Čuvenu fotografiju “Oko sokolovo” snimio je ruski fotograf Samson Černov. On je sa 25 godina došao kao dopisnik ruskih novina u Srbiju da “pokriva” Prvi balkanski rat.
Adrenalin, rad na terenu i stalna opasnost, ali i hrabrost i duh naroda mora da su se mnogo dopali mladom fotografu, jer je i posle rata rešio da ostane u Srbiji, gde je dočeo i Prvi svetski rat.
Černov je na početku rata snimao zločine austrougarskih jedinica u Mačvi i Posavini. Septembra 1914. vrhovna komanda srpske vojske priključila ga je filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića koja je bila zadužena da ovekoveči dešavanja na frontu na Savi.
Tako su i nastale čuvene fotografije razorenog Šapca, prelaska srpske vojske preko Save, okupatorskog uništavanja Beograda, kao i slavna fotografija Dragutina Matića.
Černov je, deleći nesreću i opštu nemaštinu, prešao preko Albanije i svojim objektivom večno ovekovečio stradanje i patnju izbeglica iz Srbije.
Sa kolekcijom svojih fotografija, Černov po dolasku na Krf putuje u London kako bi svet upoznao sa nezapamćenom nesrećnom Srbije, a po povratku traži da bude kršten i primi pravoslavnu veru, pošto je izvorno bio Jevrejin.
Samson Černov je kršten na Krfu 1916. godine kada je dobio ime srpskog regenta Aleksandra Karađorđevića. Nakon revolucije u Rusiji 1917. više nije mogao da se vrati u domovinu, pa je odlučio da uzme francusko državljanstvo.
Iste godine po nalogu tadašnjeg predsednika vlade Nikole Pašića, u galeriji Kraljevskog instituta u Londonu, je juna 1916. godine otvorena izložba fotografija i akvarela s motivima iz srpskih ratova od 1912. do 1915. godine.
Novinar „Ivning njuza” prikaz je završio rečima: „Englezi, ne treba da se plašite tih mračnih boja. Idite da vidite kako se jedan narod sjajno borio i kako se i mi moramo boriti da ne bismo dočekali sudbinu ovog slavnog, herojskog naroda.”
Izložba je bila otvorena do avgusta. Poseta je bila velika, a tiraž kataloga, albuma s dvadesetak odabranih fotografija štampanih kao razglednice, morao je da bude doštampavan. Međutim, Černov nije ostao u Londonu.
Kako piše „Politikin zabavnik“, pred kraj rata, Pašić šalje Černova u Ameriku. U martu 1918. godine izlaže fotografije i akvarele u Njujorku, u „Grand central palasu”. Opet drži predavanja, a 17. marta „Njujork tajms” na celoj strani objavljuje intervju s njim. Černov malo govori o sebi, a mnogo o srpskom narodu kome je neophodna pomoć, o starom srpskom kralju Petru I Karađorđeviću i o hrabroj srpskoj vojsci koja krvari na obroncima makedonskih planina.
Samson Černov je uz Ristu Marjanovića bio najproduktivniji ratni fotograf.
Posle rata, aprilu 1919. Černov je u Parizu održao seriju predavanja o Srbima i njihovoj borbi. Godinu dana kasnije kupio je vilu u francuskom gradu Bijaric, gde je živeo sa suprugom Amerikankom. Preminuo je februara 1929. godine.
