Zaječarski poučak

0
504

Hajde da uporedimo rezultate sa lokalnih izbora u Zaječaru iz 2017. i 2021. godine. Te, 2017, u Zaječaru je na lokalnim izborima glasalo znatno manje od polovine birača, njih nešto malo preko 40 odsto. S pravom glasa u Zaječaru ima oko 50.000 ljudi, što znači da je na lokalne izbore izašlo njih oko 20-ak hiljada. Po trećinu glasova, oko 7.500, osvojile su tada lista Boška Ničića i SNS-a, pa su i jedni i drugi dobili po 18 odbornika.

Lista Nenada Ristovića – 2017. formalno je to bila lista više opozicionih stranaka: DS-a, LDP-a, Nove stranke… – uzela je oko 3.500 glasova i 9 mandata. SPS sa oko 2.000 osvojenih glasova dobija 5 mandata. Poslednji važan podatak za Zaječar iz 2017. jeste pristupanje Ničića SNS-u nedugo posle izbora. To znači da na rezultate Ničića i SNS-a možemo gledati zbirno kada ih poredimo sa rezultatima iz 2021.

Ove godine, na izborima za skupštinu glasala je gotovo polovina Zaječaraca s pravom glasa. U odnosu na 2017. izlaznost je veće za oko 7-8 odsto, iako je opozicija mahom bojkotovala ove izbore. Što nas vodi ka prvom zaključku: ako se gledaju uporedno 2017. i 2021, bojkot u Zaječaru očigledno nije uspeo. (Iz ugla bojkota, još poraznije stoje stvari u Kosjeriću, gde je izlaznost bila oko 70 odsto. Ali, broj birača u Kosjeriću 5 puta je manji nego u Zaječaru, što je podatak vredan pažnje i na njega ćemo se vratiti.)

Na čelu lokalnog SNS-a, Ničić ovaj put uzima preko 11.000 glasova, odnosno nešto preko 40 odsto i 24 mandata. Kada se to uporedi sa rezultatima iz 2017, Ničić i SNS ozbiljno su podbacili. Sa 15.000 glasova koliko su zajedno imali 2017, pali su za gotovo 4.000 glasova. Ničić pak uverava šefa da je broj glasova za stranku podigao za 4.000. To naprosto nije tačno. Od 36 odbornika koliko su Ničić i SNS imali 2017, sada su pali na 24. Pao je i SPS na izborima iz 2021, sa 5 mandata na 4.

Da Vas podsetimo:  Ovu crkvu su Srbi za noć rasturili i preselili da je Turci ne bi spalili!

Od 41 odbornika koliko su stranke na vlasti u Srbiji imale u skupštini Zaječara 2017, pale su ove 2021. na 28 odbornika. Sledi drugi zaključak: s većom izlaznošću ne raste broj glasova za stranke na vlasti. Naprotiv, taj broj pada. S tim u vezi je i rezultat liste Nenada Ristovića. Doktor Ristović, nekada član LDP-a, a danas doktor koji je odbio orden od Vučića, na izborima 2021. stoji na čelu liste grupe građana kao nestranačka ličnost. Stranke na čijem je čelu kao nosilac liste bio 2017. danas ili praktično više ne postoje ili su u bojkotu.

Bez njih, Ristović ipak uzima gotovo duplo više glasova nego 2017. i 7 mandata više – 16. U Zaječaru je na izborima dobro prošlo još par opozicionih, nestranačkih listi građana, uzevši još 6 mandata. Što nas vodi ka trećem zaključku iz Zaječara – s većom izlaznošću raste broj glasova opoziciono nastrojenih birača, dok se pristalice vlasti ili povlače iz izbora ili prelaze na stranu opozicije. Važan je i četvrti zaključak – taj proces, barem u Zaječaru, očigledno nema nikakve direktne veze s aktivnostima opozicionih stranaka.

Pošto smo izveli ova četiri zaključka, vreme je da podignemo ograde. Još nema zvaničnih rezultata sa lokalnih izbora iz Zaječara, pa sve podatke treba uzeti sa zadrškom. Ipak, ne verujem da će se podela glasova promeniti tako da osnovni odnos snaga vlasti i opozicije postane bitno drugačiji. Druga ograda je važnija: lokalni izbori uvek su specifični i teško je trendove sa lokalnog nivoa uopštavati do nacionalnog nivoa. Ali, treba reći u vezi sa tim i ovo, sve što se u Zaječaru dogodilo 2017. i 2021. ide u prilog – nazovimo ih tako – široko uvreženim intuicijama.

Da Vas podsetimo:  Lakoća zaborava u srpskoj opoziciji

Prvo, novi bojkot opozicije na bilo kom nivou izbora više ne bi dao dobar rezultat kao prošle godine na izborima za parlament (pogotovo u Beogradu). Stoga bojkot više nije ni ubedljiva pretnja za režim, pa bi opozicione stranke morale da smisle nešto novo. Drugo, opozicione stranke više nisu glavni akter na domaćoj opozicionoj sceni. Zaječar je pokazao da se i bez njih i mimo njihovih politika (bojkota) žitelji Srbije organizuju i postižu upečatljive političke rezultate. Treće, ti rezultati ipak nisu dovoljni da se na izborima pobede stranke vlasti: dakle, neophodne su za to i političke stranke.

Poređenje između Kosjerića (gde su stranke vlasti odnele ubedljivu pobedu nad politikom bojkota i nad opoziciono nastrojenim grupama građana koje su izašle na izbore) i Zaječara važno je iz jednog drugog razloga. Siledžijski novoradikalski izborni aparat daleko je efikasniji u sredinama gde ima manje birača. Što bi moglo da znači da bi opozicija i stranačka i nestranačka svoje inače oskudne resurse efikasnije moga da upotrebi u većim gradovima.

Za kraj, Zaječar pokazuje da strah više nije efikasno izborno oružje na strani režima. Da ljudi i smeju i mogu da organizovano istupe protiv režima. Da opozicione stranke odavno više nisu alfa i omega opozicionog organizovanja u Srbiji i one bi to morale da prihvate i da se u skladu sa tim i ponašaju. Ali, ni posle izbora u Zaječaru ne znamo – kako će se novoradikali ponašati jednom kada izgube izbore. Kao što još ne znamo ni to da li će Ristović postati novi Ničić. Ako se to dogodi, to malo svetla što nam je stiglo iz Zaječara utrnuće a mrak postati još gušći.

Dejan Ilić

Da Vas podsetimo:  ODLAZAK POSLEDNjEG VOZA

Izvor: Peščanik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime