Za proteste “Srbija protiv nasilja” znaju gotovo svi građani Srbije. Svaki drugi građanin podržava proteste, a svaki treći kaže da već jeste ili da želi da učestvuje u protestu, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je radila Crta u toku juna.
Među građanima koji podržavaju proteste najviše je onih kojima nisu bliske ni vladajuće, ni opozicione partije, ali podršku protestima daje i svaki peti građanin kome su bliže stranke na vlasti, navodi se na sajtu ove organizacije i dodaje da je na delu snažna politička mobilizacija koja u nešto većoj meri ide na ruku opoziciji.
Ovo su glavni nalazi poslednjeg Crtinog istraživanja javnog mnjenja, koje je sprovedeno na slučajnom i reprezentativnom uzorku za Srbiju (bez Kosova i Metohije), navode iz ove organizacije.
Detaljniji podaci pokazuju da za proteste znaju gotovo svi građani Srbije: „samo sedam odsto ispitanika nije čulo za proteste protiv nasilja koji se održavaju u Beogradu i drugim gradovima širom zemlje. Proteste podržava polovina građana Srbije (50%), a trećina njih kaže da je na protestima već bila ili da bi volela da se priključi protesnim okupljanjima (35%).“
Proteste podržavaju građani iz svih segmenata društva i delova zemlje, te se ne može reći da je to tema koja dotiče samo određene gradove ili regione. Podrška protestima ne pada ispod 50 odsto ni u jednom od regiona u Srbiji, ali jeste nešto niža u ruralnim krajevima, među najstarijima i među građanima sa nižim obrazovanjem, navodi se na sajtu Crte.
Kao posledica protesta, stoji u prezentaciji rezultata istraživanja, opada procenat politički neopredeljenih građana: „Udeo onih koji ističu da su bliži opoziciji znatno je viši u odnosu na prethodni period, što se ne može reći za građane koji ističu da su im bliže partije na vlasti. Navedeno ukazuje da je na delu snažna politička mobilizacija koja u nešto većoj meri ide na ruku opoziciji.“
Podsetimo, protesti „Srbija protiv nasilja“ održavaju se već desetu nedelju za redom nakon masovnih ubistava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca koji su se dogodili 3. i 4. maja ove godine. Zahtevi protesta koji se tiču smene sastava REM-a, smene ministara Gašića i direktora BIA Vulina, oduzimanja nacionalnih frekvencija televizijama Hepi i Pink nisu ispunjeni.
Protesti su se u proteklim nedeljama raširili, te se pored Beograda, održavaju u preko 20 gradova širom Srbije. Pored protestnih šetnji, oni često podrazumevaju i blokade važnih saobraćajnica. Ipak, vlast ne reaguje.
Vanredna sednica Narodne Skupštine se završava nakon dugog zasedanja obeleženog brojnim neprimerenim i neadekvatnim scenama verbalnog sukobljavanja vlasti i opozicije, targetiranja studenata i njihovih porodica, poslanika i građana koji nemaju decu, glumaca i glumica, i svih onih koji podržavaju zahteve protesta.
Iako su letnji dani uveliko u toku, i pored očekivanja da će se posećenost protesta smanjiti, ona ne jenjava u potpunosti. Primetan je rast broja okupljenih u odnosu na deveti protest kada je došlo do većeg pada ljudi na ulicama u Beogradu. U manjim mestima, gde su politički pritisci veći i strah od gubitka poslova ili drugih posledica zbog građanske neposlušnosti ozbiljniji, je zabeležen rast posećenosti protesta.
U iščekivanju sledećeg, jedanaestog protesta protiv nasilja, danas poslanici, poslanice i opozicioni političari podršku pružaju policijskim inspektorima Milenkoviću i Mitiću koji su vodili akciju, odnosno svedočili u slučaju „Jovanjica“.
