Začarani dužnički krug – stotine hiljada ljudi u blokadi

0
501

Oko 270.000 ljudi u Hrvatskoj ima blokirane bankovne račune zbog dugova koji žestoko rastu kroz kamate i troškove izvršitelja. Bivši sudija Mislav Kolakušić je glasovima „blokiranih“ nedavno ušao u Evropski parlament.

B. M. iz Splita (puno ime poznato redakciji) živi sa blokiranim računom već duže od decenije, a ovih dana je potpisao stečaj. Ima 57 godina, a već petnaest godina je bez posla. Od tada radi samo tu i tamo, na crno, u prodaji nekretnina. Tročlana porodica živi u socijalnom stanu u vlasništvu grada koji im plaća i režije.

„Preko noći sam 2004. godine ostao bez posla u trgovini, firma je propala i otad nemam stalni posao“, priča nam B.M. „U tom trenutku imao sam dug na kreditnoj kartici od 10.000 kuna (1.350 evra), koji danas iznosi 50.000 kuna jer je banka moj dug prodala fondovima za uterivanje dugova, a oni samo nabijaju zatezne kamate.“

Ovaj čovek tvrdi da, kada zapadnete u blokadu, počnu da se pojavljuju i prastari fantomski računi. „Jedan takav iz 2001. godine od telekomunikacione kompanije pojavio se sedam godina kasnije. Po njemu sam u startu dugovao tristotinak kuna, a kad su mi se obratili nakon sedam godina bilo je 8.000 kuna. Nudili su mi nagodbu na 3.000. S njima sam na kraju završio na sudu i pobedio ih jer je sutkinja proglasila zastaru“, priča nam blokirani Splićanin.

Sve ove godine uporno traži posao kako bi platio dugove i nastavio da normalno živi, ali retko ko želi da zaposli blokirane, pogotovo kada imaju 57 godina. Tako B.M. i supruga žive od povremenog rada na crno, njene penzije od 2.300 kuna i pomoći rodbine iz Australije.

Armija „blokiranih“

Oko 270.000 hrvatskih građana ima blokirane bankovne račune, kaže aktuelna statistika državne Finansijske agencije (FINA). Do prošle godine je brojka premašivala 330.000 – u pitanju su ljudi koji ne plaćaju redovno rate kredita ili troškove komunalija, telekomunikacija, pretplate za javni medijski servis HRT…

Armija od više stotina hiljada blokiranih građana je nastala ne samo zbog duge ekonomske krize, već i povlađivanju bankama na štetu klijenata – to je dokazano i na sudovima u slučajevima dužnika u švajcarskim francima – te advokatskom i notarskom lobiju koji su isposlovali da se svi troškovi izvršitelja prebacuju na dužnika.

Zakon o izvršenju menjao 25 puta – i tako postao najčešće menjani zakon u istoriji Hrvatske – troškovi izvršenja još uvek u proseku trostruko premašuju iznos samog duga. FINA je tako uvećala i svoje prihode jer je ranije po izvršenju naplaćivala 87 kuna (oko 12 evra), a sada, u zavisnosti od iznosa, ta suma može ići od devet pa sve do 675 evra.

Broj blokiranih se poslednjih godinu dana smanjuje delom jer se mnogi takvi građani iseljavaju pa počinju da plaćaju dugove u domovini, a dodatno jer je prošle godine donet zakon prema kojem se izvršenja više ne sprovode nakon tri godine od naloga FINA ukoliko punih šest meseci nema nikakve naplate.

Za glavnicu i kamate hrvatski građani danas duguju 3,2 milijarde evra. Deo bi mogao da spasi novi Zakon o stečaju potrošača koji je stupio na snagu početkom godine. Kolokvijalno se naziva „zakonom o ličnom bankrotu“.

Začarani krug

Začarani krug besparice, dugova i kamata retko ko uspeva da probije. Vladimir Milinović, novinar i medijski preduzetnik, je nekako uspeo. U ekipu „blokiranih“ dospeo je kao jemac kredita jedne koleginice, samohrane majke koja je pokušala da se kreditom za refinansiranje izvuče iz dužničkog pakla. To je sve spalo na Milinovića.

„Izvukao sam se jer imam i formalnu i životnu školu, više talenata, verne prijatelje i porodicu koji su stali iza mene, te živim u Zagrebu u kojem je daleko veća mogućnost zarade nego u drugim delovima Hrvatske“, priča nam on. „Neko u Kninu ili Slavonskom Brodu s prosečnim obrazovanjem uopšte nema šanse da se izvuče jer, pre svega, neće moći da pronađe posao i zato ljudi i beže van – većina baš zato da se izvuku iz blokada i dugova“, zaključuje Milinović.

Ipak, činjenica da je bio u blokadi još uvek mu utiče na kreditni rejting – ne može da dobije kredit kao privatna osoba, njegove firme ne mogu dobiti dozvoljeni minus niti preduzetničke kredite.

Stotine hiljada u dugovima, profit za nekolicinu

Zvezda hrvatskih izbora za Evropski parlament, bivši sudija Mislav Kolakušić, osvojio je poslaničko mesto na talasu podrške blokiranih i odmah najavio da se kandiduje i za predsednika Hrvatske. Iako je reč o potencijalu od milion birača (300.000 blokiranih s porodicama) zanimanje za njih je poslednjih godina pokazao samo Kolakušić i Živi zid.

Sociolog Renato Matić smatra da čudno i indikativno da nijedna od, do sada prisutnih ozbiljnijih političkih opcija, tu šansu nije iskoristila za predvidivo dugoročan politički uspjeh.

„Kome to u hrvatskom društvu ne bi odgovaralo da se reši egzistencijalni problem koji direktno pogađa skoro četvrtinu ljudi?“, pita se u razgovoru za DW sociolog Renato Marić, i odmah sam odgovara:  „Naravno, ne odgovara onim društvenim akterima koji sve dok problem postoji ostvaruju dobit.“

Naglašava da političke elite pred očima imaju životni problem miliona ljudi i moć da taj problem otklone pa tako čak i politički profitiraju. „Sve im je to beznačajno u odnosu na profit nekolicine“, kaže Marić. No, kako zaključuje, uz političku nezrelost društva sve se to nastavlja – na izborima pobeđuju iste političke elite među kojima nema blokiranih.

Helena Puljiz
Izvor: dw.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime