Predizborna parola Srpske napredne stranke “Za našu decu”, pokazalo se, nema nikakvo uporište u javnosti. Navodna briga za najmlađe je u suštini još jedna prevara naprednjaka, budući da su deca posle izbora potpuno zaboravljena.
Levo je spomenik a desno dvoje od stotinak dece iz Beograda koji posećuju „Svratište“ da bi jeli i ogrejali se. Levo je Svetac, desno je nemaština, strah, emocija… Levo je 9 miliona eura a desno je glad. Levo su glasovi za SNS a desno je stvarnost.. Surova stvarnost… pic.twitter.com/Xjmlx2xr3i
— SasaT77 (@sasaT77) January 29, 2021
Ulaže vladajuća stranka u besmislene projekte, daje novac za novogodišnju rasvetu umesto za lečenje bolesne dece, dok je sada prema nezvaničnim podacima dala devet miliona evra za spomenik Stefanu Nemanji (iako se čela zvanična potvrda – kad to dozvoli vajar), a brojna deca su gladna.
Uostalom, sliku Vučićeve Srbije najbolje je opisao izvesni Saša, korisnik Tvitera, čiji status najbolje govori o nebrizi režima za najmlađe.
– Levo je spomenik, a desno je dvoje od stotinak dece iz Beograda koja posećuju “Svratište” da bi jela i ogrejala se. Levo je svetac, desno su nemaština, strah, emocija… Levo je devet miliona evra, a desno je glad. Levo su glasovi za SNS, a desno je stvarnost. Surova stvarnost – navodi se u objavi na Tviteru.
E, Srbijo, tužna li si…
Izvor: Otvoreno
Najlakse je prodati…..po mogucstvu tudje. Prodaja radne snage za male pare? Znanje je roba? Mi smo zemlja lepih ljudi i splavova (u vreme Tadica to se isticalo)…..Srpstvo mozemo da prodamo zajedno sa tradicijom, kao cubok ide i teritorija. Sve to je opterecenje za drugosrbijance (citaj korisne idiote i jedan mali ali preglasan deo gradjana Srbije). Cekacemo da za takve zasluge dobijemo odlikovanje od Haradinaja (to je dobio Ceda Jovanovic) ili da dobijemo termin od pola sata pljuvanja po Srpskom narodu na nekoj TV stanici, nasih bivsih saveznika i vrlih ,,demokrata,,.
Autori, ne igrajte se sa ovim.
Spomenik je tu gde jeste. Već dugo mu je bilo vreme da se postavi.
A Vučić je to što jeste, to je druga tema.
u kolicini materijala, tezini Spomenika, najveci i najtezi je na Svetu od Spomenika koje predstavljaju istorijske licnosti, klasicna megalomanija, da se teletabisi, glasaci potkupe, kad zivot postaje sve skuplji, velicina Spomenika ce zameniti jedan kvalitetan obrok teletabisa, ispranog mozga udbaskim kvazinacionalizmom, dok Vlast/vucic nemilosrdno krade, cena Spomenika je bar 3 X prepumpana, ugradnja je najsladja za ove udbaske nacionaliste na vlasti, a i sto je masivniji, otvara se prostor za vecu proviziju. nevidjena glupost, a nikad losije nisam ziveo, i zbog toga…!
Tviteraš Saša je opisao stvarnost. Ipak, kako je istorija uvek dokazivala, tupavom narodu- Srbima,TAKO I TREBA! Onima koji su se često, da ne napišem uvek, kada ih zajaše neka nevolja, beda i glad, trpeći nedaću klanjali pred jačima do zemlje a šapatom se tešili -ćuti, može da bude još gore!
Jahali su nas Turci tri, četiri stotine godina, pa Obrenovići i Karađorževići, onda okupatori Austrougari 1914.g. pa Nemci -oni pravi, zajedno sa Austrijancima, Vojvođanskim Švabama, Mađarima, Bugarima, Hrvatima, Italijanima i ko zna još sa kim od 1941.- do 1945.g, a onda, naravno na red su došli i komunisti.
Ko nas danas jaše? Neke novine tvrde jedan diktator, po ocu Polušiptar, neka Poluhrvatica, gomila komunističkih potomaka, potomaka onih polupismenih razbojnika-komunista, palih sa neke grane, pa su omislili da im da im je 4 godine lomatali po šumama i vrletima bilo dovoljno da bi se doživotno baškarili u otetim vilama na Dedinju u BG, u koji su pridošli kao „oslobodioci“. Znate za one „čuvene“ divizije 4.-lička, 6.-ta krajiška, 13.-ta Proleterska crnogorska i ko zna još koje.
Danas nas jašu i ruralci koji su se iz ko zna koje srpske, bosanske ili crnogorske vukojebine dokopali Beograda. Da starosedeocima prodaju muda za bubrege, izigravaju umetnike i arhitekte, više rušetilje nego graditelje, tobože „političare“ sa fakultetskim diplomama stečenim tako što su im očevi prodali po kravu, dve da plate diplome, akademici od kojih (čast izuzetcima!) u njihovom radu, svesti i poštenju nema ni „A“ od titule Akademac- član Akademije nauke i umetnosti.
A mi Srbi u Srbiji? Opet ćutimo i šapatom ponavljamo ono što su jedan drugome u uvo šaputali naši dedovi -ĆUTI, MOŽE DA BUDE JOŠ GORE! Može li? Može, kada smo zaboravili da i mi, današnje generacije, možemo, ali ne umemo, ne smemo, ili ne želimo? da se dokopamo one čuvene srpske „govnjive motke“ i razjurimo secikese i barabe, krvopije i zločince, prevarante i Nesrbe iz vlasti. Zato što gledaju samo svoje a ne interese celog naroda u Srbiji, ma koje vere ili ma kog nacionalnog porekla bili ljudi u Srbiji.
Dobro ako smo se odučili od motki, zašto onda ne pokušamo, kada izađemo na glasanje, mirnim putem da stavimo krstiće na prava mesta na glasačkim listićima? Ne mogu ONI da pokradu toliko glasova koliko bi mi, kada bi hteli i shvatili da drugog izlaza iz naše bede nema, mogli da stavimo krstića NA PRAVA MESTA!
Neće valjda da će nas ovaj, kako su ga nazivale neke BG opozicione novine, „Polušiptarski potomak“, ili i ona Poluhrvatica, opet, pred glasanje podmititi sa nekoliko desetina evra da im omogućimo da nas i dalje jašu? Ako je tako -onda nek ide sve u 3 PM, tako nam i treba. I gladna deca, i lečenje SMS-om, i bedni penzioneri i dokrajičavanje rasprodaje i otimanja svih srpskih resursa i još bedniji SVI KOJI JOŠ MORAJU DA ŽIVE U SRBIJI!