Zagorka i smena vlasti

2
245

Postoji jedna teorija liderstva koja počiva na pojmu takozvanih „pragova“ sposobnosti. Ona objašnjava zašto neko može obavljati političku funkciju godinama i biti neprikosnoveni lider, a onda, odjednom, u nekom trenutku, potonuti i nestati. Upravo na osnovu te teorije je Henri Kisindžer, čije ideje se smatraju klasikom diplomatije, govorio da je „vek trajanja političara kao život jednog psa, otprilike 7 do 10 godina, pa se zato za političare ne treba emotivno vezivati„. Kisindžerova formulacija je brutalna, ali je teorija iza nje ozbiljna.

Teorija pragova podrazumeva da lider, u nekom trenutku, prosto pređe prag svog zdravog rasuđivanja i sposobnosti za ispravno donošenje odluka, kao što voda prelije neki nivo i počne da se razliva okolo. Tada, preko noći, dolazi do odlivanja autoriteta lidera i njegovog pada.

Za Aleksandra Vučića, prag njegovog liderstva je Zagorka Dolovac i pravosuđe u celini. Oni će ga oboriti, jer nije dovoljno ozbiljno shvatio stepen revoltiranosti građana Zagorkom Dolovac lično, i pravosuđem u celini, i jer je dozvolio da nedovoljno ozbiljni partijski kadrovi upravljaju pravosuđem. Za rešavanje problema pravosuđa bili su mu potrebni ljudi koji su „pravne ajkule„, dakle ne ponavljači, ne administrativni službenici, nego oni ljudi koji bi sproveli „blic krig“.

Imao je Stepanovića, koji je sposoban čovek.

Izgubio je Stepanovića, jer je umesto njega favorizovao drugoligaše i trećeligaše, a gubitkom Stepanovića je izgubio i ceo Viši sud, u kome postoji jedna atmosfera nezavisnosti i integriteta, i u kome, delimično i zbog Stepanovića, postoji otpor opštoj sluzi korupcije i nemorala koja guši sve ostale sudove.

Zagorka Dolovac, reimenovanje po hitnom postupku

Kada je tužilačka organizacija pokazala kakva je i koliko vredi predlaganjem kandidata za Državno veće tužilaca, koji su, onda, poslušno, ponovo predložili „Zagu“ za republičkog tužioca, Vučić je imao priliku da pokaže sposobnost i odlučnost, da kaže „ne može!“ i da stekne stotinak hiljada glasova samo na tome. Umesto toga, on je, neprincipijelno, pustio da se puzajućom procedurom, ista kandidatkinja ponovo uvuče na mesto republičkog javnog tužioca.

Da Vas podsetimo:  Dar za mrtve duše

Sličnu neodlučnost i strah Vučić pokazuje i kada je reč o rasulu koje vlada u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i u Trećem osnovnom sudu u Beogradu. U prvom sudu bukti afera prostitucije jedne sudije, teških i potpuno neskrivenih moralnih prekršaja i narušavanja zakona i integriteta sudijske funkcije. U drugom sudu bukti teška afera korupcije, uzimanja mita, najstrašnijih zloupotreba u poveravanju maloletne dece. Umesto da te dve afere budu presečene mačem, oštro i principijelno, manje od 12 meseci pred izbore, Vučić pušta da one smrde i truju javni prostor, ostavljajući pravosudnim vlastima prostor da pokažu koliko nisu u stanju da budu nezavisni i da očuvaju minimum integriteta sudijske profesije.

Nezadovoljstvo ovim aferama u javnosti je toliko da je grupa studentskih organizacija najavila proteste u septembru ispred Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (u istoj su zgradi), i protestnu štenju do Predsedništva Srbije. Valja očekivati da će se tim protestima priključiti i opozicione stranke. I Vučić će imati „grudvu koja postaje lavina„, a koju će započeti jedna afera sa prostitucijom u sudu i jedna afera sa korupcijom, sve simbolički predstavljeno procesom puzajućeg postavljanja „Zage“ na mesto republičkog tužioca. Tu sliku vode koja preliva prag sposobnosti lidera upotpunjuju i postupci Višeg tužilaštva u Beogradu, pod nadležnošću iste te Zagorke Dolovac, koje je odbacilo sopstvenu krivičnu prijavu zbog silovanja Danijele Štajnfeld, a na šta su reagovale brojne organizacije za ljudska i ženska prava.

Kada je Vučić dolazio na vlast, imena koja su određivala njegov identitet bila su Vojislav Šešelj, Slobodan Milošević, Mirjana Marković. U drugoj njegovoj političkoj inkarnaciji, imena koja su opisivala socijalni i politički prostor oko njega i njegovog dolaženja na vlasti bili su Boris Tadić, Tomislav Nikolić, pa čak i Angela Merkel.

Vujčićev pad desiće se u opticaju imena poput Mihailović, Dimovski, Stevović, Vasović, Pap…

Da Vas podsetimo:  Dragan Dobrašinović: Ni papiri nisu što su bili

A sve zbog nedelovanja.

O tome je pisao Kisindžer.

autor:Aleksandra Bulatović
izvor:http://ozonpress.net

2 KOMENTARA

  1. Kamo sreće da uslužni servis kleptokratskog režima Vučića, tužilaštvo i pravosuđe, mogu biti kap koja preliva čašu žuči u narodu. Umesto pobune protiv tiranije i bezakonja iz koristoljublja vladajuće klase, ovde većina bira zatvorenost u sebe i svoj interes, nadajući se da mečka tiranske i pljačkaške vlasti neće zaigrati pred njihovim vratima. Preventivna mera je oprobana i masovno prihvaćena, na sramotu te armije ulizica, učlanjenje u vladajuću stranku, pa je i to šansa da se prođe neozleđen kroz period vlasti još jednog tiranina u Srba. Sitna riba partijskog članstva se ne buni, već se nada da može da povuče za rukav neku vezu u partiji, bilo da se spasava, bilo da se okoristi. A svest o značaju države kao naše jedine kuće i zakona koji važi za sve, kao jedinog načina da se život u toj našoj kući uredi, e, to je nivo svesti do koga ne dobacuje ogroman broj ljudi u Srbiji. To su oni koji se dive vladaru čvrste ruke i sve mu tolerišu, a bezakonje pre svega. Usput tolerišu i onima uz njega na vlasti, možda samo uz više negodovanja. A i zavide im svima koji su vlast i isto bi radili da se nekako dočepaju položaja. Svuda oko nas su takvi ljudi. Čini mi se da ih je daleko više od onih koji se još od 1991.g. otvoreno bune protiv samovolje samozvanih usrećitelja naroda na vrhu države, koji gaze i ustav i zakone, a narod im to toleriše, jer ni on sam ne haje za zakon ako može da ga izvrda uz veze i vezice ako mu je to u interesu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime