Mahom ne verujete u Boga, prezirete svaki pomen vere; pričest je za vas „lizanje kašičice“, odlazak u crkvu dnevna bolnica za sve koji vam nisu nalik; Sveta Srpska pravoslavna crkva za vas je zbeg sveg zla; Srbija vam nije prag već panj; stidite se svega što jeste poreklom i po rođenju; istorija za vas počinje jutarnjim espresom a završava vajkanjem kako je nepravda što su vas životna dobra mimoišla u širokom luku, no posve vam pripadaju, a u Evropi i evropskim „vrednostima“ vidite sve za šta ste se borili i što vam kao plen pripada.
U svemu tome najdominantnija je vaša mržnja prema svakome ko misli drugačije jer sve mimo „vrednosti“, koje praktikujete kao terapiju, nije vredno ni življenja, niti pomena!
Da, upravo je tako! U Boga ne verujete (vaše neporecivo pravo) ali se klanjate božanstvima kojima bi svakoga od nas prineli kao žrtvu, jer život dostojan čoveka shvatate kao život dostojan samo vas, dok sve ostalo može i mora da nestane teret koji vaše lake korake vuče na dno, u blato nacionalnog, prizemnog, radoljubivog, odvratnog…
Kada se raspravljam sa političkim neistomišljenicima tu nema ni blizu jeda koliko ga je u raspravama sa vama, evropredoziranim zavisnicima, jer rasprave sa vama svedu se na kletve i želje da ovakvima kao ja ni pod zemljom ne bude traga i belega.
To su te evropske „vrednosti“, cenim?
Naravno, valja im pridodati patološku mržnju prema svemu ruskome jer kako biti „građanin sveta“ a voleti, ili barem poštovati, Rusiju?!
Nikako, naravno! Lepši ste, mirišljaviji i otmeniji ako prezrete istok jer, pobogu, stvoreni ste za nešto više i vrednije od podmoskovskih večeri, evropska jutrenja ko zadovoljno roblje, pretpostavljam?!
Ništa vam drugo „evropske vrednosti“ i ne nude osim lanaca koje ćete, predozirani Briselom u sve vene i nozdrve, nositi kao znamenje, ponosni što klecate i posrćete pod njim, ali biti slobodan na svojemu nije ništa koliko je divno biti okovan na tuđemu…
Zaboravih, to tuđe zapravo nije tuđe, to je jedino što prihvatate kao svoje jer biti Srbin za vas osuda na doživotnu, bez prava na pomilovanje, osim ako vas iz Evrope ne pomiluju, kao deo stada, onako u prolazu i sa gađenjem.
No, i to gađenje je lekovito samo nek je evropsko, neka ste doveka stranac kojeg će gledati kao roblje al samo neka gledaju, neka vas vode umesto da koračate- samo nek su ular i samar deo vrednosti o kojima sanjate prezirući što ste potomci nekih boljih od vas. Mnogo boljih!
Taj jaz između nas i vas ste vi napravili, jer, zaboga, kako mi kojima je Srbija uvek divna, dobra i jedina možemo biti ravni vama kojima je samo mračni beleg na pasošu?!
Da, Srbija je divna i vazda dobra, ono što ne valja smo mi, i nisu loša vremena već smo mi loši, ali za razliku od vas ja/mi znamo koliko i u čemu ne valjamo i silno se trudimo da budemo bolji od sebe, a vi..?
Nije to laka borba, niti su pobede česte i velike, ali menjam/menjamo sebe kap po kap pa ćemo stići baš na one staze koje su nam časni preci ostavili da ne zakorove, a vi mislite da šta menjate na bolje tako što ćete se svakoga dana lagati da ništa nije do vas i da će sve doći na svoje sa šakom briselske zobi i slame…
Ja sam za vas budala, fanatik, fašista, talog ovoga društva, a vi ste za mene i dalje- moji, i u tome je suštinska razlika!
Mogu da se ljutim na vas ali ne mogu da vas mrzim, zašto bih?!
Ja odlično znam šta su evropske vrednosti, imam onoliko grobova boljih od mene koji su ih utirali, i znam koliko je Srbija dobog i dobrih dala da Evropa bude ideal a ne madam sodomskog bordela!
Ne želim Evropu kojoj smetam kao ponosni Srbin, ne želim da budem građanin sveta kad je čitav svet još davno konačio i krio se kod mojih predaka na tavanu dok je opanak ginuo za lakovane salonke!
Espreso se klanjao mojoj varenici, evropske vrednosti je srpska proja othranila dok se kroasan plačno predavao svakoj fukari koja je osvajački marširala…
Ja ne mogu da prezirem Evropu kada je onoliko srpskih kostiju u njenome temelju, oni je drže, a otkud u vama toliki prezir prema svemu srpskome kad najteži krst najbolji nose?!
Ponavljam, koliko je u meni bespameti (takvog me doživljavate i nemam ništa protiv) toliko je u vama mržnje!
Ja ću se nečemu i naučiti zagledan u prošlost, a kako ćete vi naučiti da volite zagledani u budućnost koju ne vidite od ulara i ka kojoj ne možete od amova?!
Evropske vrednosti su svetinja samo za one koji su na svoje zaboravili!
Praznih džepova nisam siromah, ali prazne duše…
Autor: Mihailo Medenica
