Dok se u jednom delu javnosti vodi široka diskusija oko toga da li je pravednije društveno uređenje demokratija ili meritokratija, aktuelni vladar Srbije upotrebio je stečenja znanja iz sociologije i zemlju uveo u stanje koje se jednostavno naziva diktatura.
Iako će se on iz petnih žila upinjati da nas sve zajedno ubedi kako u Srbiji nema ni diktature ni cenzure, i kako je on jedan moderni, proevropski i demokratski nastrojen premijer (za školske toalete), realnost je sasvim drugačija.
Razvio je Aleksandar Vučić gotovo do savršenstva umeće medijske manipulacije, što ne treba posebno da čudi s obzirom na činjenicu da je đak podjednako veštog manipulatora, koji je dvanaest godina pravio cirkus u Haškom tribunalu.
A narod… Potpuno obespravljen, osiromašen, gladan i žedan, go i bos, sluđen i u zablude guran, ne zna više u šta da veruje.
Možda ova kolumna bude skromni doprinos buđenju svesti uspavane nacije, i možda nakon čitanja ovih redova ljudi počnu da shvataju kakvim manipulacijama diktatora smo kolektivno izloženi. Evo šta kaže udžbenik Sociologije Čedomira Čupića:
Cezarističku diktaturu karakteriše neograničena samovolja diktatora koji državu i podanike drži u stalnoj pretnji vanrednim stanjem ili proizvodnjom okolnosti (spoljašnji i unutrašnji neprijatelji, izdajnici) koje zahtevaju uvođenje vanrednog stanja. Takođe, diktator podgreva nadu podanika obećavajući i najavljujući otvaranje velikih privrednih projekata i radova koji će omogućiti stabilnost, zadovoljstvo i sreću svima. Ovakav diktator će insistirati i na reformi zdravstva, jer je to osnovna ljudska potreba. Diktator javnost obasipa, uz pomoć propagande, senzacijama. Senzacije uništavaju vrednostii vrednosni sistem, a javnost i javno mnjenje se pogrešno usmeravaju, odnosno preusmeravaju.
Iz ove definicije više je nego jasno da Aleksandar Vučić, koji se lažno predstavlja kao demokratski izabrani premijer, vlast osvaja uz pomoć medijske manipulacije, zastrašivanja, prebijanja, izborne krađe i besramnih postizbornih dogovora, služeći se svim raspoloživim sredstvima.
Evidentno je da je on ništa drugo do bahati diktator, i da usled ozbiljnih psihičkih poremećaja, čiji su simptomi vrlo jasno vidljivi i laicima, ima nameru da vlada dok je živ.
Odgovornost svih obrazovanih ljudi je da šire spoznaju o mehanizmima i trikovima uz pomoć kojih se aktuelni režim održava na vlasti, i uz pomoć kojih celu naciju drži u stanju obamrlosti, straha i neizvesnosti.
Srbija još uvek ima šansu da sačuva bar državnost, ako su joj već sve drugo oduzeli, ali sa svakim danom koji prođe u ćutanju ta šansa je sve manja. Vreme je da se caru kaže da je go, da mu je carstvo zasnovano na iluzijama i maketama, i vreme je da se dikatoru kaže da je pročitan.
Vreme je da ova država konačno stane na svoje noge, i da zarad budućnosti dece koja tek odrastaju uzmemo živote u svoje ruke, a političke sudbine svih politikanata koji poslednjih 25 godina uništavaju ovu zemlju da poverimo u ruke reformisanom pravosuđu. Pa kom opanci, kom bukagije!
Peđa B. Đurović
Kolumnista
Imam samo jedno pitanje za Pedju B.Djurovica.-,,Ko je ovog trenutka u zemlji Srbiji dovoljno Srbin Pravoslavni, dovoljno mudar, hrabar, pametan i vest za vodjenje drzave i za posao predsednika vlade?
Ko je bolji i primerniji od Vucica buduci da je sve sto nesto vredi i sto je posteno pobeglo iz Srbije a oni koji jos nisu uspeli pobeci cute jer znaju da se protiv vatre ne ide benzinom.
Zanima me zasto ovi nasi silni novinari, analiticari politiciri itd… ne navedu imena ljudi koji su sposobni Srbiji vratiti ono sto su joj Solunci doneli nakon sloma austrougarske monarhije, ili jos bolje, ko je novi car Dusan koji ima muda da Srbiju izvuce iz ovog zacaranog kruga?
– Navedite alternativu Vucicu nemojte samo da ga kritikujete i grdite. Da se razumemo, mene Vucic uopste ne interesuje niti bilo koji politicar, ali realno gledano, ko god dodje na vlast postane kost za glodanje a niko ne daje imena ili programe koji bi bili alternativa trenutnom.
Postovanje svima na ovom meni dragom sajtu!