Nezadovoljstvo, nepoverenje, nemotivisanost – u tri reči se danas može opisati opšte stanje u obrazovnom sistemu Srbije. Nastavnici nezadovoljni platama i položajem profesije. Đaci nemotivisani, a roditelji puni nepoverenja, smatraju da su deca preopterećena i da o tome niko ne brine. U tom začaranom krugu izlaze generacije učenika sa sve skromnijim znanjem.
Rezultati male mature pokazali su da je u školama danas sve više odlikaša i vukovaca, a znanje učenika nikad skromnije. Nastavnici kažu da su izloženi sve većem pritisku roditelja da se deci da nezaslužena ocena. Žale se da su u sve težem položaju, da je profesija degradirana, plate su ispod republičkog proseka… Rezultat je da iz prosvete ljudi masovno odlaze.
Sve je više vršnjačkog nasilja, a profesori kažu da je od „agresije učenika gora samo agresija roditelja“. Te agresije nisu pošteđeni ni oni, a to potvrđuje i primer iz Tehničke škole u Trsteniku. Đaci koji su maltretirali profesorku engleskog jezika i izmakli joj stolicu na koj je sedela, najverovatnije će proći nekažnjeno.
Osim toga, sve češće na društvenim mrežama vidimo neprijatne snimke iz učionica. Poslednji u nizu je incident koji se dogodio između učenika i nastavnika u Tehničko-tehnološkoj i poljoprivrednoj školi „Despot Đurađ“ u Smederevu. Nastavnik je oduzeo učeniku telefon koji je koristio na času, a onda je tinejdžer burno reagovao i krenulo je praktično rvanje u učionici.
Nekada ugledna profesija, danas je došla do toga da niko neće u nastavnike. Direktori škola se muče da obezbede dovoljan broj učitelja i nastavnika, a nastavnički fakulteti bukvalno su bez studenata. Ukoliko se nastavi ovakav trend za desetak godina đake u Srbiji neće imati ko da uči. U ovom momentu školama nedostaje više od 1.000 nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika, a da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar.
Sve veći pritisci roditelja i učenika
Koliko je slika alarmantna najbolje pokazuju podaci sa prošlogodišnjeg upisa na fakultete. Za profesora hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u junskom upisnom roku prijavio se samo jedan kandidat, za nastavnika matematike tri, fizike dva, a biologije četiri.
Predstavnici prosvetnih sindikata kažu da škole već imaju problem da pronađu zamenu kada su profesori ili nastavnici na bolovanju, a uzroke aktuelne situacije vide u malim platama i potpunoj degradaciji profesije.
Profesor pedagogije u penziji Gordana Zindović Vukadinović kaže da je tužno što su nastavnički fakulteti kandidatima druga opcija ukoliko ne mogu da upišu ono što žele, jer se na taj način pravi negativna selekcija kandidata.
Smatra da uspešne reforme u obrazovanju nema bez popravljanja materijalnog položaja nastavnika. Kao konsultatnt Uneska za obrazovanje upoznala je kako funkcionišu mnogi evropski i svetski obrazovni sistemi. Kao primer dobre prakse navodi Kipar.
„Nastavnici su na Kipru najbolje plaćeni od svih državnih službenika. Na taj način su postavili neverovatne barijere za dobijanje radnog mesta u prosveti. Kod njih kandidati prolaze rigoroznu selekciju i biraju najkvalitetnije kadrove. Država ima dobru kadrovsku politiku. To je profesija koja se ceni“, priča Zindović za Euronews Srbija.
Ona je navela da nastavnike u Srbiji danas niko ne poštuje, da su izloženi ogromnom pritisku dece i roditelja.
„Kolege iz škole mi kažu da je od đačke agresije gora samo agresija roditelja. Roditelji uleću, svađaju se, prete, traže visoku ocenu za svoje dece, viču“, priča ona.
Dodaje da degradacija nastavničke profesije traje decenijama, ali je sve kulminiralo devedesetih sa raspadom bivše Jugoslavije.
„Mi smo srljali više nego drugi. Slovenci su reformisali osnovnu školu tako što su zadržali ono što je dobro u socijalizmu, samo su popravili, doradili neke stvari. Mi smo zbrisali sve, sve što je bilo dobro. Ukinuli smo školske sekcije koje su imale vaspitnu i obrazovnu funkciju. Škola je danas potpuno izgubila vaspitnu ulogu“, smatra Zindović.
Radunović: Radikalno urušavanje obrazovanja
Desanka Radunović profesorka Matematičkog fakulteta u penziji i bivša predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta navodi da se obrazovanje urušava radikalno svakim danom.
„Verovatno je osnovni problem sistem vrednosti u celom društvu. Društvo je zagađeno i tu nijedan nastavnik ne može da pomogne. Postoje pojedinci koji uspevaju, ali je to retkost. Pogledajte šta je danas merilo uspeha i na koji način se uspeva u društvu. To pokazuje da znanje, škola, obrazovanje uopšte nisu primarni“, priča Radunović.
A da je sve „naopako postavljeno“, kako kaže, ilustruje nekoliko primera – slučaj nastavnika iz Šeste beogradske gimnazije, ali i izbacivanje iz udžbenika biologije za osmi razred lekcija koje govore o polu i rodu.
„Ne može roditelj da procenjuje da li polinomi iz matematike treba da se prebace u više razrede gimnazija. Šta to znači? Takođe, ne mogu sociolozi da izbace iz udžbenika biologije lekcije o rodu i polu. A to se kod nas desilo. To su stvari koje deca vide i to je nedopustivo. I sad vi budite nastavnik u školi“, kaže Radunović.
Kako kaže nekada je učitelj i nastavnik bio ugledna profesija, čije se mišljenje i van škole poštovalo.
„Danas učitelju i nastavniku svako može da kaže šta hoće, oni su za sve krivi. Opšta klima je poražavajuća za obrazovanje. Neophodne su promene u društvu, obrazovanje ponovo treba da bude u žiži. Danas kada se formira vlada zna se tačno ko će koje ministarsko mesto zauzeti, samo ministar prosvete služi za potkusurivanje između koalicionih partnera“, navela je radunović.
Završe školu, a nemaju elementarno znanje
A opšta klima u obrazovnom sistemu odrazi se i na postignute rezultate učenika. Đaci iz osnovne škole ne ponesu elementarno znanje pokazuju i rezultati poslednjeg završnog ispita. Sve zadatke osnovnog nivoa iz srpskog jezika rešio je tek svaki četvrti učenik, svih devet zadataka iz matematike gde se tražilo elementarno znanje rešilo je 33,9 odsto učenika, dok osnovni prag na kombinovanom testu prošlo 43,6 odsto đaka.
Kritetrijum na osnovu koga se meri kvalitet rada škola (standardi postignuća), jeste da najmanje 80 odsto učenika reši sve zadatke sa osnovnog novoa na završnom ispitu. Očigledno je da su postignuća na ovogodišnjem završnom ispitu daleko ispod tih standarda.
Podaci o školskom uspehu navode na zaključak da bi rezultati male mature trebalo da budu mnogo bolji ako se ima u vidu da je 51,3 odsto đaka koji su u junu polagali, završilo peti razed sa odličnim uspehom, u sedmom ih je bilo 41,1 odsto, a na kraju osmog 42,6 odsto. Vrlodobrih je na kraju osmog razreda bilo 34,8 odsto, dobrih 21,1 odsto, a dovoljnih samo 1,5 odsto. Prosečan opšti uspeh u osmom razredu iznosi 4,11. Sa prosečnom ocenom 5,00 osmi razred je 2022. godine završilo 11.452 učenika ili 18,6 odsto ukupne populacije, a 13,6 odsto su iz osnovne škole izašli kao vukovci.
