Skupo smo platili zablude devedesetih da imamo prijatelje u svetu koji samo čekaju da zbacimo nedemokratski režim, pa da nas prigrle u zajednicu prosvećenih, demokratskih, pravnih država.
Ispostavilo se da su oktobarske promene 2000. godine, zapravo bile urušavanje državnog sistema. Ološ koji je tada isplivao manje je zlo od uništenja državnih institucija i celog pravnog sistema. U svakoj promeni koja je podrazumevala uništavanje postojećeg i uvođenje novog (uvek bez greške lošijeg nego prethodnog) kumovale su strane ekspoziture.
Postalo je jasno da se ništa nije desilo slučajno, već ciljano i namerno. Od uništenja domaćeg bankarskog sistema i prepuštanja Srbije stranim lihvarskim bankama, preko uništavanja domaće privrede i privrednih sistema i dovođenja strane zastarele i tehnološki prljave privrede, do ciljanog uništavanja pravosudnog sistema, neprestanim reformama i izmenama osnovnih sistemskih zakona. Sve je rađeno po zahtevu, uz naloge i nadzor stranih ekspozitura.
Izvršioci na terenu su uvek bili oni najgori, kapoi iz konclogora, koji su medijskom mašinerijom promovisani u eksperte, stručnjake i stručnjakinje, a zapravo su bili nikogovići bez savesti. Zaglušujuća je buka koju prave ti nikogovići, društveni paraziti, koji su se toliko namnožili za ovih više od dvadeset godina.
Sve medijske platforme zagušene su njihovim roktanjem uvijenim u urbane forme. Jedna nit povezuje sve njihove narative: naše je loše, ne znamo mi ništa šta valja i kako treba, naši su loši, moramo da budemo kao sav normalan svet. A zapravo svih ovih godina ti isti groktači zapravo ne rade ništa privatno, već se isključivo finansiraju iz javnih fondova, kako domaćih tako i stranih, ali i iz sistema NVO finansiranja.
Svaka promena narativa za njih znači gubitak daljeg finansiranja i egzistencijalno je pitanje, stoga su vrlo bučni i nastoje da nas uvere da je to njihovo objektivno, urbano, mondijalističko mišljenje. U njihovom duhovnom oboru na koritu je velika gužva. Da li sve ovo što pišem predstavlja moj jed zbog idejnog neslaganja sa njima, ili je zaista tako, može se proveriti upoređivanjem stanja kod nas i stanja u društvima koja nam oni nameću kao apstraktne apsolutne modele.
Blagim praćenjem dešavanja po tim društvima zaključi se da je jedina stvar koja jasno definiše ta društva novac i moć zasnovana na novcu.
Međutim još nešto se vrlo brzo nameće kao jasan zaključak. Ništa od onoga što su zagovarali da se sprovodi kod nas ne postoji kod njih. Meni je to dovoljno.
Dragoslav Ljubičanović / Vaseljenska
