Vučić uporedio Briselski sporazum sa Dejtonskim

1
575

2016-08-11_071732
fakti

Vučić: „Nisam se plašio ni kada su mi u Briselu pretili“

Kandidat za premijera je rekao, kritikujući DSS, da je „Kosovo dobilo nezavisnost“ u vreme kada su oni bili na vlasti. To pokazuje da on više nije u dilemi, to jeste, da je spreman da prizna nezavisnost šiptarsko-natovske kvazidržave, ali to još zvanično ne čini jer još za takav čin nije sazrelo vreme.

Svakako da poređenje Dejtonskog i Briselskog sporazuma nije moguće. To mandatar Vučić dobro zna, ali nečim mora da zamajava narod, pre nego što se odluči na poslednji korak koji mu je po naredbi NATO-a i EU još ostao da preduzme. I ne treba sumnjati da će Vučić, možda i daleko brže nego što možemo da pretpostavimo, „rezignirano“ saopštiti narodu Srbije da smo Kosmet poklonoli Šiptarima, a sve, eto, za dobrobit i sreću srpskog naroda.

Uostalom, zar nam on ne poručuje kako je dobro za Srbiju da ima što više Šiptara u „centralnoj Srbiji“ – tako će nam „skočiti standard“!?

U jednom trenutku Aleksandar Vučić se u Skupštini pohvalio (što inače često čini) „da se nikoga ne plaši“, dodavši tome „da se nije uplašio ni kada su mu u Briselu pretili“, kada je prvi put odbio da potpiše Briselski sporazum. Dakle, on priznaje da su mu u Briselu pretili, a ako je to tako, on bi morao da danas jasno kaže ko mu je pretio i na koji način mu je pretio. Naravno, možemo s velikim stepenom verovatnoće da pretpostavimo da mu je pretila Ketrin Ešton (odnosno čelnici EU), odnosno oni koji su mu takav sramotni „sporazum“ stavili pod nos.

Ako tome svemu dodamo i činjenicu da je Vučić tada, po sopstvenom priznanju, spavao na briselskom podu prostrvši svoj mantil, tada nam postaje sasvim jasno da je „najmoćniji“ čovek Srbije potpuno bez snage u spoljnopolitičkom miljeu. Tada postaje očigledno da će on morati da prizna natovsku paradržavu na srpskoj teritoriji onog časa kada za to dobije naređenje Zapada.

Da Vas podsetimo:  Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u Paulin Dvoru

D.G.

1 KOMENTAR

  1. Dozvolite mi da citiram priču Slon i uže iz knjige dr K. Crnkića -Pazi kojeg vuka hraniš.
    „Jednom prilikom, dok je prolazio pored slonova, čovek zastade i zaćuđeno se zapita kako to da ova velika stvorenja bivaju zadržana samo malim užetom koje im vežu za prednju nogu.
    Nikakvi lanci, nikakvi kavezi, samo uže za koje je bilo očito da ga ovi slonovi mogu pokidati bilo kada, samo kada bi pokušali da pobegnu. Iz nekog razloga oni to nikada ne čine i čovek beše jako zbunjen ovom činjenicom.
    U tom trenutku je primetio treneta u blizini, te ga upita zašto te velike životinje stoje tu i ne pokušavaju pobeći. Trener mu odgovori: “ Znate kad su slonovi mladi i mnogo manji nego sada, koristimo uže iste veličine kako bismo ih vezali, a koje oni nemaju snage prekinuti. Kada odrastaju sve više se navikavaju na činjenicu da ne mogu pobeći. Počinju verovati da ih uže još uvek može zadržati i zato i ne pokušavaju više pobeći.
    Čovek je bio zapanjen. ovi veliki slonovi se mogu u svakom trenutku osloboditi tih užadi, pa i svog dresera, ali zbog njihovog ušančenog uverenja da ne mogu, ostaju tu zaglavljeni i zarobljeni zauvek“

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime