U svetu je 1950-te godine bilo 6 miliona studenata, a 2023. godine, taj broj je bio čak 260 miliona! Srbija nije propustila ovaj trend, ni tokom socijalizma ni nakon 2000. godine. U Srbiji je 2021/2022. godine obuhvat odgovarajućeg uzrasta visokim obrazovanjem bio 57,4%, čime je i naša zemlja ušla u kategoriju generacijske zasićenosti visokim obrazovanjem.
Ova brojka obuhvata sve akreditovane visokoškolske ustanove u zemlji, javne („državne“) i privatne, bolje i lošije rangirane po međunarodnim standardima, domaće i poneku stranu. Bitno je znati da je 83% studenata 2023/24. godine studiralo na državnim univerzitetima i višim školama, a 17% na privatnim.
Od studenata svih univerziteta skoro 2/3 je studiralo na dva najveća, beogradskom i novosadskom, koji i zauzimaju najbolje pozicije na Šangajskoj listi. Skoro svi ti studenti koji čine više od polovine svoje generacije su pristigli iz domaćeg sistema osnovnog i srednjeg obrazovanja, pa se može reći da je taj sistem nekako uspevao da drži priključak sa svetom. Naravno, svako ko je imao ili ima dete koje se školuje u tom sistemu zna da je uloga porodice na ovom putu od izuzetnog značaja.
Zašto je za Srbiju značajno da skoro pola jedne generacije prođe 4-6 godina obrazovanja na srednjem do izuzetno visokom nivou kvaliteta?
– Ne radi se samo o postizanju stručnih kvalifikacija. Radi se i o slobodi i kritičkoj misli. Naime, savremeni univerziteti počivaju na naučnom radu njihovih profesora i saradnika i oni ne bi bili ništa više od produžene i malo zahtevnije srednje škole da se na njima stalno ne osavremenjuju i inoviraju sadržaji i metode rada. A napretka i inovacije u nauci nema bez stalnog kritičkog preispitivanja do tada postignutih znanja i „istina“ i bez slobode da se to čini. Dakle, kritičko promišljanje je jedan od ključnih faktora uspešnog visokog obrazovanja. A kada studenti nauče da kritički promišljaju teme iz svoje oblasti usavršavanja oni kritički promišljaju čitav svet oko sebe. I zbog toga su univerziteti već decenijama žarišta društvene kritike i povremenih protesta – navode u Resornom odboru za visoko obrazovanje i nauku stranke Srbija centar (SRCE).
Ima još jedan bitan faktor koji ističe izuzetan značaj univerziteta u jednom društvu. Sve dok procenat mladih u generaciji koji upisuju fakultete raste to znači da mnoga deca iz porodica sa lošijom finansijskom situacijom i društvenim položajem dobijaju šansu da naprave iskorak i afirmišu se. Ovo dopunjava sliku o univerzitetima kao mestima slobode, kritike i društvenog napretka.
– Ovo je istina koja je Vučića žestoko lupila po glavi kada su studenti ušli u protest i u kratkom roku se povezali u celoj Srbiji, a u tome ih u velikom broju podržali njihovi profesori. Pa su se još pridružili i maturanti srednjih škola, a veliki broj njihovih profesora ušao u štrajk ili drugi oblik protesta. Taman kad je Vučić mislio da se život na univerzitetima u Srbiji odvija rutinski i svi su manje više namireni, jer on veruje da svi sve u životu gledaju samo kroz materijalne vrednosti, pojavio se pokret koji je tražio slobodu, pravdu, pošteno takmičenje i napredovanje prema zaslugama. To su vrednosti koje donose bezbedan i pravedan napredak pojedincima i čitavoj zemlji, nasuprot neodgovornosti i nestručnosti koje su ubile 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. I nije to jedina teška istina koja se otvorila pred Vučićem sa građanskim protestima 2024/25. Budući da je on već gledao da stavi pod kontrolu ceo sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja, gurajući SNS lojaliste čak i u roditeljske savete (o direktorima škola da ne govorimo) šokiralo ga je saznanje da iz tih škola izlaze deca koja razmišljaju svojom glavom i traže slobodu i pravdu, što znači da je mnogo roditelja i nastavnika radilo po savesti i negovalo temeljne ljudske vrednosti kod dece – kažu u Resornom odboru za visoko obrazovanje i nauku stranke Srbija centar.
Iz stranke SRCE kažu i sledeće:
– Dovoljno je godina prošlo da naučimo kakav je Vučić. Njegova osveta je bila očekivana. Trebalo mu je vremena da se konsoliduje posle zadobijenog udraca i instalira svoje ćaci kadrove na odgovarajuća mesta, a sada se već može videti da kreće relativno diskretna ali evazivna kazna. Smene direktora srednjih škola, otkazi nastavnicima koji su istrajavali u protestu, gašenje čitavih departmana na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, očekivano preseljenje i moguće rasformiranje Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici (o kojem ionako nema podataka u zvaničnoj statistici Republike Srbije), pokušaj smene dekanke Fakulteta političkih nauka u Beogradu, nelegitimno osnivanje fakulteta za srpske studije u Nišu, konstantni pritisak inspekcija na pobunjene fakultete i univerzitete.
– Ova borba slobodnog duha nove političke generacije protiv kriminalne SNS hobotnice, koju gledamo već više od godinu dana, možda je za dugo godina poslednja šansa da Srbija očuva ključni supstrat za dugoročan i održiv razvoj. Zato odbrana univerziteta i čitavog obrazovnog sistema od neoradiklaske pošasti mora biti cilj svakog iskrenog borca za demokratiju i vladavinu prava. Da, treba nam reforma visokog obrazovanja, ali ne tako da ga podjarme SNS kadrovi sa kupljenim diplomama i plagiranim doktoratima, nego tako da se konstantno povećava efikasnost univerziteta i unapređuju uslovi za naučni i nastavni rad i dostupnost studentima iz svih društvenih slojeva – poručuju iz RO stranke SRCE.
Trampova glupa tvrdnja da Ukrajina bi bez američke pomoći pala za jedan dan. On je samo naudio Ukrajini produženjem rata. Ona i ovako i onako biće ruska teritorija, a za vreme ratra izgubila je veliki broj vojnika, pobeglo stanovništvo u inostranstvo, ima razrušene zgrade, puteve i mostova i ameri su odneli dosta mineralnih bogatstava. Za obnovu svega toga potrebno je vreme i novac. Ukrajini nije potrebna Trampova pomoć, koja je ubija u pojam. Ako Ukrajina nije naudila Trampu, to će učiniti Iran.
Penzionerski gnjavator!
Vučić nije veleizdajnik, več veleotimač penzija. On je otimao penzije punih četiri godine, a otete penzije nije se setio da vrati svojoj glasačkoj mašini. Dalje, uz pomoć MMF penzije sa 60% prosečne neto plate je skinuo na 40%, a priča-laže da penzije nikada nisu bili veće, a nije pitao penzionere šta mogu da s tim parama da kupe, a oko milion penzionera gladuju ili su na ivici gladi, međuvremenu troškovi rastu li rastu. Ove argumente nikada ne pominje, a samo laže da su penzije najveće u njegovoj istoriji, a vlasnici te penzije, koje on veliča, manje mogu stvari da kupe pre nego što je on zalegao na zasluženim vlastima.