Vučićeva zloupotreba Jasenovca

0
131
Foto: printscreen (NSPM)

Aleksandar Vučić više ne može da vlada na stari način. Ukrajinski rat onemogućio je dalje jeftino zaduživanje države pomoću koga je on korumpirao birače. Pada interesovanje stranih investitora za Srbiju, u smederevskoj železari ugašena je jedna visoka peć, Fijat prestaje sa radom… Portal Srbin.info prvi je otkrio da ukrajinski avioni sa srpskih aerodroma prevoze oružje, ko zna gde. Na kraju je jedan transportni avion pao u Grčkoj. Javni zdravstveni sistem se raspao, teški bolesnici traže leka po manastirima…

U takvoj situaciji veliki naprednjački majstor setio se Jasenovca, kako bi skrenuo pažnju javnosti sa nezgodnih tema. Očigledna namera je bila da mu hrvatska vlast ne dozvoli ulazak u susednu državu, kako bi beogradska propaganda razvila kvazipatriotsku histeriju. Nije nemoguće da je ceo poduhvat unapred dogovren sa Plenkovićem, jer je i on profitirao iz ove afere. Možda Vučić i predsednik Vlade Hrvatske koriste usluge iste marketinške firme.

Vučić je na konferenciji za štampu insistirao kako više voli da ide u Jasenovac nego na more. Već samo to poređnje je krajnje neumesno. Na more ljudi idu da uživaju, a u Jasenovac da odaju poštu žrtvama jednog od najgroznijih genocida u dvedesetom veku. Nisu u pitanju uporedive stvari.

Aprila 2021. isti taj Aleksandar Vučić dao je intervju sarajevskom novinaru Senadu Hadžifejzoviću. Hadžifejzović je uporno insistirao da se Vučić izjasni o tome da li je pogrom Srba u NDH bio genocid. Vučić je odbio da to učini, znajući da je sledeće pitanje da li je i u Srebrenici počinjen genocid.

Ova dva primera jasno polazuju kako je Jasenovac Vučiću samo propagandno oružje koje on koristi kako mu kad odgovara, od prilike do prilike. Radi se o besramnoj manipulaciji kojom se vređaju žrtve genocida u NDH, među kojima je najviše bilo Srba. Nijedan srpski političar, javni radnik ili običan čovek ne sme upotrebljavati sećanje na ustaški genocid kao sredstvo za postizanje političke ili neke druge koristi. Inflatorna upotreba najvećeg zločina vodi njegovoj banalizaciji. Proustaški krugovi u Hrvatskoj trljaju ruke zbog ovakve zloupotrebe.

Da Vas podsetimo:  Sa kim se okružio predsednik Vučić

Da ima bar i malo obzira prema Srbima u Hrvatskoj Vučić, i brojni drugi sprski političari i intelektualci, bili bi uzdržaniji. Svako pogoršanje srpsko-hrvatskih odnosa najteže posledice ostaviće na sve malobrojnije Srbe koji i dalje žive u susednoj državi i koji su i inače prestrašeni. Lako je srbovati u Beogradu, kad oni koji to rade ne snose posledice.

Uporno inisitiranje Vučića da niko pre njega nije smeo da govori o ustaškom genocidu je takođe netačno. Navešću samo neke primere. Hrvatski pesnik Ivan Goran Kovačić autor je potresne i umetnički snažne poeme Jama. U vreme Socijalističke Republike Hrvatske tamošnji istoričari napisali su više značajnih knjiga o toj temi. Vučić, iako stalno ističe da je bio najbolji student Pravnog fakulteta, verovatno nije ni čuo za Bogdana Krizmana i Fikretu Jelić Butić. Zbog toga što je 1978. objavila u Zagrebu knjigu Ustaše i NDH ona je doživela tragičnu sudbinu. Stradala je 1992, zajedno s mužem, istoričarem Ivanom Jelićem, u požaru u njihovm stanu u Zagrebu. Nikad nije utvrđeno kako je požar izbio. Teško da se radi o slučajnosti.

Kada se govori o ustaškom genocidu nad Srbima treba imati na umu da se on odvijao na celoj teritoriji NDH. Jasenovac je najveće stratište. Ali, ogroman broj žrtva stradao je u svojim mestima, često od komšija. Verovatno da se u Jasenovcu žrtve i dželati nisu međusobno poznavali. Ali, oni koji su ubijeni kod svojih kuća stradili su od suseda i poznanka. Strahota je zbog toga još veća.

Iz usmene istorije poznato mi je šta se u istočnohercegovačkim selima dešavalo početkom juna 1941. kada su ustaše više od sto meštana Korita bacilili u jamu. Jedna žena odjurila je u obližnju Meku Grudu i počela uspenaičeno da priča šta se desilo. Niko joj nije verovao. Mekogruđani su mislili da je luda, i govorili: ”Ko će ljude bacati u jamu!” Malo ko je mogao i pomisliti da se tako nešto može dogoditi. Zato se u početku pokolja Srbi nisu ni branili.

Da Vas podsetimo:  Ne smemo biti poligon za lečenje frustracija EU birokrata

Ne sme se, dakle, ustaški genocid svoditi samo na Jasenovac. Ako Vučuću hrvatske vlasti ne dozvoljavaju da poseti jedan od nastrašnijih logora u dvadesetom veku, neka ode u Korita i pokloni se žrtvama. To selo se nalazi u Republici Srpskoj. Najzad, ustanak protiv ustaškog pokolja počeo je baš u Istočnoj Hercegovini juna 1941, mesec dana pre nego što je KPJ pozvala na antifašističku oružanu borbu. Ne mogu a da ne pomenem da su među tim ustanicima bila i trojica rođene braće moga oca, koji su kasnije poginuli kao partizani.

I da ne bude zabune. Ustaški genocid omogućila je i podstakla nacistička Nemačka. Bez Hitlera i Musolinija Pavelić bi bio nepoznati ekstremista i terorista. Stoga, kad govori o Jasenovacu, Vučić bi morao da se osvrne i na odgovornost Nemačke. Parola Serbien muss sterbien-Srbija mora umreti nastala je u Beču 1914. Glavni pokretač i inspirator genocida nad Srbima u XX veku nije bio Ante Starčević, nesumnjivi srbomrzac, nego germanski imperijalizam. Ali Vučić pažljivo bira s kim će da se kači. Nije zgodno da pominje Nemačku koja mu je tokom cele njegove vladavine pružala bezrezervnu podršku.

Zloupotreba genocida nad Srbima mora se sprečiti donošenjem zakona kojim bi bilo utvđeno na koji način treba odavati počast našim stradalim sunarodnicima. Ne sme biti dozvoljno skrnavljenje uspomene na mučenike koji su na najbrutalniji način ubijeni samo zbog toga što su bili Srbi. A ono što je ovih dana radio i govorio Vučić je najobičnija skandalozna i otužna zloupotreba žrtava genocida kako bi se prikupli jeftini politički poeni.

Najzad, Vučić je rekao da je Beograd i kosmopolitski i srpski grad. Pa kad je tako, zašto onda najvredniju imovinu besomučno poklanja ili budzašto prodaje stranom kapitalu. Zašto je jednoj arapskoj firmi prodao 15.000 hektara najboljeg obradivog zemljišta u neposrednoj blizini našeg glavnog grada čiji vlasnik je bio PKB. To zemljište nema cenu, ono obezbeđuje prehrambenu sigurnost, naročito u situacijama kriza. Zbog ukrajinskog rata sve više se govori o velikim poremećajima na tržištu hrane. Što više prodaje i uništava Srbiju, Vučić podiže sve više spomenika. Strancima prepušta vlasništvo nad privrednim i prirodnim bogatstvima naše zemlje iz koje najsposobniji ljudi beže, a Stefanu Nemanji podiže spomenik. Da se Vlasi ne dosete.

Da Vas podsetimo:  Šolc krenuo putem Hitlera

Srpska desnica uporno optužuje jugoslovenske komuniste da su organizovano potiskivali sećanje na ustaški genocid. Ima u toj tvrdnji i nešto istine. Obnova zajedničke države zahtevala je i delimično potiskivanje tragične istorije u ime “bratstva i jedinstva”. Ali, ko se tokom Drgog svetskog rata u Jugoslaviji borio protiv ustaša više od partizna! Zar ustaše na kraju rata nije na austrijsko-jugoslovenskoj granici stigla zaslužena kazna.

I baš kada je Vučić počeo svoju jasenovačku ofanzivu rasplamsala se polemika o podizanju spomenika „Nevinim žrtvama 1944/45. godine“ u Novom Sadu. Prema tvrdnjama antifašističkih aktivista na spisku ”nevinih žrtava” nalaze se brojne osobe odgovorne za ratne i druge zločine u Novom Sadu i Bačkoj tokom Drugog svetskog rata. Eto još jednog dokaza o tome koliko je Vučićev “antifašizam” principijelan. Predsednik Republike Srbije trebalo bi da ode u Novi SAD, Žabalj, Čurug i druga mesta u Bačkoj i da objasni razloge za podizanje tog spomenika i zbog čega su mađarski fašistički zločinci “nevine žrtve” i po čemu se oni razlikuju od ustaša.

Piše: Miroslav Samardžić
(Autor je politikolog iz Zrenjanina)
Izvor: NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime