Svega mi- Vulin s ovim: „Okačite Vučića, okačite Vučića…“ sve više podseća na onog lika što u „Balkanskom špijunu“ zapomaže: „Okrečite Beograd, okrečite Beograd“, s tom razlikom što nesrećnika policija privodi zbog remećenja javnog reda i mira, dok je ovoj nesreći izgleda u opisu radnog mesta remećenje duševnog mira nacije, bez bojazni da će ga neki fini ljudi u belim mantilima uhvatiti pod miške i odvesti na dosluženje „vojnog roka“ u „kasarnu“ s tapaciranim zidovima…
Dajte, ljudi, okačite Vučića, molim vas, jer kako je borbeno- oklopno vozilo u kvaru- „Vulin“ krenulo neće se smiriti dok svaki vojnik ne dobije džepni kalendar s likom vrhovnog komandanta, zarad „jačanja kulta države“, jer siroma brka kult ličnosti s kultom države, ili što je najgore- ne brka?!
Naravno, dobri stari Alek se u čitavoj situaciji ponaša kao Bata Stojković u pomenutom filmu: „Ako me se sete za Dan bezbednosti- sete, ako ne nikom ništa, ja sam samo vršio svoju građansku dužnost…“, priželjkujući ne da ga se samo sete već da mu kao i Zvezdan Terzić posvete pobede, prvorođeno dete, bubreg, kamen u bubregu, kamen temeljac u bubregu, žuči, bešici…i deo zida kraj ikone za svetinju veću od svetinje- portret čoveka kojem se i Bog sedmog dana zahvalio na svim uspesima postignutim minulih šest…
Da nije zabrinjavajuće možda bi i bilo smešno, ali je daleko od toga, Vulinova namera da okači Vučića o eksere jeste još jedna nafaka u nizu da okače državu o klin!
Nije tu reč tek o patološkoj snishodljivosti čoveka koji svoje postojanje zasniva na hodu po tuđim senkama, već opasnoj nameri da se Aleksandar Vučić izjednači sa Srbijom, postojanjem, životom, smrću, opstankom i smislom postojanja države i svih nas u njoj!
Danas će pobosti eksere u kasarne a već sutra će tiho ući u domove, škole, bogomolje…pravdajući da time jačaju kult zemlje i neba, a prekosutra…prekosutra neće postojati osim kao izuzetno zajebana orvelovska priča.
Preterujem?! Voleo bih da je tako, ali ubeđen sam da se nije Vulinu (koliko god ih bilo) tek tako ukazalo proviđenje da valja raditi na jačanju kulta države isceliteljskim fotografijama Aleksandra Čumak Vučića, već nas treba polako balsamovati, da na početku to deluje ko sprdnja iz kuhinje očajne domaćice Vulina, ne bi li naposletku poprimilo oblik državnog projekta ujarmljivanja naroda pod sveti ram, dok će sve ostalo biti jeres i beznačajno jer voleti Srbiju značiće voleti Vučića, odnosno, ne voleti Vučića značiće ne voleti Srbiju, a onda će kao takva postati premala i dobrano golootočka za „nevernike“!
Živi bili pa videli. Najsrećniji ću biti budem li morao da demantujem ovaj tekst, ali…
Pamtim vremena (mnogi od vas mnogo bolje od mene) kadasmo se pod Titovom slikom zaklinjali časnom pionirskom rečju sa strahom da nas ne stigne maršalova kazna ukoliko zgrešimo, baš kao što pamtim i vojni rok za vakta Slobodana Miloševića!
Voleo ga nisam ni malo, ali ne sećam se ni jedne njegove slike u kasarni (ispravite me ako grešim), a bile su to godine njegovog opštenarodnog ukazanja…
No, da ne slutim, daj nek se javi onaj fini gospodin, vlasnik londonske gvožđare u kojoj je dunđerisao mali Alek, i donira dve- tri tone eksere, pa Vi, ministre za uramljivanje države, sve nas na vojnu vežbu i po čekić u ruke da zakucavamo…
More, šta čekić, pesnicama i čelom da bijemo po ekserima, jer to je najmanje čime možemo da se odužimo Srbiji, a zna se ko je Srbija!
Za one koji još ne znaju i koji ništa još posvetili nisu Vučiću- šest meseci vojne vežbe i da na gurku pale tenkove…
Jeste, gospodine ministre, to je ono za šta nisu hteli da Vam izdaju saobraćajnu dozvolu, a ima ono dugačko napred što ne služi da kroz njega govorite: „Čujemo li se unutra, vojnici, junaci…“, već za ispaljivanje projektila, no…
Okrečite Beograd, okačite Vučića, a nas ako se sete osim za izbore- sete se, mi smo samo obavljali svoju građansku dužnost: tiho nestajali u bedi da za nama ne ostane ni sećanje, osim jedne slike na zidu, odmah do ikone.
Pardon, umesto nje…
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com