„Za našu decu“

0
1130
Foto: printscreen

Da bi se sakupile zelene grane, one se moraju nasilno otkinuti sa živog drveta. Politika u Srbiji sakuplja zdravo odrastanje dece i nasilno im dane detinjstva otkida sa zdravog stabla. Mirno detinjstvo srpske dece pretvoreno je u suve grane. Sve što je suvo i otpalo ne pripada nikome i postaje svačije.

Nekad su deca bila imovina bez koje bi budućnost bila apokalipsa. Danas su u Srbiji samo politički slogan ,,ZA NAŠU DECU,, a istina je surova i tamna.

*** 

Epidemija gripa spustila se u Srbiju. Obično-neobičan virus nasumice je birao u kome će zaigrati svoje kolo. Da li da proveri imunitet podijuma gde je zaplesao ili da proveri savest srpskih lekara?

Devojčica sa sitninom godina, neznano odabrana da pripada grupi dece sa posebnim potrebama, umotana u ljubav i brigu svojih roditelja, iako slepa uvek nasmejana, od virusa je bila odabrana za njegov ples u njenom malom telu.

Nežni i brižni njeni roditelji na vreme su je odveli kod lekara. Vratili su je kući savetom lekara da se grip leči toplim napitcima i sa dosta vitamina. Uobičajen akcenat je bio samo na sirupu za skidanje temperature. Da grip može biti koban, odavno lekare u Srbiji ne interesuje. Da je u pitanju devojčica sa posebnim potrebama, tanane snage u borbi sa virusima i visokom temperaturom, nije bila njena ,,prednost,, da se lekar profesijom posveti njenom obolenju od gripa.

Kobna sudbina nejake devojčice dešavala se u danima vanrednog raspusta u Srbiji da bi se deca sačuvala i epidemija zaustavila. Kako to već odavno teče u ovoj ugnjiloj državi, najizraženije od 5. oktobra, na vreme nije doneta odluka o vanrednom raspustu, već onda kada je epidemija bila jača od  odluke prekida školske nastave.

Da Vas podsetimo:  Prosvetni radnici na početku školske godine: Biće dana za proteste, prvo vratiti poverenje u sistem

U tom danu, i toj večeri, roditelji su nekoliko puta pozivali hitnu pomoć, molili da dodju jer ne mogu devojčici da skinu previsoku temperaturu. Odgovor je bio isti  da roditelji sami obore temperature.

Predposlednji vapaj oca je još jednom molio hitnu pomoć da dodju. Dali su mu savet da napune kadu sa vodom i da je spuste u vodu. Uradili su to, i  eho vriske ,,Bolje da nismo,, paraće njihove duše dokle god budu koračali.

Poslednji vapaj oca još jednom zove hitnu pomoć i ječi  ,,Ćerka mi umire!,,.

,,Savesno,, osoblje hitne pomoći odmah se uputili da ,,pomognu,, devojčici. 

Malena a ponosna, malena a hrabra, čekala ih je na rukama majke…prkosno čekala da im hrabro pokaže kako se njen život gasi zbog njihove neljudskosti. Izdahnula je na rukama majke pre nego što su neljudi u belom mantilu uspeli da joj ,,pomognu,, da je iz ruku smrti otrgnu.

Zelena grana je bezdušno otkinuta sa stabla njenih roditelja.

Slogan ,,ZA NAŠU DECU,, vioriće se 4. marta u Srbiji.

*** 

Devojčica od 13 godina, iz okoline Kruševca, rodila je mrtvu bebu, začetu kroz obljubu rodjenog strica. 

Majka ih je ostavila, otac se obesio, Centar za socijalni rad decu je predao babi i dedi na čuvanje. 

Koliko su socijalni radnici u Srbiji savesno doneli procenu da će deca biti sigurna kod babe i dede, govori tragedija koja je snašla dete od samo 13 godina.

Poslednji slučaj Monikinih muka, zbog procene stručnjaka da zver može iz kaveza da izadje, nije obavezala vlasnika slogana ,,ZA NAŠU DECU,, da se zastidi pred uzimanjem ovog slogana, da se zastidi pred decom u Srbiji koja odavno više nisu zelene grane zdravog stabla, već odrastaju kao suve i opale grane koje su ničije a svačije, i da pretrese sve službe u Srbiji koje su direktno odgovorne za mirno dečije odrastanje.

Da Vas podsetimo:  O seriji Sablja ili ko je povukao oroz?

Da jeste, pao bi u sopstveni ponor ali ne bi drsko upotrebio ovakav slogan za političku podmornicu u koju je sabio srpski život i u njemu odrastanje nevine dece.

Da jeste, pare za Albaniju bi uložio u zidanje zatvora za sve odgovorne koji u samoživosti ,,može nam se,, žmure pred liticom po kojoj hodaju srpska deca.

*** 

U Bačkoj Palanci, dva dečaka od 11 godina, pokušavaju da siluju devojčicu od 14 godina. 

Tek naučeni pismu ćirilice i latinice, tek naučeni sabiranju i oduzimanju, još uvek nesigurni u množenju i delenju, besno u sebi nose zlo ka silovanju. Iza znaka jednakosti stoji istina kako odrastaju deca u Srbiji. Ko im ,,siluje,, detinjstvo od trenutka kad iz posteljice izadju i udahnu istinu šta je njihova otadzbina Srbija?

Čime se truju  duše tih svežih cvetova koji otvaraju svoje latice prema proleću života? Istinom da u Srbiji odavno nema proleća za njihovo detinjstvo i odrastanje u istom.

Ogavna politika u Srbiji na kraju je zamzla vreme dečijeg proleća i ona su ostala u njemu zarobljena, bez mogućnosti da broje i sabiraju, okovana injem dobijaju nagone divljeg, ili su zrtve divljeg. 

Deca rano shvataju da nešto nije u redu sa životnom posteljicom u kojoj su prohodali. Doživljavaju je kao zastrašujuće šumove dzungle. Rano spoznaju u sebi pitanje ,,Ko je odustao od nas?,, i kako odgovor, zaštitu i utehu ne dobijaju, biraju put bespuća ili hajdučine.

*** 

,,ZA NAŠU DECU,,…ta naša deca će zaboraviti sa kim su se poslednji put smejali ali nikad neće zaboraviti ko ih je naterao da plaču…njihove nemoći i njihovo divlje je plač iz njihovih dečijih duša…promrzlost latica koje nisu uspele da se rašire u toplom proleću života u kom su se našli.

Da Vas podsetimo:  Položaj Radnika U Srbiji: Između Bede I Revolucije

*** 

Malena, možda je dobro što su tvoje oči gledale samo tamu, jer ti je ljubav roditelja najlepšim bojama crtala slike života…malena, zasigurno je dobro što svojim nevinim očima nisi videla ružnoću duša lekara koji su se ogrešili o tvoje pravo da živiš, i što nisi videla licemerstvo zabrinutih lica kada su videli da su se kasno odlučili da obave dužnost svog poziva.

Malena, tvojoj hrabrosti poklanjam ovu priču. Borila si se da dišeš u rukama svoje majke dok nisu stigli neljudi u belim mantilima, borila si se za sve tvoje drugare da u buduće bar do njih stignu na vreme.

Marija Grubjašić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime