Srpski parlament se sve više pretvara u pljuvaonicu. Više i nije važno ko je tu „prvi“ započeo. Imamo takvu nastranu i naopaku i vlast i opoziciju da više nije nikakvo čudo što nam zemlja ovako rapidno propada. Nastavimo li ovako, uskoro ćemo ostati i bez pozicije i bez opozicije i – konačno – i bez države. Ko to ne vidi, taj je slep kod očiju.
Nažalost, u Srbiji nema nikakvih naznaka da bi se mogla formirati neka nova politička snaga koja bi bila u stanju da srpski brod uvede u mirne – ili bar mirnije – vode. Vlast je u Srbiji sama sebi cilj – poslovni cilj. Politika je prilika da se dobro zaradi na prodaji magle, na svakodnevnom laganju, na pričama o boljem životu, na obećavanju ulaska u zemlju Dembeliju, koje nigde nema i u koju se (to i deca znaju) može ući samo u bajkama (snovima)…
Oni koji su trenutno na vlasti, ne samo da su nedorasli vremenu i političkom trenutku u kome su se našli, nego sada lagano (postepeno) uvode zemlju u jedan oblik diktature kakav odavno nije viđen na evropskim prostorima. Bolje pozicionirani članovi vladajućih partija zapravo su ljudi bez kičme, ljudi spremni da doveka klimaju glavom, samo da bi mogli da se predaju hedonizmu, ili srpski – pijanstvu i kiču (uzmi sve što ti život pruža).
A da bi se ostalo na nekom nivou vlasti potrebno je samo da čovek bude „vešt“ u dve stvari: a to je, da svakog dana izrekne neku pohvalu na račun Velikog Vođe i da mu se javno klanja barem pet puta na dan. Ko tako radi, biće „pomilovan“ Vođinom rukom! – i imaće šta mu duša poželi. Takva politička fukara danas se rasipa i živi na visokoj nozi, dok većini srpskog naroda preti skapavanje od gladi i zime.
A obespravljeni narod, kojeg vlast i opozicija danas udruženim snagama pljačkaju, nikako da shvati da ono ruglo u Parlamentu Srbije nije izraslo iz lične netrpeljivosti dva ili više suprotstavljenih tabora. Dok jedni udaraju u klin, a drugi u ploču, devizni saldo na njihovim računima (uglavnom van zemlje) raste onom istom brzinom kojom raste i zaduživanje unesrećenog naroda u Srbiji.
Narode, nema ništa od reformi, zar ne vidite! Vode nas ljudi koji su odavno bacili pod noge sve moralne skrupule. To je polusvet kojeg izvan ličnog zadovoljenja i lične materijalne „sreće“ ništa drugo ne zanima. Njima je sasvim svejedno da li će sutra Srbije biti ili je neće biti. Njihova žudnja (pohlepa) za zlatom – auri sacra fames – toliko ih je zaslepila, da oni srpsku lađu usmeravaju ka onom mestu na kome Scila i Haribda gutaju neoprezne i naivne „mornare“. A neopreznima i naivnima svakako nema mesta na ovom svetu – za njih je rezervisano „uživanje na onom svetu“ – u Raju!
D.G.
