“Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije-
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije…“
(Aleksa Šantić)
Zapad je, na osnovu dosadašnjeg viševekovnog iskustva u borbi protiv Srba, shvatio da srbski narod, i pored svih nastojanja, ne može slomiti. Zbog toga umesto sile, osmislili su podmukli plan iseliti Srbe iz Srbije i i tako dovesti Srbiju do nestanka. U tu svrhu vrši se ubrzani egzodus Srba na Zapad, koji sprovodi kolonijalna evrounijatska uprava.
Ponovo je aktuelna čuvena zločinačka doktrina Vatikana, koja je omogućila ustašama prvo sa Pavelićem, a posle sa Tuđmanom da očiste Hrvatsku od Srba. Danas je na delu ista strategija, s tom razlikom sada čiste Srbiju od Srba, a umesto ustaša to rade evrounijate. To znači: trećinu Srba proterati- iseliti na Zapad, trećinu pobiti preko bolesti, vakcina, hrane, abortusa, otimanja dece, i sejanja beznađa, a trećinu pretopiti u evrounijatsku masu sa kojom je lako upravljati. Sa sprovođenjem ovog surovog plana, kojim će ostati Srba za pod jednu šljivu, počelo se u drugoj polovini devedesetih godina. Tada je počelo masovno odlaženje naših ljudi koji su izbegli iz BiH, Hrvatske i KiM na Zapad, jer ih matica nije prihvatila. Umesto da se trajno rešava pitanje tih ljudi, koji su proterani sa svog ognjišta i ostali bez ičega, oni su privremeno smeštani u kolektivne centre, da bi kasnije bili prepuštani sopstvenom snalaženju. Okupacijom Srbije od strane Zapada, nametanjem evrounijatske kolonijalne uprave 2000. godine, počelo je sa primenom dobro organizovane i agresivno vođene politike, da se zbog ekonomskih razloga Srbi iseljavaju na Zapad. Od dolaska Vučića na vlast to je postalo više nego očigledno, što potvrđuje i cifra od 670.000 ljudi koji su napustili Srbiju za proteklih sedam godina. Ono što posebno zabrinjava je podatak da naša budućnost, dve trećine mladih želi da napusti ovu zemlju, i da svoju “sreću“ traži na Zapadu. Komunisti su oterali mlade u gradove i tako skoro uništili selo, a evrounijate teraju mlade na Zapad i tako vode uništenju Srbije. Kolonijalna uprava uspešno rešava zadatak koji je dobila od Zapada, da Srbiju isprazni od Srba i da u nju naseli Cigane, Šiptare i muslimane azilante. Da je to surova stvarnost, dokazuje primer gde se izbacuju ljudi iz kolektivnog smeštaja na ulicu, a pri tome se po Srbiji prave stambene zgrade ili kupuju od strane kolonijalne uprave napuštena seoska imanja i na njih naseljavaju lažni muslimanski azilanti i Cigani koji nisu predhodno živeli u Srbiji, nego su proterani sa Zapada.
Većina Srba koji su otišli na Zapad, imala je ovde solidne uslove za život, ali želja za materijalizmom je prevladala. Poleteli Srbi na Zapad radi para, ne obazirući se da tamo duša pati i strada ili kako reče Sv.Justin Ćelijski: “Srbi krenuli za kulturom, za civilizacijom evropskom, za modom evropskom… O leševi srpski!“ Poznato je da Srbi na Zapadu lako prihvataju tuđe običaje i navike, a svojih se odriču, tako da već u trećem kolenu oni više ne liče na svoj narod i ne gaje posebna osećanja prema otadžbini. Oni na Zapadu žive u sadašnjosti koja briše prošlost i ubija budućnost. Pretvaraju se u duhom izopačene ljude koji nemaju koren, nemaju oslonca ni u čemu, koji se vezuju samo za materijalno, pogruženi u greh i sladosti zemaljskog života. Naravno da ima Srba koji su i na Zapadu ostali Srbi Svetosavskog duha, ali to je jako mali broj. Najbolji opis ogromne većine Srba koji je otišao na Zapad, predstavljaju reči Sv.Nikolaja Žičkog: “Žive život bez smisla i čekaju smrt bez nade.“
Srbi koji po svaku cenu idu na Zapad, a mogli su i u Srbiji skromno da žive, nesvesno saučestvuju u izdaji svoje zemlje, odnosno daju podršku uništenju Srbije. Napuštaju Srbiju bez borbe i prepuštaju ljudskom dnu u vidu evrounijatske kolonijalne uprave da stavi tačku na kraj Srbije. To je odricanje od svojihpredaka koji su vekovima svojim životima stvarali našu budućnost. Naši časni preci živeli su u mnogo težim uslovima, često u nemaštini, više gladni nego siti, ali su se odlikovali ljubavlju i skromnošću u skladu sa Pravoslavnom verom, pa su ostajali i borili se i tako nama obezbedili budućnost. Gospod nam je podario zemlju plodnu i bogatu, podario nam ljude koji imaju pamet, znanje i umeće. Znači, sve nam je dato, ali mi to ne koristimo! Pali smo kao ljudi i postali smo neljudi obuzeti samo ličnom koristi. Sve će proći, tačnije proleteti, samo će osećanje izdaje, zbog napuštanje majke Srbije kada si joj najpotrebniji, ostati večno.
Srbi, ostajte u Srbiji, pokažimo da nismo tikve bez korena, da nam je stalo do vere, porodice i otadžbine. Ne dajmo da nam evrounijatski psi i Zapadni lešinari rasparčavaju krvavo stečenu đedovinu. Pokažimo da mi znamo za mnogo veće vrednosti od prokletog Zapadnog materijalizma. Ne odobravajte i ne učestvujte u seobi Srba na Zapad, jer ona vodi uništenju Srbije!
Deco naša, ostajte u Srbiji i borite se, da nad Srbijom ponovo zasija svetlost slobode koji su nam Zapadni, crni i jezivi oblaci pokrili. Ova zemlja pripada vama i nemojte dozvoliti da vas oteraju sa nje. Neka vas sećanje na krv i znoj kojim su časni preci stvarali ovu zemlju i njihov blagoslov urazume da ostanete i borite se za ono što ste dobili u nasledstvo.
A, vi Srbi na Zapadu koji još verujete u Boga i Srbstvo, nemate pravo da pasivno posmatrate, nego pomozite da sačuvamo Pravoslavnu veru, srbsko pleme i srbsku zemlju. Vratite se tamo gde su vam koreni, dok se stablo nije osušilo. Džabe vam svo bogatsvo, ako majku Srbiju zaboravite i ostavite zemlju od Boga nam datu koja je osvećena krvlju vaših prađedova, a koju sada naseljavaju ljudi čudne ćudi. Nemojte da vam smisao života bude više novca, nego tim novcem pomozite da oslobodimo i obnovimo Srbiju!
Srbi, niste vi samo deca vaših majki i očeva, vi ste pre svega sinovi i kćeri majke Srbije! Čujete li vapaj naše majke Srbije koju razapinju i komadaju, a koja nema drugu decu osim nas? Čujete li plač srpske nejači gladnih, povređenih, poniženih koji trpe teror evrounijatske kolonijalne uprave? Čujete li plač Svetih Nemanjića koji uz Božiju pomoć stvoriše državu Srbiju, a koju danas sistematski uništavaju satanisti? Čujete li plač Svetih predaka, koji plaču zbog nas nedostojnog potomstva? Srbi, ostajte u Srbiji i borite se, jer samo tako možemo opstati kao narod Svetosavski!
Učinimo što stoji do nas, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji
Goran Živković
Izvor: Borba za istinu
https://youtu.be/Ll9B0ndU75I 1h 34min.Lane Gutović – Vlast bi ukinula izbore kada bi oni mogli da donesu promene!Gost emisije „Intervju“ bio je gospodin Milan Lane Gutović, jedan od najboljih i najpoznatijih srpskih glumaca. Publika ga najradije pamti kao Srećka Šojića iz serijala filmova „Tesna koža“ i kasnije iz serije „Bela lađa“. On je čovek koji se toliko dokazao u svom poslu, bije ga glas da je „težak“, ali i da neće da odstupi ni za dlaku, bez zadrške kaže šta misli i ne ustručava se da kritikuje vlast i društvo. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
Srbi koji po svaku cenu idu na Zapad, a mogli su i u Srbiji skromno da žive, nesvesno saučestvuju u izdaji svoje zemlje, odnosno daju podršku uništenju Srbije. Napuštaju Srbiju bez borbe i prepuštaju ljudskom dnu u vidu evrounijatske kolonijalne uprave da stavi tačku na kraj Srbije. To je odricanje od svojihpredaka koji su vekovima svojim životima stvarali našu budućnost. Naši časni preci živeli su u mnogo težim uslovima, često u nemaštini, više gladni nego siti, ali su se odlikovali ljubavlju i skromnošću u skladu sa Pravoslavnom verom, pa su ostajali i borili se i tako nama obezbedili budućnost. Gospod nam je podario zemlju plodnu i bogatu, podario nam ljude koji imaju pamet, znanje i umeće. Znači, sve nam je dato, ali mi to ne koristimo! Pali smo kao ljudi i postali smo neljudi obuzeti samo ličnom koristi. Sve će proći, tačnije proleteti, samo će osećanje izdaje, zbog napuštanje majke Srbije kada si joj najpotrebniji, ostati večno.
Kakvo licemerje, niko nije otisao jer mu je lepo, vec zato sto nije mogao da se prehrani/odbrani/skuci….I onda kada stignu parice mukom zaradjene preko grane ni hvala ni nista, vec ne dolazite jer cete doneti virus, a danas broj zarazenih raste li raste a ljudi ne dolaze. Proslo je skoro tri meseca od pocetka epidemije. I ne ne osecam se kao izdajica vec naprotiv, osecam se vise kao covek pre svega nego u toj istoj macehi zemlji gde je moj rad i trud popljuvan, necenjen i nikome ne treba. Covek treba da se bori za bolje ali prvenstveno za sebe jer u modernom svetu tako se opstaje. Srbija jos nazalost to nije shvatila a kada shvati bice prekasno, sto se vidi iz izbora nacinjenih u proteklih 30 godina.
Као млади човек са 19 година, напустих отаџбину. Сада, кажем младима: “Алекса Шантић је имао право! Деца су ми се отуђила. Странци су… то је бесмислено“.
Остајте где сте – ту се борите!
20 godina sam u Srbiji bez posla, na birou, sa 20 god. radnog staza u 4 proizvodne firme kao dipl. mas.inz. Sledece godine idem u starosnu penziju. Na birou mi za 20 god. nisu ponudili nikakav posao. Sam sam konkurisao 100 puta u domacim i stranim firmama. Ni odgovor nisam dobio. Juce su mi na kucnu adresu kao nezaposljenom doneli paket pomoci. Ne gledam vise dnevnik i punim se glupostima sa interneta. Pravi sam Srbin. Cekam da mi odzvoni i toliko. Da se borim hocu. Ali nemas s kim, svi se pretvaraju ili u botove ili ne znas ko ti sta misli. Drugari ismejavaju moju zabrinutost. Kome sta dokazivati. Cutis i varkas se uza zid. Smesno i glupo, zar ne.