Teško je naći srpskog zaljubljenika u fudbal koji i dalje prati utakmice reprezentacije. Već skoro čitavu deceniju za Fudbalski savez Srbije se vezuju razne stvari koje nemaju veze sa sportom. Tu su afere sa menadžerima, kupovinom mesta u reprezentaciji, igračima koji neće da pevaju himnu ali hoće da naplate premije, fingiranim izborima…
Zato je i jučerašnja utakmica sa Albanijom izazivala malo pažnje. Da je Srbija igrala protiv Brazila, pa ajde de. Ali Albanija u našoj sportskoj javnosti ne znači apsolutno ništa. Sa druge strane, za Albance je ovaj događaj bio nešto kao nacionalni praznik. Još jednom se pokazalo koliko u njihovoj javnosti bilo kakvo odmeravanje sa Srbijom, pa i beznačajno fudbalsko, može predstavljati faktor homogenizacije. Cela nacija je nekoliko dana stajala na nogama.
I onda, kada je sve to trebalo da prođe, u priču se umešao Aleksandar Vučić. Bez ikakve potrebe je sa par poteza podigao ovu temu na visok nivo. Skoro pa da je to postalo pitanje od državnog značaja.
Istina, u Tirani jeste pogođen autobus sa srpskim fudbalerima kamenicom, ali nije to stvar zbog koje se uručuje protestna nota ambasadoru. Kada smo preživeli onakav nokaut od strane Edija Rame tokom njegove posete Beogradu, a nismo reagovali nikako, čemu sada nagli potezi zbog jedne kamenice.
Međutim, ono što je ključni problem u celoj ovoj priči jeste Vučićevo ponašanje. U samo 24 sata on je bio sposoban da zauzima dijametralno suprotne stavove, od zatezanja diplomatskih odnosa i oštrih upozorenja da se ništa ne sme dogoditi nijednom građaninu Srbije na teritoriji Albanije, do pomorljivih tonova i priča o prijateljstvu i saradnji.
Istovremeno, u tih 24 sata se na Kosovu izdešavalo svašta, od upada albanske policije na Brezovicu, do divljanja Aljbina Kurtija po skupštinskoj sali u Prištini. I atmosfera u Tirani i Elbasanu, i događaji na Kosovu još jednom su pokazali da su srpsko-albanski odnosi loši. I tu se teško šta može popraviti. Pogotovo se ne može popraviti bledim izjavama o prijateljstvu i saradnji. Albanska javnost, ali i dobar deo političara to shvataju kao slabost Srbije, što ih samo tera da još više divljaju. Ne mogu se popraviti ni daljim popuštanjem na Kosovu, isto kao što ih nije popravilo pristajanje Vučića na katastrofalne odredbe Briselskog sporazuma. U odnosu na Albaniju i Albance, Srbija mora voditi čvrstu i nepokolebljivu politiku.
Srbija mora štiti svoje interese. Vučićevo postavljanje u odnosu na albansko pitanje do danas nije donelo nikakav rezultat. Čak naprotiv. Zbog toga bi premijer Srbije morao da se zamisli. Jer, političke posledice po Srbiju mogu biti velike. Mnogo veće i dramatičnije od fudbalskih. U fudbalu, Srbija se nije kvalifikovala za predstojeće Evropsko prvenstvo. Pa šta! Počinje sledeći kvalifikacioni ciklus već za godinu dana. Propušteno se brzo može popraviti. U politici, zbog loših odluka trpe cele generacije. Propušteno se ne može nadoknaditi.
Fond strateške kulture
