Danima već Neša Slina, Vulin i keramičar, trenutno poznatiji i kao ministar odbrane tobože brinu za bezbednost njegove preuzvišenosti premijera Srbije.
Glavnog i odgovornog za propast u koju bespovratno srljamo. Okupirani od vlasti, vojske, sopstvene policije, zapadnih agenata i svih poznatih i nepoznatih sila.
Kako veli mali komunista, nije lako biti premijer koji uživa veliku podršku sopstvenog naroda.
Verovatno da nije lako biti premijer u Srbiji i uživati veliku podršku šiptarskog i muslimanskog naroda.
Raditi svakodnevno na štetu onih u čijoj državi i na čijoj grbači živiš, a u korist onih koji okupiraju narod te zemlje. Teško utiče na san, živce a bogami i može ugroziti bezbednost.
Međutim, dvojica pomenutih, kontraindiktornih sa samim sobom, nisu bili ni svesni koliku su istinu izneli, govoreći o premijeru i podršci kakvu uživa među svojima, jer narod Srbije čoveka koji je vodi u ponor ne smatra svojim, a još manje ga voli.
Ipak taj premijer, ministar policije, ministar vojni i mali Mirin (Bog sveti samo zna zašto se on u sve trpa, van svojih nadležnosti), već danima trube o Srbiji kao jedno od najbezbednijih zemalja na Balkanu, sa odlično opremljenom vojskom, policijom (verovatno da bije narod), službama koje sve kontrolišu.
Pohvale se svaki put kada uhapse nekog klinca koji je iz dosade slao preteće poruke, kad god privedu nekog „huligana“ očajnika koji je van sebe nasrnuo na nekog poznatog sa TV da iskali sav bes koji se u njemu slio zahvaljujući dobrobitima ovog režima, ili pak nekog čiji im se status nije preterano svideo.
Međutim na utakmici procenjenoj kao visokorizična u sred Beograda nad stadionom u Humskoj, pred milion gledalaca uživo i ispred malih ekrana „mala letelica“ koja je mogla u sebi sadržati i bombu, razvila je albansku zastavu, ali ne bilo koju već onu sa ucrtanim granicama za koje lobiraju već godinama, takozvanu „Veliku Albaniju“.
Zastava vrlo simvolično, kao znak okupacije sa visine sadrži na sebi mapu „Velike Albanije“, kao i fotografije Ise Boletinija i Ismaila Đemalija, koji su prvi, 1912. godine podigli albansku zastavu. Zastava „Velike Albanije“ obuhvata Albaniju, Kosovo, deo Crne Gore, Sandžak, jug Srbije do Niša, zapadnu Makedoniju i deo Grčke.
Oni koji bolje poznaju praksu koja se sprovodi prilikom ulaska na stadion, znaju kakvi rigorozni pretresi se vrše, kako su onda te čuvene službe i bezbednost zatajili pred ovako nečim?!
Pre samo dva dana bilo je odlučeno usled procene bezbednosti da neće biti dozvoljen dolazak šiptarskih navijača, ipak od sinoć autobusi su nastavili da stižu.
Divljanje i jasne provokacije bile su prisutne tokom celog dana, posebno u okolini stadiona Partizana, a ono što su režimski mediji nazvali „malim incidentom“ nije ništa drugo nego druga obećanja parada zapadu – šiptarska parada.
Razlog zašto su Albanci i stigli u Beograd, da iskažu podršku svom premijeru i zauzvrat dobiju svoju paradu!
I dok vlastodržcima koje dobro opremljena vojska i policija, od gladnog i besnog naroda štiti, i dalje smeta „zid plača“, ja ću samo parafrazirati Milana Malenovića: Zar je srpski narod zaista mislio da će Vučić izneveriti svog oca?
Nove epizode serije „Braća“ u vezi sa hapšenjem drugog brata (ili trećeg) pratićemo narednih dana u nastavcima novih sveže režiranih scenarija za okupirani narod…
Vesna Veizović
