Žao mi je što nema jedinstva, nikakvih štetnih potpisivanja neće biti, Vučić je igrao simultanku sa opozicijom i pobedio ih, ovo su karakteristični novinski naslovi kojima se može objediniti način izveštavanja većine režimskih medija čiji je inače osnovni zadatak da da bezrezervno podržavaju politiku A.Vučića. U njima je sadržana glavna poruka ovog maratonskog skupštinskog zasedanja koje je trebalo da bude posvećena raspravi o Izveštaju vlade Srbije o toku i rezultatima pregovora o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Svojim nedoličnim nastupom u ovoj raspravi i to bez stvarnog i argumentovanog dijaloga Predsednik Republike je svojim načinom govora, apsolutnom nespremnošću da učestvuje u ozbiljnom kritičkom dijalogu i stalnim napadima i diskvalifikacijama poslanika opozicije očigledno je dokazao da je on bio i ostao glavna prepreka za stvaranje političkih i društvenih uslova za postizanje elementarne saglasnosti i političkog jedinstva i dogovora oko politike koju treba dalje voditi u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Nakon ove njegovo monološke parade i predstave u Skupštini Srbije on je samo jasno pokazao da nikakvog dogovora ne može biti jer je njemu pre svega najvažnije da sebe i dalje predstavlja kao jedinog koji poseduje svu vlasti i mogućnost odlučivanja.
U ovoj mučnoj tzv. skupštinskoj raspravi A. Vučić je demonstrirao sve najgore i najbrutalnije odlike radikalske politike, neprestano diskvalifikujući svakog govornika opozicije uz obilatu i neprikrivenu asistenciju Bezbednosno informacione agencije i njegove stranačke mašinerije i neprestano tvrdeći da je on jedini i neupitni tumač i garant srpske politike na Kosovu i Metohiji i pri tome bez ikakvog osnova optuživao opozicione poslanike da se služe mitovima, fantamazgorijama i da nisu sposobni da predlože nijedno suvislo rešenje ali i da nisu spremni da prihvate realno stanje kada su Kosovo i Metohija u pitanju. On je svojim maratonskim i nepriličnim obraćanjima beskrupulozno kršeći poslovnik o radu Skupštine u suštini zastupao defetistički stav o neophodnosti vođenje tzv. realne politike kompromisa nijednom rečju ne spominjući šta je suština tog spasonosnog kompromisa i koliko je on u skladu sa našim Ustavom. I tako smo došli vođeni njegovom istorijskom misijom da treba da budemo zadovoljni ako u aktuelnim pregovorima sa Prištinom treba da budemo zadovoljni ako dobijemo BAREM NEŠTO bez obzira što je on i dalje pokazuje veliku kooperativnost i spremnost na davanje mnogobrojnih ustupaka i to pre svega na štetu državnih i nacionalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Međutim, A. Vučić je i ovu priliku iskoristio da pokaže da je on neprikosnoveni naprednjački vođa pokazujući pre svega da se brine samo svom političkom rejtingu i uticaju na svoje biračko telo, kome se on u stvari jedino i obraća jačajući svoju ličnu vladavinu što je i njegov osnovni cilj. Nije propustio ni ovu priliku da sebe predstavlja kao neprikosnovenog nacionalnog vođu kolji ima jedinstvenu i do sada neviđenu istorijsku ulogu da Srbima dočara sve blagodeti vođenja realne i pragmatične politike bez obzira kakve posledice ona stvara u svakodnevnom životu srpskog naroda izloženog stalnom progonu i nasilju na Kosovu i Metohiji.
Njegov nastup na ovom skupštinskom zasedanju nije bio samo odbrana njegove neuspešne politike na Kosovu i Metohiji već još jedna prilika da on demonstrira svoju političku moć i odlučnost da pokaže da je Parlament i dalje pod njegovom kontrolom i da zakonodavna vlast može i dalje samo da postoji na margini našeg političkog života
A. Vučića ne zanimaju elementarne činjenice stvarnim rezultatima njegovog načina pregovaranja a one jasno svedoče da su tokom poslednjih deset godina izgubljena osnovna obeležja srpske državnost i suvereniteta, a formiranje Zajednice srpskih opština je ostala kao jedina zaloga njegove defetističke i neodgovorne politike a i ona nije formirana više od deset godina niti ima izgleda da će biti formirana i da će obezbediti napredak u položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Sve ozbiljne argumentovane pravne i politikološke analize nepobitno ukazuju na katastrofalnu i razornu politiku A. Vučića i njegovih poslušnika na Kosovu i Metohiji ona se ne razlikuje ni u odnosu na način vladavine i u samoj Srbiji. Ali očigledno je da se on vodi devizom da činjenice nisu važne jer je on taj koji određuje šta je realno i kako treba voditi njegovu pragmatičnu politiku oslobođenu mitomanije i fantamazgorija. Njegov nastup na ovom skupštinskom zasedanju nije bio samo odbrana njegove neuspešne politike na Kosovu i Metohiji već još jedna prilika da on demonstrira svoju političku moć i odlučnost da pokaže da je Parlament i dalje pod njegovom kontrolom i da zakonodavna vlast može i dalje samo da postoji na margini našeg političkog života služeći samo kao pozornica za njegove politikantske igrokaze i rijaliti predstave u šta smo se mogli uveriti tokom ovog skupštinskog zasedanja o Kosovu i Metohiji.
Nažalost i opozicione partije su se uklopile u ovu politikantsku baruštinu i nije ostalo ništa od njihove namera da će oni u Parlamentu uspeti da menjaju političku atmosferu u društvu i otvore prostor za što veću pluralizaciju i demokratizaciju našeg zarobljenog društva. Te iluzije su raspršene već na ovom zasedanju Skupštine. Jer nakon nje sasvim je jasno da se ovaj saziv Parlamenta ne razlikuje od prethodnog jer ni u njemu ne postoje elementarni za stvarni pluralizam, vođenje kritičkog dijaloga i poštovanje elementarnih demokratskih načela. Pored toga opozicija je pokazala da je beznadežno fragmentizovana i da ne postoji ni minimum saradnje, solidarnosti, dogovora i koordinacije u njihovom nastupu i delovanju čak ni kada je u pitanju najvažnije državno pitanje vezano za Kosovo i Metohiju, ali i odbranu suvereniteta i državnog jedinstva Srbije. Naprotiv, njima je bilo važno i u ovoj izuzetno važnoj prilici da pokažu ko je sada najjača i najuticajnija opoziciona stranka i ko će ostaviti bolji utisak u javnosti i njihovom biračkom telu. Poseban je problem što su oni pokušali da preovladaju na terenu na kome je A. Vučić dominantan jer on ima kao potporu i podršku dobro organizovanu i ustrojenu falangu njegovih botova, medija i poslušnu poslaničku većinu.
Jedini mogući i delotvoran odgovor je bio napuštanje i bojkotovanje ovog zasedanja jer ono nije imalo više nikakvog smisla jer je najmanje vođena rasprava o mogućoj promeni pregovaračke pozicije Srbije
Sve je to sastavni deo njegove toliko puta oprobane političke tehnologije i izbornog inžinjeringa koju on beskrupulozno primenjuje od svog dolaska na vlast. Njemu je položaj olakšan jer mu je opozicija dala, učešćem na nedemokratskim izborima, dala toliko potreban legitimitet koji je izgubio nakon bojkota prethodnih parlamentarnih izbora. Opozicija više i ne spominje borbu za slobodne i demokratske izbore već je pristala, verujući da će njen ulazak u Parlament oživeti političke procese u Parlamentu i osnažiti na taj način svoju poziciju, ali je i pristala na pravila igre koja je oktroisao A. Vučić. Zato se i može postaviti pitanje zašto opozicija i dalje istrajava na ovoj samoobmani i šta treba da se desi da ona konačno pronađe svoj proaktivni i ofanzivniji pristup. Sad je ona u potpunosti pacifikovana i stavljena u poziciju da bude deo smanjivanja tenzija u društvu, što je dodatna otežavajuća okolnost za delovanje opozicije. I to u trenutku kada je bilo sasvim očigledno da Predsednik Republike u Parlamentu drastično krši poslovnik, neovlašćeno brani Izveštaj vlade ali i koristi sva sredstva i svaku priliku da brutalno diskredituje opozicione poslanike.
Ona očito znači da će rešavanje njihove ali i naše sudbine biti deo pogubne naprednjačke tehnologije vladavine u kojoj postoje samo velika zaklinjanja a pri tome je jasno da će se i dalje nastaviti sa politikom popuštanja i ustupaka sve do normalizacije odnosa sa Prištinom, to će značiti u stvari priznanje kosovske pseudo države a propagandna naprednjačka mašinerija će taj čin otvorene predaje Kosova i Metohije proglasiti za još jednu i do sada neviđenu istorijsku pobedu osvedočenog „državnika“ A. Vučića
Jedini mogući i delotvoran odgovor je bio napuštanje i bojkotovanje ovog zasedanja jer ono nije imalo više nikakvog smisla jer je najmanje vođena rasprava o mogućoj promeni pregovaračke pozicije Srbije. Jer sve je bilo podređeno „neustrašivom“ obračunu A. Vučića sa parlamentarnom opozicijom kolji su mediji pod njegovom kontrolom proglasili kao veliku pobedu naprednjačkog vođe. Pri tome A. Vučić nije pokazao ni minimum poštovanja za narodne poslanike iz redova opozicije, čak nije ih udostojio ni da ih pogleda kada su govorili, oni su za njega samo balast i nepotrebni remetilački faktor, naprotiv, koristio je najprizemnijim i najbrutalnijim sredstvima i difamacijama. Za njega je jedino bilo važno da se svom biračkom telu nastavi da se predstavlja kao neprikosnoveni i vođa ali da je on i dalje sposoban da se jedini stameno i odlučno suprotstavi opoziciji i izdrži sve njihove napade.
Jer oni po njemu su jedino sposobni da šire mržnju laži a da pri tome ne daju ni jedno suvislo rešenje i predlog što naravno ne odgovora elementarnoj istini i činjenicama. To je stalna inverzija kojom se neprestano služi A. Vučić u svom političkom delovanju jer on sam je emanacija laži, nedoslednosti, širenja mržnje i razdora u našem društvu i političkom životu. Rezultat ove tzv. rasprave u Parlamentu može biti samo dodatni razlog za još veću zabrinutost za sudbinu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, jer je očigledno da je ova naprednjačka vlast izgubila svaki dodir sa relanošću i da vidno forsira pragmatičnu i realnu politiku. Ona očito znači da će rešavanje njihove ali i naše sudbine biti deo pogubne naprednjačke tehnologije vladavine u kojoj postoje samo velika zaklinjanja a pri tome je jasno da će se i dalje nastaviti sa politikom popuštanja i ustupaka sve do normalizacije odnosa sa Prištinom, to će značiti u stvari priznanje kosovske pseudo države a propagandna naprednjačka mašinerija će taj čin otvorene predaje Kosova i Metohije proglasiti za još jednu i do sada neviđenu istorijsku pobedu osvedočenog „državnika“ A. Vučića.
Režimski list Politika donela je izjavu A. Vučića nakon ovog skupštinskog zasedanja o Kosovu i Metohiji i ona najbolje održava njegovo viđenje ove sednice ali je uputio još jedan otvoreni izazov opoziciji .“To samo pokazuje da opozicija nema da ponudi nikakvu politiku, niti argumentaciju, osim besmislica, vike , parola, uvreda i pretnji. Možda jedna ili dve poslaničke grupe sa levice, koje su bile za priznavanje nezavisnosti Kosova, što je užasna politika, ali ipak politika. Ovi drugi nikakvu politiku nisu imali, već Srbi mnogo vas volimo, biće nam lepo u raju. Kako da opravdaju poraz? Ne samo da nisam, već nijednu stvar iz privatnog života od bilo kog od tih ljudi nisam spomenuo, niti znam, nisam pomenuo ničije dete, suprugu ,oca, majku, već sam se bavio činjenicama.“
Ovo je još jedna jasna poruka opoziciji, kakav odgovor od nje možemo očekivati. Možemo se pribojavati da će ona i dalje ostati vezana za svoju iluziju da će u Parlamentu moći da menja naprednjački način autoritarne vladavine, a to jedino odgovara A. Vučiću koji se kako on kaže bavi samo činjenicama. A to smo mogli da vidimo u punom sjaju na proteklom zasedanju Parlamenta o Kosovu i Metohiji.
autor:Marinko M. Vučinić
izvor:http://www.nspm.rs/
