Najsiromašnijih 20 odsto ljudi u Srbiji troši oko pola svog budžeta na hranu, i zato je njihova trenutna inflacija veća od ove oficijalne od 10,4 odsto, kaže za Novu ekonomiju ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
„To je zbog toga što je učešće hrane u ukupnom indeksu potrošačkih cena 31 odsto, a transporta (gde ulaze goriva) 12 odsto, što znači da više od polovinu inflacije generišu ostali troškovi. Recimo, komunikacije daju 6 odsto indeksa, i tamo je inflacija samo 1,6 odsto, odeća i obuća učestvuju u indeksu sa 4 odsto i tamo je inflacija 3,7 odsto“, kaže Jovanović.
Jovanović poručuje da je važno shvatiti da je inflacija subjektivna stvar i da ona nije ista za sve ljude.
Trenutna projekcija Bečkog instituta je da će inflacija u Srbiji ove godine iznositi u proseku 10 odsto, što je, kaže Jovanović, blizu majskih 10,4 odsto.
„To bi značilo da je vrhunac tu negde, odnosno da će inflacija u narednim mesecima biti blizu trenutnog nivoa, i da će verovatno od jeseni početi da se smanjuje“, naveo je Jovanović.
Prema njegovim rečima, glavni razlog za trenutni talas inflacije je svakako rat u Ukrajini – cena pšenice na svetskim tržištima je porasla od početka godine za 40 odsto, a cena nafte za 30 odsto.
„To je sve zbog rata. Bilo je inflacije i pre toga, ali ona ipak nije bila toliko visoka“, kaže i dodaje da je trenutna inflacija uzrokovana faktorima na strane ponude, odnosno visokim globalnim cenama, a ne potražnje.
Prema njegovim rečima, dva faktora mogu uticati da inflacija bude veća od ove projekcije, prvi se odnosi na rat u Ukrajini, a drugi na mere Vlade Srbije za kontrolu cena.
„Ako rat produži do kraja godine, pa možda i duže, to će dodatno povećati globalne cene hrane i energije, pa time i nflaciju i Srbiji. Drugi faktor se odnosi na trenutne vladine mere za kontrolu cena. Ako Vlada naglo odmrze cene osnovnih prehrambenih proizvoda, to će takođe povećati inflaciju“, kaže on.
Prema pesimističnom scenariju za Srbiju inflacija će u ovoj godini dostići 14 odsto, kaže ekonomista Bečkog instituta.
Zamrzavanje cena opravdano, ali mora kad-tad da se ukine
Vlada Srbije je uredbom, koju je više puta produžila, ograničila visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti).
Jovanović smatra da je odluka o zamrzavanju cena bila opravdana, te da zamrzavanje cena štiti pre svega siromašne, jer oni troše najveći deo svog budžeta na te stvari.
„U isto vreme, tih nekoliko proizvoda imaju minimalno učešće u ukupnoj ekonomiji, tako da je šteta od te netržišne mere minimalna“.
Osim socijalne opravdanosti, Jovanović kaže da se zamrzavanje pokazalo i kao dosta efektivan instrument za kontrolu inflacije.
„Pre zamrzavanja, u novembru 2021, Srbija je imala inflaciju od 7,5 odsto. Bosna i Herzegovina, Crna Gora i Makedonija su tada imali inflacije od 4-5 odsto. Sada, u maju 2022, Srbija ima inflaciju od 10,4 odsto, dok ove ostale zemlje imaju inflacije od 12-13 odsto“, rekao je on.
Ipak, kaže da zamrzavanje ne može trajati predugo i moraće da se ukine kad-tad, a u teoretskim uslovima to treba da se desi kada globalne cene padnu.
Problem je, međutim, što se to možda nikada neće desiti. Onda je važno da se cene postepeno odmrzavaju, da ne bi došlo do naglog skoka, i da se to uradi kada se ukupni inflatorni pritisci smire. Sve u svemu, mislim da Srbija može držati cene zamrznute još neko vreme, pa da bi možda negde pred kraj godine mogla početi sa postepenim odmrzavanjem.
Puno sporiji ekonomski rast nego što se očekivalo
Govoreći o mogućnosti pojave stagflacije, Jovanović kaže da se stagflacija sve više pominje u ekonomskim krugovima, ali da ne postoji jasna definicija šta ona znači.
„U suštini, to je kombinacija ekonomske stagnacije i inflacije, ali ne postoji jasni kriterijum kolika treba biti inflacija, ili stopa rasta, da bi se jasno konstatovalo da ima stagflacije“, kaže Jovanović.
Ono što je jasno, poručuje Jovanović je to da će se svet ove godine, a verovatno i naredne, suočiti sa puno sporijim ekonomskim rastom nego što se ranije očekivalo, i puno višom inflacijom.
Piše: Nevena Petaković
Izvor: Nova ekonomija
