Premijer Aleksandar Vučić o svemu odlučuje, ali se zvanično nigde ne meša. Pogotovu ne u medije. Nema ni potrebe, svi su ionako pod njegovom kontrolom. Isuviše blaga negativna ocena Evropske komisije o stanju u srpskim medijima mu daje zapravo da kaže kako bi on bio mnogo oštriji u oceni. Posebno verovatno u onom delu koji govori o slobodi izražavanja koja je u Srbiji izgleda ukinuta i pre promene Ustava.
Ako su dosadašnji brojni primeri cenzure bili samo šamari aktuelnoj vlasti, ukidanje Utiska nedelje je svakako nokaut za aktuelnog premijera. Ali kako kad on nema nikakve veze ni sa cenzurom, ni sa pritiscima na medije. Zato je u pomoć pozvao ni manje ni više nego Ajnštajna, koji je bar prema navodima Olje Bećković izložio novu teoriju relativiteta. A ona glasi, zapamtite to dobro, da gledanost, važeći ugovor i zarada koju ostvaruje Utisak nedelje nisu uopšte bitni za jednu televiziju kakva želi da postane B92. Tamo se, izgleda, postavljaju novi standardi koji će doneti istinsku revoluciju u elektronskim medijima u Srbiji. Šta manje budu pričali biće privlačniji, što budu duže ćutali imaće više para. Logično, zar ne.
Tamo gde nije bilo potrebe da se umeša Ajnštajn, dovoljan je bio i glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti. Iako uklanjanje Utiska nedelje nije jednostavno danima bilo tema za Večernje novosti, jer je takav uređivački koncept da sve što je važno i zanimljivo nije za novine, Dmitrović je napisao svoj čuveni komentar. Za svaki slučaj, jer bi ćutanje moglo i drugačije da se shvati. I onda je u svom prepoznatljivom maniru obrazložio zašto je normalno da Utisak bude ukinut. Red drugosrbijanaca, pa red njemu spornih intelektualaca i demokrata, gde je bila autorka kad se gasila BK (za Dmitrovića se uvek zna gde je), trojka koja je u Utisku tražila njegovu smenu (iako o tome nije bilo reči) i na kraju vaspitna zamerka Olji koja zove premijera Dečko. Tako valjda samo njegovi najbiliži mogu da ga oslovljavaju, uz ono neizbežno Alek ili Aco!
Ono što je posebno začudilo Dmitrovića je kako neko može prigovoriti Vučiću (pod pretpostavkom da kontroliše Grka) da utiče na legitimnu odluku jedne privatne televizije. Dmitrović je izgleda zaboravio da su on i njegov zamenik dekretom Vučića postavljeni na čelo Novosti koje su većinski privatna kompanija. Ali, njih bar po onome kako rade Vučić ne kontroliše i zašto bi uostalom. I stvarno, odakle nekome ideja da bi Vučić na bilo koji način uticao na uređivačku politiku medija?
Kad ni Ajnštajn, ni Dmitrović ne postignu očekivane rezultate, tu je uvek osoba koja se potpisuje sa Ištvan Kaić da nam pojasni zašto u brojnim primerima cenzure i ukidanja emisija nema ničeg ličnog, već je reč o smenjenim ljudima koji samo žele da sebi daju na značaju. A inače su ukinuti zbog neznanja i lošeg rejtinga. Šta premijer ima s tim? Posebno sa Pinkom gde ima problem kako da zakaže svoje gostovanje u Teškoj reči zbog prebukiranosti i velike gledanosti, a autor emisije pritom ima urođenu i novinarski opravdanu naviku da zove samo istomišljenike.
Nije lako mora se priznati. U državi gde se nižerazrednom tabloidu prilazi kao Bukvaru, ružičastoj televiziji kao Bibliji, a autorima koji pišu u slavu Vučića kao Faraonima pisane reči, svi koji nešto znaju i umeju osuđeni su ponovo da se informišu na trgovima, portalima koji još nisu oboreni i sms porukama koje još nisu ukinuli.
Neko će reći da i sa holandskim selektorom igramo najsporiji i najdosadniji fudbal u Evropi, da smo postali šampioni po nezaposlenosti i siromaštvu, ali kakve to sve ima veze kad u medijima cveta sloboda. Nema pritisaka, nema cenzure. Na srpskom nebu jedino sijaju pinkove zvezde. Vučić je nedovoljno prisutan u medijima, a još mu spočitavaju kako na njih i utiče.
Sve je relativno, reče Ajnštajn i ukide Utisak nedelje!
za www.koreni.rs
Srđan Škoro
