Iako je Vlada Srbije zadužila građane sa 105 miliona evra kredita za izgradnju stanova za mlade naučnike, njeno preduzeće Jedinica za upravlјanje projektima (JUP) za sedam godina sazidalo je samo četiri zgrade, od kojih je do danas uselјena jedna i to kandidatima sa konkursa iz 2003. godine od kojih neki imaju i unuke, saznaje Pištalјka.
Projektom JUP-a kojim je 2010. godine aplicirano za kredite kod međunarodnih banaka predviđena je izgradnja stanova za mlade naučnike u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a kao jedan od cilјeva naveden je povratak 1.400 mladih naučnika iz inostranstva. Raspodela stanova poverena je univerzitetskim fondacijama u tim gradovima.
Za sedam godina i utrošenih skoro 14 miliona evra, izgrađene su četiri zgrade – tri u Kragujevcu i jedna u Beogradu (na slici), koja je jedina uselјena i to kandidatima koji su učestvovali na konkursu 12 godina pre nego što je zgrada napravlјena. Zgrade u Kragujevcu i dalјe čekaju da se razreše suvlasnička pitanja da bi primile stanare. Zgrade u Nišu, čija je izgradnja započeta još 2008. godine i za čiji je završetak trebalo da bude iskorišćen novac iz kredita, nisu završene i ne zna se kada će biti. U Novom Sadu nije postavlјena nijedna cigla. Pitanje je da li će ti stanovi ikada i biti sagrađeni pošto je Vlada Srbije sredinom 2016. posle žalbi međunarodnih kreditora, preostala sredstva od JUP-a prenela na korišćenje Kancelariji za javna ulaganja.
Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu je, na osnovu ugovora sa JUP-om iz 2011. godine, dobila da vrši raspodelu 134 stana. Zgrada je zidana od 2012. do 2015. godine, kada je i počela raspodela stanova, a cena zakupa određena je na 165 dinara po metru kvadratnom.
Konkurs za dodelu stanova mladim naučnicima Fondacija je poslednji put raspisala 2003. godine, i to za godišta mlađa od 1963. S obzirom na to da su na izgradnju i dodelu stanova čekali više od 12 godina, mnogi od kandidata su odustali a mnogi izgubili pravo dalјeg učešća. Na sajtu Fondacije objavlјeno je da se na taj konkurs javilo hilјadu, a uslove ispunilo nešto više od 400 mladih naučnika.
Od raspisivanja konkursa, umesto sedam, Fondacija je sagradila samo dve zgrade – prva je uselјena 2004. a druga četiri godine kasnije i time je stambeno zbrinuto oko 270 mladih naučnika. Uselјenjem zgrade sazidane pre dve godine ostalo je nerešeno stambeno pitanje još pet kandidata sa konkursa iz 2003, objavlјeno je na sajtu.
Iz te fondacije za Pištalјku je kratko odgovoreno da će preostali stanovi biti podelјeni „po istom principu kao i već dodelјeni stanovi”. Dakle, po konkursu iz 2003. godine, čiji kandidati više ne spadaju u kategoriju mladih naučnika.
Beogradska Fondacija, čija je jedina aktivnost u poslednjoj deceniji raspodela stanova iz JUP-a, ima veliki problem sa transparentnošću svog rada, koja je upitna već na prvom koraku. Od više od stotinu odluka stambene komisije, na njihovom sajtu objavlјene su samo dve.
Takođe, na sajtu je nemoguće pronaći statut, pravilnik o načinu korišćenja imovine fondacije, ugovore sa JUP-om o prenosu nadležnosti, finansijske izveštaje, a te akte bilo je nemoguće dobiti regularnim putem iz same Fondacije. Sve do žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja.
Naime, Fondacija je skoro dva meseca odbijala da Pištalјci dostavi nabrojane dokumente, tvrdeći da „bez saglasnosti drugih ugovornih strana nisu ovlašćeni da dostavlјaju dokumentaciju”. Čak su tvrdili i da, uprkos tome što im je osnivač Univerzitet u Beogradu, nisu državna institucija i da ne moraju da svoj rad učine javnim, posebno ne rad i primanja upravitelјa Jelene Brajković.
Fondacija je tražena dokumenta ipak dostavila Pištalјci po nalogu Poverenika.
Upravitelј Fondacije Jelena Brajković (1985), koja ove godine zarađuje mesečno neto 130.000 dinara, više od mesec dana za novinara Pištalјke nije bila na radnom mestu – ili je van zgrade ili na službenom putu. Suprotno tome, u odgovoru prosleđenom posle žalbe Povereniku, Fondacija je dostavila potvrde da Brajković, istraživač-pripravnik Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, nije išla na službeni put niti koristila slobodne dane.
Takođe, Fondacija nas je obavestila da je Jelena Brajković već pet godina na njihovom čelu – prvo kao vršilac dužnosti upravitelјa, a onda odlukom Upravnog odbora 2013. i 2015. i kao upravitelј.
Šta rade čelni lјudi Fondacije, iako nadležni, ne kontrolišu ni resorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ni Univerzitet u Beogradu, kao njen osnivač.
Iz Ministarstva su za Pištalјku naveli da, osim ugovora sa univerzitetskim fondacijama iz Beograda i Kragujevca u vezi sa izgradnjom stanova za mlade naučne radnike iz 2011. i 2012. godine ne poseduju nikakve druge informacije niti dokumenta o njihovoj raspodeli i radu fondacije.
To ministarstvo je navelo i da je, prema izveštajima koje je im JUP dostavio, za izgradnju stanova do danas utrošeno 8,4 od ugovorenih 8,6 miliona evra. Za tri zgrade u Kragujevcu potrošeno je pet od ugovorenih 5,5 miliona evra. Ministarstvo nema podatke da li se neko od 1.400 mladih naučnika vratio u Srbiju, kako je planirao JUP.
Dodela stanova kandidatima koji su konkurisali pre više od decenije dovela je do toga da u julu 2016. godine profesoru Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Zorici Cvijović, koja sada ima unuku, bude dodelјen deset kvadrata veći stan. Ona je ubrzo nakon dobijanja stana otišla u penziju.
U obrazloženju, komisija navodi da je Zorici Cvijović stan dodelјen „u zakup na određeno vreme od pet godina” i to zbog toga što je „vlasnik neodgovarajućeg stana” u kojem živi sa mužem, ćerkom, zetom i unukom. Ona je, kako se navodi, dužna da „prenese u svojinu Republike Srbije svoj stan od 55 kvadrata”.
Odluka o dodeli stana profesorki Cvijović suprotna je odluci Upravnog odbora fondacije iz decembra 2012. godine da, između ostalog, kandidati moraju da dostave overene izjave dva svedoka da oni ili njihovi srodnici nemaju u svojini drugi stan, kao i poresko uverenje da nemaju nepokretnu imovinu.
Takođe, Fondacija je pristala da Danijeli Ranđelović, naučnom savetniku Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, već dodelјen stan od 66 kvadrata zameni za manji od 40 kvadrata jer će živeti sama. Dve godine ranije, stambena komisija je odbila njen zahtev za rešavanje stambenog pitanja, objavlјeno je na sajtu.
Sumnju u način i kontrolu raspodele stanova podignutih u novobeogradskom Bloku 32 baca to što su u tim postupcima učestvovali, između ostalih, isti lјudi – Aleksandar Belić, bivši državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Živan Lazović, predsednik Upravnog odbora Fondacije i prorektor Univerziteta u Beogradu, osnivača Fondacije.
I Belić i Lazović odbili su da o načinu raspodele stanova i kontroli rada Fondacije govore za Pištalјku.
Lazović, koji je u APR-u upisan kao predsednik Upravnog odbora Fondacije, bio je „više dana“ na službenom putu, rekli su za Pištalјku u njegovom kabinetu u Rektoratu. U šturom pisanom odgovoru Pištalјci nekoliko dana kasnije Lazović je naveo da se obratimo Fondaciji za sve što nas interesuje.
Za pitanja Pištalјke nekoliko nedelјa nije bio dostupan još jedan od učesnika u raspodeli univerzitetskih stanova, bivši direktor Instituta za fiziku Aleksandar Belić. On je od jula 2014. do avgusta 2015. godine istovremeno vršio tri funkcije usko vezane za rad Fondacije.
U tom periodu bio je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, član Skupštine JUP-a i član Upravnog odbora beogradske Fondacije. Tako je Belić vršio dve izvršne i jednu nadzornu funkciju prilikom raspodele stanova jer je Ministarstvo nadređeno JUP-u, koji je nadređen Fondaciji.
Kao državni sekretar, Belić je jedno vreme bio i član Upravnog odbora Fondacije, koja raspodelјuje stanove, i član Skupštine JUP-a, koja bi trebalo da kontroliše raspodelu stanova.
Belić, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, kao naučni savetnik Instituta za fiziku mesečno zarađuje neto 100.000 dinara, kao član Skupštine JUP-a primao je mesečno 40.000 dinara, dok je kao državni sekretar dobijao oko 85.000 dinara.
Prema tim podacima, od 2009. godine svakog meseca kao član Komisije za pripremu materijala Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta dobija 27.000 dinara, a od 2013. je kao član Komisije za otkup knjiga za javne biblioteke Ministarstva kulture do danas dobio 450.000 dinara.
Sasvim drugačija situacija po pitanju raspodele stanova je u Kragujevcu, gde tri zgrade, iako završene pre dve godine, još nisu dobile stanare zbog nerešenih suvlasničkih odnosa.
Upravitelј Fondacije za rešavanje stambenih potreba nastavnog, naučnoistraživačkog i umetničkog kadra Univerziteta u Kragujevcu Jeroslav Živanić rekao je za Pištalјku da je u tom gradu pre dve godine okončana izgradnja ukupno 210 stanova za mlade naučnike.
„Još nisu završeni priklјučci na spolјnu infrastrukturu, a čekamo i da Grad Kragujevac prebaci vlasništvo nad zemlјištem na Ministarstvo koje bi onda trebalo da prebaci vlasništvo na Fondaciju i tada bi mogla da počne dodela stanova”, kazao je Živanić.
Za dodelu stanova u Kragujevcu biće raspisan novi konkurs, a gornja granica biće oko 38 godina, tvrdi on i dodaje da bi cena zakupa mogla da bude oko evro po metru kvadratnom.
Iako su 2010. bili deo projekta za uzimanje kredita kod stranih banaka, univerziteti u Novom Sadu i Nišu su ostali bez stanova za mlade naučnike koje je trebalo da gradi JUP. U stvari, poslužili su samo kao pokriće za dobijanje kredita jer tamo za sedam godina nije urađeno ništa.
Iz novosadske Fondacije za Pištalјku tvrde da dele samo stanove koje sami izgrade i da ne učestvuju u raspodeli stanova JUP-a. Od osnivanja 2000. godine do danas, kako tvrde, dodelili su 114 stanova mladim naučnicima i umetnicima sa teritorije Vojvodine.
U izgradnju četiri zgrade, kako je naveo upravitelј Radovan Pejanović, uloženo je oko 300 miliona dinara.
Iz fondacije Univerziteta u Nišu za sedam godina, kako navode, nije raspisan nijedan tender za građevinske radove niti je započeta ikakva gradnja. Polovinom 2008. ova fondacija je započela izgradnju objekta sa 98 stanova, tu su radovi stali i nisu nastavlјeni do danas. Objekat je i dalјe u sivoj fazi.
Vladino preduzeće JUP već sedam godina posluje u najvećoj tajnosti, a u jednom periodu upravlјalo je sa 800 miliona evra kredita, donacija i budžetskih para.
Pa ipak, od 29 naučnih potprojekata kojima je JUP aplicirao kod banaka za dobijanje 305 miliona evra kredita, za sedam godina ostvareno je samo njih sedam, a potrošeno 135 miliona evra. Preostalih 170 miliona evra kredita Vlada Srbije prebacila je prošle godine Kancelariji za javna ulaganja.
Koliko ćemo platiti kredite i kamate
Prvobitni rok za povlačenje 105 miliona evra kredita je istekao 2015. ali je intervencijom Vlade Srbije produžen do 2020. godine. Kamate se, kako su za Pištalјku ranije rekli iz Ministarstva finansija, obračunavaju samo na povučena sredstva.
Pištalјka je posle više meseci ipak uspela da dobije odgovor Ministarstva finansija kolike kamate građani Srbije plaćaju na novac uzet od međunarodnih kreditora. Na sajtu Uprave za javni dug Ministarstva finansija stoji da su od Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) uzeta dva kredita za obezbeđenje smeštaja za mlade istraživače u Srbiji od 35 i 70 miliona evra, na koje će kamata, kako je odgovoreno Pištalјci, biti uračunata po tranšama. Iz tog ministarstva su nam rekli da je iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) od 35 miliona evra, za šest godina, povučeno 33,5 miliona evra i to iz tri puta.
U julu 2011. povučeno je 17,5 miliona evra na koje će biti uračunata kamata od 0,55 odsto i tromesečni euribor. Druga tranša od 8,5 miliona evra povučena je u avgustu 2013. i biće vraćana po kamati od 0,6 posto plus tromesečni euribor, dok je godinu dana kasnije povučena i treća tranša od 7,5 miliona evra na koje ide fiksna kamata od 1,27 odsto. Iz drugog kredita CEB-a od 70 miliona evra, navodi Ministarstvo finansija, u leto 2013. i 2014. povučene su po jedna tranša od tri i od 5,7 miliona evra, sa kamatama od 0,6, odnosno 1,27 odsto fiksno.
Biljana Živančević
pistaljka.rs
