Vučićev kum jači od Ustava

ENERGETSKI UGOVOR KOJIM SRBIJA FAKTIČKI PRIZNAJE SAMOSTALNOST TKZ. KOSOVA

• Energetski sporazum iz februara 2014. potpisali su„Elektromreža Srbije“ (EMS) i prištinski pandan KOSTT. On zadire u suverenitet Srbije, jer Vlada Srbije nije osnovala kompaniju KOSTT, koja u celosti raspolaže nekadašnjim delom jedinstvenog elektrosistema Srbije, koji je poslovao kao „Elektrokosovo“ sa sedištem u Prištini.
• Ovakav ugovor je još jedno u nizu faktičkih priznanja samostalnosti tzv. Kosova od državnih organa Srbije, a po NATO diktatu.
• Sporovi se rešavaju pred Arbitražnim centrom Federalne privredne komore Austrije, po austrijskom pravu, bez prava žalbe na odluku tročlanog arbitražnog veća. 

Kao šef države ili premijer, Aleksandar Vučić često obraduje građane jer nije donosilac samo loših vesti koje jedino on sme da saopšti. I jula 2018. podelio je dobru vest: sa Albancima nemamo sporazum o energetici. Oćutao je da su pre pet godina, pod patronatom Evropske mreže operatera za prenos električne energije (ENTSO-E) i Evropske komisije, dve firme – čiji su osnivači vlade u Beogradu i u Prištini – zaključile ugovor koji mora da bude stariji čak i od Ustava Srbije.

Albanci „lažu, izmišljaju, i to rade otvoreno, neskriveno, a svi ćute i prave se da ništa na čuju“, mada „oni hoće da uzmu i našu elektroprenosnu mrežu“, rekao je Vučić. Zato „obični ljudi, Srbi, građani Srbije“ moraju da razumeju o čemu je ovde reč. A reč je samo o tome da se u razgovore krenulo pre pet godina, ali Albanci hoće da okupiraju sever KiM i preko Gazivoda, koje su delom na teritoriji centralne Srbije, a najvećim delom u Zubinom Potoku…

Nama nepoznati predstavnici Beograda i Prištine su u Beču, 10. decembra 2013, dogovorili usvajanje „Okvirnog sporazuma o saradnji“, što su morali „da prezentuju svojim vladama“. To je potrajalo zbog političke dimenzije tematike. Sporazum su 12. februara 2014. potpisali „Elektromreža Srbije“ (EMS) i prištinski pandan KOSTT, o čemu se ne može saznati iz medija – koji se time bave koliko i Halejevom kometom.

Skuplja struja deo „igranke“

Uz informaciju da je potpisan sporazum, 24. februara 2014. „EurAktiv“ (srpsko sedište međunarodne internet mreže posvećene aktivnostima EU) piše da su po prvi put jasno razdvojeni sistemi kojima upravljaju EMS i KOSTT, da je preuzeta obaveza zaključenja novih sporazuma, kao što je tehnički sporazum o saradnji, sporazum o komercijalnim poslovima (podela tranzitnih taksi, prihodi od prekograničnih prenosa, naknada koju će EMS naplaćivati za održavanje bezbednosti mreže itd.)… Ističe se da se „po prvi put razgraničavaju sistemi kojima upravljaju ove kompanije, ali se ne definiše vlasništvo nad imovinom“, što će se rešiti arbitražom.

Sve to, u kontekstu da je normalizacija „odnosa sa Kosovom jedna od obaveza Srbije u procesu u kom posreduje gđa Ketrin Ešton“, da bi se „lakše našlo rešenje za severno Kosovo“, otvorilo tržište i potrošači dobili pravo na izbor snabdevača „i sa neke druge teritorije“. To je „do sada bilo sprečavano nedovoljno otvorenim tržištima kako Kosova, tako i Srbije“. Srbija je povučena za uši zbog veoma niske cene električne energije, zbog odsustva tržišne konkurencije u kojoj bi „strateški investitor ponudio i nižu cenu“, zbog anomaličnog državnog regulisanja cena „jer socijalna zaštita potrošača ne treba da bude cilj kalkulacije cena“, čime se „sprečava liberalizacija kompanija na srpskom tržištu“.

„Srbija je verovatno i prva zemlja Energetske zajednice koja će primeniti Treći energetski paket EU, što će otvoriti neke veoma interesantne debate o razgradnji poslovnih jedinica i organizacije EPS-a, kao i rekonstrukciju i kontrolu ’Srbijagasa’“, dodao je Dirk Bušle, zamenik direktora sekretarijata Energetske zajednice. „Slučaj potiče iz 2008, kada je KOSTT prvi put prigovorio da propisi Srbije nisu usklađeni sa evropskim. Pokrenuli smo postupak protiv Srbije, što nas je stavilo u poziciju ne samo da posredujemo u razgovorima već i da otklonimo politiku iz tog slučaja… Do sada je vladala nesigurnost o tome ko je ovlašćen za šta i pod kojim uslovima, niko nije želeo da se bavi tim vrućim krompirom, a naročito ne Brisel, tj. ENTSTO, čiji je član EMS, jer je reč o političkom sporu.“

Političari na visokom naponu

Sa takvim „Okvirnim sporazumom o saradnji“, pitanje je kako iko može da upravlja sistemom bez razjašnjenja vlasničkih pitanja, koja kao, „nisu ključna“ zato što „mogu da se odlažu dokle god se zna ko upravlja sistemom“. U toj oblandi sporazum definiše interkonektore i njihov spisak – krovne prenosive linije između podstanice Kosovo B i Niš 2, Podujevo – Kruševac, Berivojce – Bujanovac i Valač – Novi Pazar.

I bi tako: svojina je nebitna, važno je podeliti srpsku elektroenergetsku mrežu i jedan njen deo dati tzv. državi Kosovo, s tim da energetsko blagostanje stiže i preko mini-hidroelektrana, koje bi trebalo da niču kao liberalne pečurke posle kiše.

Tada smo imali vladu Ivice Dačića, formiranu jula 2012. (SNS, SPS, PUPS, URS, SDPS, Nova Srbija, SDA Sandžaka), rekonstruisanu 2013. izbacivanjem URS-a, a u kojoj je ministar energetike bila Zorana Mihajlović. Zanimljivo je da posle pomenutog dogovora u Beču (decembra 2013), već 28. januara 2014. Dačić šalje predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću zahtev za vanredne parlamentarne izbore. Od tada imamo vladu u tehničkom mandatu, sve do 27. aprila kada startuje prva Vučićeva vlada (SNS, SPS, SDPS, Pokret socijalista, Nova Srbija). Tokom tehničkog mandata, neko, ne zna se ko, potpisuje „Okvirni sporazum o saradnji“. Reklo bi se da su se oko nečega mimoišli, ostaje nejasno da li samo taktički, ne samo Dačić i Mlađan Dinkić nego i Dačić i Vučić.

Posle nepunih pet meseci, 15. septembra 2014, stiže „međusobni TSO ugovor o proizvodnom upravljanju mrežom i sistemom između ’Elektromreža Srbije’ a.d. Beograd i Sistema operatora za prenos električne energije Kosova (KOSTT) Priština“. Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja. Na 99 stranica, računajući i 24 aneksa, konkretizuje „Okvirni sporazum o saradnji“.

Ugovor međudržavnog karaktera

Svrha ugovora je „omogućavanje ujednačenog i efikasnog prekograničnog protoka električne energije“. Dva preduzeća od 1. januara 2015. postaju „dve odvojene kontrolne zone“, a KOSTT poslovanje mora uskladiti sa ENTSO normama – čiji član nije tzv. država Kosovo. Odnosi ove dve firme zasnivaju se „na visokom stepenu međusobnog razumevanja“, što je formulacija imanentna međudržavnim sporazumima.

Aneks 1 definiše da je granica EPS-a i KOSTT-a i granica „sa njima susednim zemljama“ demarkaciono mesto za merenje međusobno razmenjene energije, koja predstavlja razliku između razmene sa preostalim mrežama. Veze kontrolnih zona su između podstanica Kosovo 2 i Niš 2, Podujevo i Kruševac 1, Berivojce i Bujanovac, Valač i Novi Pazar (Aneks 2). Prema Aneksu 4, KOSTT je odgovoran za validaciju razmene između EMS-a i KOSST-a (!). Linije povezivanja među pomenutim podstanicama locirane su „na tehničkim granicama“ (Aneks 5). KOSST ima zone posmatranja u Nišu, Boru, Kruševcu, Bajinoj Bašti, Kraljevu, Čačku, Požegi, Novom Pazaru i Bujanovcu (Aneks 7). Operativne granice zona eksternog posmatranja za EMS su i granice sa Kosovom B, granica sa Bugarskom, granica Podujevo, granica Pljevlja, granica Valač, granica Berivojce, a za KOSTT, između ostalih, granica Niš 2, Kruševac 1, Skoplje 5, Ribarevina, Ferizaj (Uroševac), Novi Pazar 2, Bujanovac (Aneks 8). Od 1. januara 2015. KOSTT preuzima „svu odgovornost za N-1 bezbednosne procese u svojoj zoni obračuna“ (Aneks 9).

Uspostavljena je „demarkaciona zona EMS-a i KOSTT“ (Aneks 2), iz kontrolnih centara komuniciraju „preko poslovnih telefona, razgovori se snimaju i  vode na engleskom kao službenom jeziku“. Razmenjene osetljive informacije ni EMS ne sme odati svojim povezanim kompanijama (!). Sporovi se rešavaju pred Arbitražnim centrom Federalne privredne komore Austrije, po austrijskom pravu, bez prava žalbe na odluku tročlanog arbitražnog veća.

Šta to bi kume?!

Ugovor zabranjuje pravo na naknadu štete zbog „rata, terorizma, prirodne nepogode, naloga javnih vlasti ili drugih okolnosti koje su van kontrole ugovornih strana“, a ukida i odgovornost za štetu, izgubljenu dobit ili „gubitak prava svojine na opremi, poslovnom prostoru i drugoj imovini“. Nema ni odustajanja od ugovora, on ima prednost „u odnosu na sve ranije pisane ili usmene ugovore i sporazume“. Od ovog ugovora pravno je jači samo „Okvirni sporazum o saradnji“, što znači da je i za srpski EMS mrtvo slovo na papiru – Ustav Srbije i na njemu bazirana zakonska i podzakonska normativa. Raskid ugovora nije zabranjen, ali tada mora biti zaključen „nov takav ugovor, kako bi se ispunile obaveze prema ENTSO“.

Sastavljen u četiri primerka, ugovor su potpisali Nikola Petrović, generalni direktor EMS-a, i Naim Bejtulahu, generalni direktor KOSTT-a. Petroviću mandat ističe decembra 2016. i tada kaže da odlazi u privatni biznis, ostavljajući EMS uz dobit od skoro tri milijarde dinara za minulu godinu. Demantuje optužbe da je srednjoškolac, pitajući „a kako je četiri godine uspešno vodio firmu i potpisao na hiljade dokumenata kao diplomirani ekonomista“.

Pozivajući se na KRIK, januara ove godine, „Danas“ objavljuje da je Nikolić kum predsednika Vučića i da je, po odlasku iz EMS-a, izgradio vilu na Dedinju, dok je njegova supruga kupila „nekadašnje državno zdanje na Košutnjaku“, a to zajedno vredi više od četiri miliona evra. Inače, sve anekse potpisali su Srđan Subotić, tada menadžer sektora za sistemsko funkcionisanje EMS-a, i Kadri Kadriju za KOSTT.

Na veb-sajtu KOSTT-a i danas stoji da operativni sporazum, o kojem se pregovaralo uz podršku Evropske komisije, „definiše implementaciju razgraničenja elektrodistributivnih mreža između dva sistema, što se podudara sa međudržavnom granicom Kosova i Srbije, a od 1. januara 2015. KOSTT će funkcionisati kao nezavisna kontrolna zona i nezavisna trgovačka zona, što obuhvata prekograničnu distribuciju kapaciteta nezavisno od EMS-a“. Ukinuti su sporazumi o privremenoj razmeni energije i privremeni tehnički sporazum, a stvoreni uslovi za učlanjenje KOSTT-a u „relevantne međunarodne mehanizme“.

Iste 2014, dakle, pod Vučićevom premijerskom i opštedržavnom palicom, Srbija se kroz IPAP sporazum sa NATO obavezala da učestvuje u regionalnim projektima u vezi sa snabdevanjem energijom, da joj je regionalna saradnja spoljnopolitički prioritet (sa akcentom na energetskoj bezbednosti), da završi demarkacione granične linije sa susedima i okonča sukcesiju bivše SFRJ.

Umešana i stara i nova vlast

Na sajtu JP „Elektroprivreda Srbije“ za ogranak EPS snabdevanje piše da od 1. juna 1999. EPS „ne upravlja elektroenergetskim i rudarskim kapacitetima na području Kosmeta“. U to vreme bila je druga vlada Mirka Marjanovića (1998–2000), u kojoj su SRS i SPS imali po 15 mesta, JUL pet, a jedan član bio je nestranačka ličnost. U tu „vladu narodnog jedinstva“ radikali su dali potpredsednike Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, Aleksandar Vučić bio je ministar za informisanje, Rada Trajković ministar za brigu o porodici, Jorgovanka Tabaković ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju, samo je Maja Gojković bila bez portfelja.

Državno preduzeće EPS ugašeno je 31. maja 2005. („Službeni glasnik RS“ br. 45/05), zakon je proglasio Boris Tadić, predsednik Srbije (2004–2012), pa su napravljena dva javna preduzeća ‒ „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“. Tako je prestao da važi Zakon o elektroprivredi („Službeni glasnik RS“ br. 45/91), po kome elektroenergetski objekti, uređaji, vodovi i postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije čine jedinstven tehničko-tehnološki elektroenergetski sistem Srbije, koji je u državnoj svojini.

Jula 2004. Tadić proglašava Zakon o energetici („Službeni glasnik RS“ br. 84/04) bez odredbe o jedinstvenosti elektroenergetskog sistema Srbije, a ne piše ni da je taj sistem svojina države. Takav zakon je manjinska vlada Vojislava Koštunice (2004–2007), tj. koalicija DSS, G17 plus, SPO i Nove Srbije, poslala Skupštini – gde ga je podržao SDPS i dobio jedno ministarsko mesto, a kvorum je obezbedio SPS.

Za drugog Vučićevog premijerskog mandata (avgust 2016 – maj 2017) EMS postaje 8. novembra 2016. nejavno akcionarsko društvo, u potpunosti u vlasništvu Srbije. Marta 2018. ENTSO diže buru jer kasne električni satovi širom Evrope zbog niže frekvencije usled gubitka električne energije u mreži, a gubitak je „posledica političkog spora između Srbije i Kosova“.

Naime, u januaru i februaru 2018. KOSTT je uzeo 113 GWh iz mreže jer EMS nema pravo na punu kontrolu nad kosovskom prenosnom mrežom: direktna šteta je 24,86 miliona evra, obračunato po prosečnoj evropskoj ceni struje u 2017. (22 evrocenta po kilovatu).

Protivno Ustavu i zakonima

Šta sve ovo znači? Na prvom mestu, da energetski sporazum iz 2014. zadire u suverenitet Srbije jer Vlada Srbije nije osnovala kompaniju KOSTT, koja u celosti raspolaže nekadašnjim delom jedinstvenog elektrosistema Srbije, koji je poslovao kao „Elektrokosovo“ sa sedištem u Prištini. Pritom, EMS mora da podržava KOSTT, pruža mu informacije, podupire bezbednost elektroenergetskog sistema na KiM – gde deluje samo KOSTT i stiče enormnu dobit. Neko se u ime Srbije potajno odrekao dela imovine i resursa Srbije na KiM, a javno se deklariše kao patriota.

Ugovorom Petrovića i Bejtulahua pogažen je član 86. Ustava Srbije, po kome se državna svojina, kao deo javne svojine, može otuđiti samo na zakonom propisan način, što nije slučaj sa preuzimanjem imovine od strane KOSTT-a.

Prekršen je i član 87 Ustava: prirodna bogatstva su od opšteg interesa na celoj teritoriji Srbije i kao takva su državna imovina. Preskočen je Zakon o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011), po čijem je članu 11. mreža, pa tako i elektromreža, kao nepokretna stvar sa pripacima, namenjena protoku energije radi njene distribucije – dobro od opšteg interesa koje je u javnoj svojini; izuzetno, mreže mogu da budu u svojini pravnog lica ako mu je osnivač Republika Srbija; korišćenje mreže može eventualno da bude predmet koncesije… A sve to nije slučaj sa KOSST-om.

Takav ugovor ne štiti elektroenergetski sistem Srbije, niti povećava energetsku bezbednost. Naprotiv. Ni ENTSO-E nije u stanju da spreči krađu električne energije od KOSTT-a, što se pokazalo prošle godine, a što je u dobro poznatoj matrici iskorišćeno za dodatni politički pritisak na Srbiju.

Ovakav ugovor je još jedno u nizu faktičkih priznanja samostalnosti tzv. Kosova od državnih organa Srbije, a po NATO diktatu. I to u globalnoj, a ne samo evropskoj, energetskoj priči, o kojoj se kod nas zna toliko da se može reći da se ništa i ne zna.

Dragica Pušonjić
Izvor: Beogradski Glas