JASNO je da Srbija već duže vreme sedi na dve stolice i da je takva spoljna politika postala neodrživa. Ono što aktuelna vlast SNS ne želi da kaže građanima jeste da je postalo nemoguće nastaviti dalji proces pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, a istovremeno zadržati i proširiti saradnju sa Ruskom Federacijom.
Zašto? Zato što Brisel na daljem putu evrointegracija od nas traži da uskladimo spoljnu politiku, trgovinu i bezbednost sa politikom EU u ovim oblastima, što u prevodu znači našu obavezu da uvedemo sankcije Rusiji, da se odreknemo bescarinskog trgovinskog ugovora sa Rusijom i da uđemo u NATO.
Dakle, i da nije bilo svih dosadašnjih poniženja, pritisaka i ucena iz EU, posebno po pitanju Haškog tribunala i Kosova i Metohije – dalji put Srbije u EU je neprihvatljiv.
Ovaj pogrešan put evrointegracija posebno je štetan i poguban po srpsku ekonomiju, jer smo u prethodnim godinama – na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – ukinuli carine na uvoz robe iz EU i nekontrolisanom stranom konkurencijom praktično uništili domaćeg privrednika, plus oštetili budžet države Srbije za milijarde evra.
Uvek kada čujete argument da nam je EU dodelila neku pomoć u milionima evra – setite se da nas je istovremeno EU opljačkala za milijarde evra.
Posle izlaska Velike Britanije iz Evropske Unije – dalji put Srbije u EU je izgubio svaki dalji smisao. Više je nego jasno da je u EU u krizi i da joj preti raspad. U takvoj situaciji EU sigurno neće razmišljati o proširenju, već o golom opstanku ili transformaciji. Očito je da je put Srbije u EU doživeo krah i da je 16 godina evrointegracija bilo besmisleno. I šta sad?
Pozivam tehničkog predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića da prizna da je njegova politika „EU nema alternativuˮ, koju je nasledio od Borisa Tadića, doživela kraj i da pokrene proces promene spoljno-političke orijentacije Srbije. Mi treba da sarađujemo sa EU ukoliko ona opstane, ali ne treba da budemo član EU. Mnogo veću pažnju treba posvetiti bilateralnoj saradnji u obostranom interesu sa pojedinačnim zemljama Evrope. Takođe, treba pratiti moderna politička kretanja u Evropi koja sve više idu u pravcu Evrope nacija od Lisabona do Vladivostoka – Evrope koja se ne može zamisliti bez Rusije i čiji je Rusija sastavni deo.
Rusija treba da postane strateški partner Srbije broj 1 – u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu. U političkom smislu to znači oslanjanje na pouzdanog prijatelja i saveznika koji nas nikada nije bombardovao i ko se bori zajedno sa nama za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. U ekonomskom smislu to znači mnogo aktivniju privrednu saradnju dve države i početak pregovora sa Evroazijskom ekonomskom unijom u koju smo pozvani. U bezbednosnom smislu to znači zalaganje da Srbija i druge balkanske zemlje ostanu van NATO pakta, a da garant te vojne neutralnosti bude Rusija.
Za punu ravnotežu u sferi bezbednosti na međunarodnom planu Srbija treba da pojača saradnju sa Organizacijom za dogovornu kolektivnu bezbednost (ODKB), jer se do sada sarađivalo isključivo sa NATO -om.
Vučiću, nema više sedenja na dve stolice! Opredeli se: ili EU ili Rusija. Ako se opredeliš za EU – krenućeš putem Mila Đukanovića u Crnoj Gori, a to je put policijske, kriminalne i totalitarne države u kojoj se građanima zabranjuje da se na narodnom referendum izjasne da li žele u NATO ili ne.
Posebno je opasno što se i u Srbiji na sličan način zabranjuje referendum o EU i NATO. Ako su pobornici ulaska Srbije u EU i NATO toliko sigurni da je to prava stvar za Srbiju – zašto ne izađu pred građane sa svojim argumentima? Zašto se plaše najdemokratskijeg oblika narodnog izjašnjavanja kao što je referendum?
Ali, da bi referendum u Srbiji bio slobodan moraju se osloboditi mediji i omogućiti javna rasprava za i protiv ulaska Srbije u EU i NATO koja bi trajala najmanje 6-12 meseci. Možda se domaći evrofanatici i NATO -ljupci najviše plaše upravo jedne takve javne rasprave i ukrštanja argumenata. Možda zato izbegavaju narodni referendum jer znaju da su građani Srbije već sada u ogromnom procentu protiv ulaska Srbije u EU i NATO, a da bi nakon javne rasprave taj procenat bio još veći i da bi na referendumu izgubili.
Da bismo bili u duhu štednje koji promoviše aktuelna tehnička Vlada – predlažemo da se referendum o ulasku Srbije u EU i NATO održi zajedno sa predsedničkim izborima iduće godine, ali pod uslovom da se odmah oslobode mediji i započne javna rasprava.
Poštovani g. Vučiću, ako je EU i NATO raj za Srbe – zašto ne pitaš Srbe da li žele u taj raj? Ako si toliko ubeđen u svoje argumente za ulazak Srbije u EU i NATO pobedićeš na referendumu i mi ćemo ti čestitati. Ako građani Srbije budu protiv ulaska Srbije u EU i NATO – podnećeš ostavku kao britanski premijer Kameron i prepustiti drugima da povedu Srbiju drugim putem. Ima li poštenije ponude od strane opozicije?
Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri
