Nekada su deca učena da ko laže taj i krade, a ko krade ide u zatvor. Sadašnja vlast ih podučava da ko laže taj i krade, a ko krade – ide u vlast.
Ova vlast je došla na vlast lažima. Ove spolja su lagali da će odmah priznati Kosovo, nas unutra da ga nikada neće priznati. Na izborima su pobedili posle plastičnog džaka sa lažnim glasačkim listićima, lažnog štrajka glađu i žeđu, lažnog padanja u nesvest i bolničku postelju, lažnog prenemaganja zbog toga.
A pošto ne treba menjati konja koji pobeđuje – nastavili su sa lažima. Prvi smo u regionu, prvi u Evropi, prvi na svetu pa i šire. A što ćemo tek da budemo prvi ima sve da se puši. Dobro, obećani rat korupciji i kriminalu nije bio laž, ako računamo međusobnu borbu kriminalaca i korumpiranih političara.
Toliko je vlast lagala, evo već čitavu deceniju, da bi komotno mogla da ozvaniči slogan Laž nas je održala, njojzi hvala. To su interno sigurno već i uradili samo što mediji nemaju pristup sve učestalijim stranačkim okupljanjima.
A i što pa da ne ukradu neki stih ili neku tuđu misao, nije da to nisu već radili, naročito u disertacijama? A možda ukradu nešto i od sebe pa im slogan za glasače bude: Za automobile leteće i nogice pileće. Ionako nemaju ništa novo da nam obećaju, sve su već obećali, pa što da ne ponove neka starija export-import obećanja kad nam već ponavljaju metro u Beogradu (koji je uznapredovao od makete preko autobusa do 3D projekcije), autoputeve koji od izbora do izbora uznapreduju u budućoj dužini i brzini, kanalizaciju u Borči (koja nije uznapredovali ni u šta).
Onaj Za našu decu nam se ionako već uveliko olupao o glavu. I pokazao u punoj svetlosti na čiju se decu mislilo. Na vašu nije, ali ko vam je kriv. Vlast nije. Jer uz taj slogan nije išlo ime vladajuće stranke nego samo ime i prezime vladajućeg u stranci (po kome se, a ne po stranci, zvanično i zove vladajuća većina u Skupštini) pa tako stranci ne treba ni zameriti neostvarena predizborna obećanja.
Uostalom stranka ima svoju moralnu horizontalu po kojoj se ravna da niko ne štrči. Od prvog do poslednjeg svi su jednako nisko tako da nemate koga ni pogledom da izdvojite, a kamoli postupkom. Što su nisko, manje-više, ali što horizontala više pada sve se jače trude da niko ne zaostane. Jer znaju da bi im bilo bolje (bože, kako se te stare laži urežu, čovek ih i nesvesno iskoristi u rečenicama, kao svojevremeno ono: linč, silovanje, nasilje) da ne zaostaju. Nije baš da će im se nešto strašno desiti, kao što se dešava neistomišljenicima, ali mora se biti na visini. Na visini zadatka, da se razumemo. Jer je moralna horizontala padala dok ste ovo pročitali.
Autor: Nadežda Milenković
IZVOR: Peščanik
Ovi lažovi mogu da zahvale lakovernima i povodljivima, koji prosto vape da budu lagani i to stalno dokazuju još od kada su dobili mogućnost da slobodno biraju svoje lažne usrećitelje na nacionalnom takmičenju lažova zvanom izbori. Ako bi mogli da biraju npr. samo jednog, a između poštenog, iskrenog i realnog političara (pretpostavimo da takvo čudo postoji) i pokvarenog, slatkorečivog lažova i populiste lažno poniznog pred narodom dok ga ne zajaše, ko bi bio izabran? Biraju slobodno već 31 godinu, a ne samo poslednjih tragičnih devet godina i nije toliki problem što izaberu lažove, jer od one prve i poželjne sorte, izgleda, nema nikoga u interesnim udruženjima grabljivaca zvanim političke partije. Problem je što ispiranje mozga narodu lažima ostaje nekažnjeno i bez pobune čak i posle decenije laganja i čerupanja naroda i države od strane političara opsenara masa, koji tradicionalno najbolje prolaze u Srba.