Vučić vlasnik države Srbije, koji se pita za sve, a ne odgovara nikome
- Predsednik države se ponaša kao da je diplomatija Srbije njegova privatna stvar
- Vučić preko mosta na Dunavu, sa buketom cveća, ide u susret Kolindi Grabar Kitarović
- Ko je tajanstveni vlasnika Beograda na vodi čiji su interesi važniji od interesa dva miliona Beograđana
Piše: akademik Ljubomir Simović
Godina je prošla u znaku pandemije kovida 19, a sudeći po svemu, pratiće nas i tokom sledeće godine. Prošla je i u znaku otvorene autokratije, koja će se, sudeći po svemu, takođe nastaviti i u godini koja dolazi.
Način na koji Vučić obavlja dužnost predsednika Republike daleko prevazilazi kompetencije koje predsedniku propisuje Ustav. On se ne ponaša kao predsednik, već kao vlasnik ove države, kome sve pripada, koji svim raspolaže, koji o svemu odlučuje, o svemu sudi, koji se pita za sve, od koga sve zavisi, i koji za ono što radi ne odgovara nikome.
U želji da ostvare neka svoja prava, neki građani se, kao vrhovnom sudiji, obraćaju njemu, tražeći da im pomogne, da interveniše, da presudi, da ispravi krivu Drinu, a pritom ne shvataju da mu takvim molbama priznaju pravo da vlada na način na koji vlada.
Preseljenje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim – čija je to odluka?
Vučić je u Vašingtonu, između ostalog, potpisao i obavezu Srbije da svoju ambasadu iz Tel Aviva preseli u Jerusalim, čime se ozbiljno dovode u pitanje naši odnosi sa čitavim nizom država. Ne možemo a da se ne zapitamo ko stoji iza te odluke – vlada, ministarstvo inostranih poslova, Narodna skupština – ili je to njegova lična odluka, doneta bez konsultacija sa bilo kim, kao da je diplomatija Srbije njegova privatna stvar.
Kad je već reč o Vašingtonskom sporazumu… setite se one hoklice na kojoj je pred Trampovim stolom sedeo Vučić. Možete li na toj hoklici da zamislite Erdogana ili Orbana, ili Micotakisa – da ne pominjem Angelu Merkel!
Vučić: “Nikada Srpska Krajina, nikada Glina neće biti Hrvatska!“
Kada Vučić, koji je bio visoki funkcioner Radikalne stranke, stranke koja je zapadnu granicu Srbije videla duboko u Hrvatskoj, na liniji Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, danas, kao naprednjak i predsednik Srbije, na ustoličenje novog episkopa dalmatinskog, u crkvu Svetog Spasa u Šibeniku, kao svog izaslanika, pošalje ministra odbrane, ministra vojnog, kakva je to politika? Kakva je razlika između onog radikala, koji je u Glini 1995. grmeo da “nikada Srpska Krajina, nikada Glina neće biti Hrvatska, nikada Banija neće nazad u Hrvatsku”, i ovog naprednjaka, koji preko mosta na Dunavu, sa buketom cveća, ide u susret Kolindi Grabar Kitarović, a na crkvenu svečanost u Šibeniku šalje ministra odbrane?
Ukidanjem Železničke stanice vlast je morala da padne
Ova vlast je morala da padne još onda kada je u Beogradu ukinula Glavnu železničku stanicu, kada je interes dva miliona građana podredila interesu tajanstvenog vlasnika Beograda na vodi. Sada jedni predlažu da se u zgradi bivše stanice otvori muzej Nikole Tesle, dok bi drugi tu smestili muzej Nemanjića. A bilo bi najprirodnije da to opet bude ono što je nekada bilo: Glavna železnička stanica. Bio bi to znak vraćanja u normalu.
Sulude ideje: Savski most žele da izmeste na suvo
Malo im je što su srušili Savamalu, što su Beograd ostavili bez Glavne železničke stanice, što zbog žičare i gondola dovode u pitanje autentičnost Beogradske tvrđave, što su, uprkos argumentima arhitekata, urbanista, ekonomista i pravnika, podigli Beograd na vodi i što su vlasniku tog zdanja, pored stanice, prepustili i hotel “Bristol”, i preko 100 hektara savske obale, i što savski most žele da izmeste na suvo, nego hoće da unište i Makiš, i izvorišta u Makišu, i da svoju vladavinu krunišu Beogradom bez vode.
* * * * *
Ljubomir Simović: Kvantaška pijaca
Što je juče koštalo 20 dinara,
danas košta 20 hiljada.
A sutra će 20 miliona!
Neće proći ni 20 minuta,
a tih će se 20 miliona
popeti na 20 milijardi!
A više se moglo pazariti
juče za onih 20 dinara,
nego danas za 20 milijardi!
Čime si juče kupio venac luka,
danas ne da ne možeš jednu glavicu,
nego ne možeš ni jedno jedino čeno!
Više danas košta jedno jaje,
nego juče jato kokošaka!
Da sam juče imao milion,
belela bi mi se reka od gusaka!
A danas mi se, za taj isti milion,
ne bi na vodi zabelelo ni perce!
Da sam juče imao milijardu,
mogo sam da pitam pošto je Valjevo!
A danas pitam koliko košta zelje!
Nema mesa, a neće biti ni zelja,
ni žiške u peći, ni petlje na igli!
A dolazi duga i jaka zima!
Ne bojte se, braćo, hladne zime,
nego se bojte, braćo, neslane soli!
Zasvetleće žiška u pepelu,
namaći će se vunena petlja na iglu,
zabeleće se guske u rukavcu,
osvanuće na trpezi hrana,
kada opet so postane slana!
Izvor: Između sna i jave
