaj na „nezavisno“ sudstvo. Verujmo da nikakvih pritisaka nije bilo.
I sada, džabe je i pisati da je Milo Đukanović finansirao dolazak na vlast Srpske napredne stranke i da je davao velike novčane podstreke Nikoliću i Vučiću da se otcepe i pokušaju puč. Džabe je pisati i da je upravo Stanko Subotić tu takođe igrao ključnu ulogu. To se više i ne krije. Oslobađajuća presuda jasno nam stavlja do znanja, u Srbiji se isplati biti kriminalac. Pod naprednjačkim režimom, naravno. Ali… Da bi došli do „ali“ bitno je pripremiti par koraka. Bitno je i da se ide redom. Prvo, kriminalac postaje biznismen. Zatim, biznismen se sastaje sa potencijalnim vladarom. Nakon „pametnog“ ulaganja, potencijalni stvarno postaje vladar. Vladar zadovoljan kako se stvari odvijaju, kriminalcu čisti biografiju i predstavlja ga uspešnim biznismenom. Biznismen postaje neformalni savetnik vladara. Neformalni, za sada…
Ipak, mora se priznati da je učenik nadmašio učitelja iliti sin – oca. Vučićev politički otac, Tomislav Nikolić, zaribao je s Fondacijom, diplomom i vikendicama. Vučić je svoju spregu s kriminalcem tj. biznismenom pokrio pravosnažnom oslobađajućom presudom.
Vučić sit, žapci na broju!
Miljan Damjanović, SRS
oslobodjenje.rs
